Foto: J. Patarčić/DanasU istoriji poslastičarnice “Pelivan” 2023. godina ostaće upamćena po proslavi velikog jubileja, veka postojanja i rada ovog svojevrsnog brenda Subotice, koji se pažljivo neguje i čuva unutar porodice Nezirović već 100 godina.
Nema tog Subotičanina koji s prvim zracima sunca ne pohita u “Pelivan” da bi se rashladio i zasladio sladoledom, tim čuvenim proizvodom ove poslastičarnice čiji ukus nije ni nalik bilo kojem drugom koji se može probati na našim prostorima.
Uz tradicionalnu vanilu, čokoladu i jagodu, tu su još i karamela, lešnik, straćatela, nugat, plazma, kokos, malina i šumsko voće, a ono što “Pelivan” izdvaja od drugih, jesu posebni ukusi, poput punča, pistacija, cimeta, maka i jedne od poslednjih inovacija u nizu, krempite.
“Po nekoj statistici u svetu, tri najprodavanije vrste sladoleda su vanila, čokolada i jagoda. To je činjenica. Vanila je baza mnogih mlečnih sladoleda, čokolada, ako je prava, ona je nezamenljiva, a od voćnih jagoda. To su te tri, a kod mene je, recimo, karamela odmah pored čokolade i to su tradicionalne vrste koje ne menjam nikada. Dodajem s vremena na vreme po neku novu vrstu, jer ovaj posao pruža slobodu. To je kao neka umetnost. Možete da šarate s njom, da napravite nešto što vam se dopadne, testirate, pa ako vam se ne dopadne, izbacite. Tako su nastale krempita, cimet, mak”, započinje priču o sladoledu vlasnik “Pelivana” Ismail Nezirović.
Poslednjih godina, ponuda “Pelivana” je proširena i na dve vrste dijet sladoleda bez šećera, kao i dve vrste vegan sladoleda koji ne sadrži sastojke životinjskog porekla, a osim na kugle, sastavni deo ove poslastičarnice je i sladoled na točenje, u kojem uživaju sve generacije.
Ipak, nije samo raznovsnost ukusa ono što ovaj sladoled čini jedinstvenim, već tajna receptura koja se čuva unutar porodice Nezirović i prenosi s kolena na koleno punih 100 godina.
“Da bi bio to što jeste, sladoled ne sme da trpi nikakve promene, jer ako promenite, onda ste napravili vidnu razliku i to više nije to. Nije to više taj sladoled i zato se trudim da to i dalje bude sladoled koji je moj deda pre 100 godina počeo da proizvodi i dan danas”, ponosno ističe naš sagovornik.
Upravo je priča o “Pelivanu” započela sa njegovim dedom, Himetom Nezirovićem, koji je u Subotici otvorio poslastičarnicu te 1923. godine i tako u ovaj grad doneo znanje koje su njegovi preci sticali godinama po raznim podnebljima.
“Predeo odakle su moji je vrlo pasivan, tamo je samo stočarstvo bilo razvijeno i onda su oni trbuhom za kruhom išli svuda. I tako su preko Grčke, odnosno najčešće u Grčkoj sticali neka saznanja o raznim proizvodima i poslasticama, naučili o sladoledu i put ih je doveo do Beograda, a mog dedu u Suboticu. Tu je imao jednog velikog prijatelja, koji će kasnije biti gradonačelnik ovog grada, gospodin Ištvan Budai. On ga je nagovorio da dođe u Suboticu i od te 1923. godine je stalno u Subotici i hvala mu što nije dalje otišao”, kaže Ismail.
Nakon dede, posao je nasledio Ismailov otac, a kada je došlo njegovo vreme, oberučke ga je prihvatio.
Od tada, nije prošao nijedan dan koji nije proveo u ovom lokalu u centru Subotice, praveći sladoled i uslužujući s osmehom, uz ljubaznu reč, svaku mušteriju koja pokuca na vrata.
“Ovaj posao traži puno odricanja da bi se vodio. Sladoled je vrlo osetljiv proizvod, gde su konzumenti deca i odrasli, i mora striktno da se pazi. Mora da bude svež svakog dana, a sve to moraš da nadgledaš i rizik je ogroman. Ja ne pamtim kad sam bio, recimo tu sam završio gimnaziju i to mi je zadnje viđenje mora. Jadransko more je bilo na maturskoj ekskurziji i od onda više nisam video, nisam osetio tu slanu vodu”, objašnjava Ismail.
Ipak, ono što je mogao da vidi, dok stoji na vratima lokala okrenutih ka bašti poslastičarnice, jesu njegove stalne mušterije koje rado dolaze ne samo na sladoled, već i na šoljicu kafe ili limunadu, koja je takođe jedno od obeležja “Pelivana”.
“Svi Subotičani su moje stalne mušterije. Gde god da odu, oni dođu u ‘Pelivan’. Ne bude ih 30 i 40 godina, a kad dođu ovde, kažu: ‘Još si tu?’”, nasmejao se Ismail.
“Lepo je. Ja ovaj posao volim da radim, a kad nešto voliš da radiš, onda je to to. Bilo je turbulentnih vremena. Najlepše vreme u bivšoj Jugoslaviji su bile sedamdesete godine. Tad je bilo najlakše i nekako najmilije raditi. Kasnije dolaze te devedesete, koje su bile kakve jesu, s tom hiperinflacijom i čudesima, jako teške. Pa dvehiljadite ta tranzicija, opet neki novi zakoni, ali ako u svemu tome voliš da radiš, te muke ne primećuješ, te tegobe ne vidiš, ne osećaš. Tako da se zaboravi to, miliji ti je posao i ja volim i tu se jedino snalazim kao plivač u vodi”, dodaje on.
Kada se danas osvrne i pogleda u tablu na kojoj piše “Poslastičarnica Pelivan osnovana 1923. godine”, naš sagovornik kaže da mu 100 godina još uvek deluje pomalo nestvarno, ali da se nada da se na ovom jubileju neće zaustaviti.
“Kada sam bio dete, moj otac je bio taj koji je vodio računa o svemu i ja sam mislio da je to neka beskonačnost. Da nikada neće doći. Kao što je život beskonačan kad si mlad. Ali, nekako je to brzo prošlo i sad sam prosto uzbuđen. Veliko je, znate, jedan vek zvuči baš impozantno, a impozantno je i to što je unutar jedne familije. Nije bilo ulaženja i izlaženja, nego je jedna porodica Nezirović koja je tu od 1923. godine”, kaže Ismail.
Kako bi sa svojim sugrađanima proslavili vek postojanja i tako im se zahvalili na ukazanom poverenju, “Pelivan” je na 100. rođendan služio besplatan sladoled, a o tome koliko je gostiju došlo na proslavu, najbolje je svedočio red koji se protezao od poslastičarnice do centra grada.
Mnogi od njih su došli da čestitaju, neki su doneli i cveće, a pojedini održali i svečani govor, dok su neki otišli i korak dalje, te porodici Nezirović poklonili tortu sa svećama u obliku broja 100.
“Da nas posluži zdravlje i da moja deca nastave i da ne stanu na ovom jubilarnom trenutku. Nadam se da ‘Pelivan’ neće stati na 100 godina i da će još dugo postojati u ovom prelepom gradu. Sreća naša da smo u ovom šarenom gradu punom različitih zajednica, kultura, jezika i milina je biti u Subotici. To je naša sreća i možda je i to jedan od ključa uspeha”, poručuje Ismail Nezirović.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
