Ukrajina je juče obeležila dve decenije otkako je njen parlament proglasio nezavisnost od Sovjetskog Saveza. Na potonjem referendumu stav narodnih poslanika podržalo je više od 90 odsto Ukrajinaca. Istoričari ocenjuju da bez obzira na političke, ekonomske i društvene teškoće s kojima se danas suočava Ukrajina, ta država „doživljava svoje najbolje godine“.
– Mi nismo imali rat, niti vojne konflikte. Nismo imali ni represije. Sami smo odgovarali za svoj život. To je uvek teško. Dete, dok je u majčinoj utrobi, nema problema, a kada počinje da živi tada počinju i teškoće, ali takav je život – pun problema koje rešavamo – smatra ukrajinski istoričar Kirilo Galuško.
Jedan od ciljeva ukrajinskog rukovodstva posle proglašenja nezavisnosti države odnosio se na uspostavljanje nacionalnog jedinstva, i mnogi smatraju da je taj zadatak uspešno obavljen. Takav stav dele sociolozi, budući da su rezultati njihovih najnovijih istraživanja veoma pozitivni. Te ankete pokazuju da su građani počeli sebe da identifikuju kao Ukrajince i povećan je broj onih koji u svakodnevnom životu pričaju na ukrajinskom jeziku.
Pripadnici nove generacije Ukrajinaca rođenih posle sticanja nezavisnosti uglavnom su obrazovaniji i zalažu se za evropske integracije Ukrajine. Zbog složene istorije formiranja samostalne države Ukrajina nije mogla da izbegne težak proces učvršćivanja nezavisnosti, koji se oseća čak i danas. Ipak, značajno je reći da je tokom prethodne dve decenije u toj zemlji stasala generacija koja sintagmu „nezavisna Ukrajina“ dovodi u tesnu vezu s pojmovima kao što su „nacionalni interesi“, „ljudska prava“, „sloboda reči“, „sloboda religije“ i „sloboda izbora“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
