Ulazak u advokaturu za neke 500, za druge 4.000 evra

Prema podzakonskim aktima komora, kandidat koji je dve godine proveo radeći kao advokatski pripravnik za upis u imenik i dozvolu da se bavi advokaturom mora da plati 500 evra. Međutim, kandidat koji je radno iskustvo sticao van advokatske kancelarije, recimo u sudu ili tužilaštvu, za isto pravo mora da plati 4.000 evra, nezavisno od toga što ispunjava sve zakonske uslove.

Prema mišljenju advokata Čedomira Kokanovića, radi se o klasičnom primeru diskriminacije. Smatrajući da je ovakva praksa protivustavna on je u januaru ove godine podneo Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti dokumenta koji ju je omogućio. U inicijativi Kokanović je naglasio da su komore uspostavile sistem različitih troškova upisa za različite kategorije kandidata, što je u suprotnosti sa članom 21 Ustava koji zabranjuje diskriminaciju i utvrđuje da su pred Ustavnom i zakonom svi jednaki. Motivi za ovakve dvostruke aršine, navodi on, komercijalne su prirode.

„Ukoliko neko ne želi ili ne može da plati 4.000 evra za upis u imenik, on najpre mora da provede dve godine kao pripravnik. Za to vreme, oni će biti znatno manje plaćeni za posao koji obavljaju, od primera radi, advokata početnika. Ovakvim rešenjem advokati za sebe obezbeđuju besplatnu ili znatno jeftiniju radnu snagu“, kaže Kokanović za Danas.

Ono što ide u korist njegovoj tvrdnji je i činjenica da je Ustavni sud 2014. godine već odlučivao o veoma sličnom pitanju, ustanovivši da je Advokatska komora Srbije povredila član 21 Ustava. Tada su bila osporena dva člana Odluke o utvrđivanju visine troškova upisa u imenik advokata koja su uspostavljala različite visine upisnine.

Prema osporenim odredbama, visina upisnine za one koji su završili pripravnički staž, iznosila je 500 evra. Za one koji nisu – 5.000 evra. Sud je ustanovio da se tim rešenjem krši načelo zabrane diskriminacije.

Međutim, mesec dana kasnije Advokatska komora Srbije donela je novu Odluku o troškovima upisa u imenik advokata. Upis je, prema novoj odluci, umesto pet iznosio četiri hiljade evra. Ovaj iznos je bio podeljen na dve kategorije. Od sredstava koja je kandidat uplatio za upis u imenik advokata 3.500 evra se odvajalo kao naknada za stečena dobra komore. Dodatnih 500 evra je predstavljalo naknadu za obavljanje poslova komore predviđenih Statutom.

Razlog zbog kojeg je, prema mišljenju advokata Kokanovića, ovo rešenje istovetno onom koje je oborio Ustavni sud, je član koji regionalnim komorama, koje i vrše upis u imenik, dozvoljava da kandidate oslobode plaćanja naknade za stečena dobra komore. Pozivajući se na ovaj član, Advokatska komora Beograda, ubedljivo najveća regionalna komora, donela je odluku kojom se od plaćanja 3.500 evra naknade komori oslobađaju kandidati koji su barem dve godine proveli u statusu advokatskog pripravnika.

Na taj način, smatra Kokanović, AKS je pokušala da izigra odluku Ustavnog suda.

– Ja sam po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zatražio od Advokatske komore Srbije zapisnik sa sednice na kojoj je doneta nova Odluka o troškovima upisa. Oni su odbili da mi ga dostave, a trenutno je u toku postupak prinudnog izvršenja odluke Poverenika za informacije od javnog značaja. Očekujem da u zapisniku vidim iskrenu nameru članova Upravnog odbora da, donošenjem nove Odluke o upisu, diskriminaciju kandidata učine manje vidljivom – ističe Kokanović.

Predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac nije želeo za Danas da govori na ovu temu. Ipak, iz odgovora na inicijativu koju je AKS poslala Ustavnom sudu vidi se da komora odbacuje tvrdnje da je način na koji vrši upis kandidata u imenik diskriminatoran.

Kako stoji u dokumentu AKS-a, sve advokatske komore u svetu finansiraju se sopstvenim sredstvima i takav način finansiranja utvrđen je zakonom kao jedan od vidova garancije samostalnosti i nezavisnosti advokature. Oni su podsetili da je novi Zakon o advokaturi, koji je stupio na snagu u maju 2011. godine izostavio limit na visinu upisnine koji je do tada iznosio tri prosečne plate. Da je zakonodavac želeo da postoji limit, navodi se u dopisu AKS-a, on bi tu odrebu ostavio i u novom zakonu.

Kada je reč o oslobađanju kandidata koji su bili advokatski pripravnici plaćanja većeg dela upisnine, u komori su naglasili da je ono moguće isključivo u pojedinačnim slučajevima na zahtev kandidata.

Ovo pitanje je, podsetili su, bilo predmet istrage Komisije za zaštitu konkurencije koje je u julu 2014. godine pokrenulo postupak smatrajući da postoje osnovi sumnje da se na taj način ograničava tržište pružanja advokatskih usluga. Komisija je 2018. godine obustavila postupak konstatujući da se ne može sa sigurnošću tvrditi da AKS ovim rešenjem ograničava ili sprečava konkurenciju na tržištu usluga.

Kao argument da pomenuta odredba nije diskriminatorna, oni su sudu priložili statistički pregled advokata koji su u prethodnih deset godina upisani u imenik iz kojeg se vidi da broj kandidata nije opao zahvaljujući ovoj odredbi. Naprotiv, broj advokata postepeno raste već deset godina.

Odluka teška više miliona

Pitanje ustavnosti Odluke o troškovima upisa u imenik advokata nije isključivo pravno pitanje. Naime, ono bi moglo da ima značajne ekonomske posledice. Advokat Čedomir Kokanović, koji je i podneo inicijativu Ustavnom sudu, paralelno vodi postupak u kojem zastupa klijenta koji traži da mu komora vrati razliku u upisnini koju je platio jer pre upisa nije bio advokatski pripravnik. Ovakvih slučajeva, navodi Kokanović, više je hiljada zbog čega bi, prema njegovoj „gruboj računici“, komora u slučaju gubitka spora pred sudom morala da advokatima isplati oko 10 miliona evra nadoknade. Ta cifra bi, napominje on, sa zateznim kamatama mogla da se popne i na 15 miliona evra.