Ulemek može da traži uslovni otpust

Ističući da je on Ulemekov branilac samo u procesu za pobunu JSO koji je u toku, a ne u okončanim postupcima za ubistvo premijera Zorana Đinđića i drugim, u kojima je Ulemek osuđen na najdužu kaznu od 40 godina zatvora, Danković dodaje da sem izdržane dve trećine kazne, postoje i drugi uslovi za otpust.

– Izmenama Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku dozvoljeno je i osuđenima za najteža krivična dela da posle dve trećine izdržane kazne zatraže od suda uslovni otpust. Međutim, to nije jedni uslov. Među propisanim uslovima su i vladanje u zatvoru, ispunjavanje radnih obaveza, eventualni pokušaji bekstva i slično. Sud, u slučaju osuđenih za najteža krivična dela ima veće diskreciono pravo da donese odluku o tome, bez obzira na zakonske uslove. Namera zakonodavca je da se kod osuđenih za lakša dela, odluke o uslovnom otpustu, ukoliko osuđeni dobiju pozitivnu ocenu Ministarstva pravde, odnosno Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, za vladanje u zatvoru, donose po automatizmu. Međutim, dosadašnja praksa pokazuje da u većini slučajeva sud, i kod osuđenih za lakša dela, donosi negativnu odluku, odnosno ne odobrava uslovni otpust, navodi Danković za Danas.

On ističe da je svakako preuranjeno govoriti o uslovnom otpustu u slučaju Ulemeka, ali dodaje da ta zakonska mogućnost u budućnosti postoji.

Podsetimo, molbu sudu za uslovni otpust nedavno je najavila odbrana bivšeg pripadnika JSO Željka Tojge, koji je osuđen na 15 godina zatvora zbog pokušaja ubistva Đinđića kod nekadašnje hale Limes, sada Kombank arene.

– Tojaga je stekao pravo da to traži, ali je na Specijalnom sudu da odluči da li će to odobriti ili neće, najavio je Tojagin advokat Krsto Bobot. Tojaga je osuđen na osnovu iskaza Zvezdana Jovanovića, koji ga je teretio da je kod hale Limes planirano da iz „zolje“ puca na kolonu premijera Đinđića, ali se od tog plana odustalo.

Prvi osuđenik za učešće u ubistvu Đinđića koji je izašao na slobodu je bivši pripadnik JSO Saša Pejaković. On je polovinom marta izašao sa izdržavanja osmogodišnje kazne iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, nakon što mu je uvažena molba za uslovni otpust. Pejaković je osuđen jer je od dana ubistva Đinđića 12. marta do 20. marta 2003. pomagao u skrivanju vođa Zemunskog klana – Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma, tako što ih je vozio automobilom po Beogradu i okolini.

Ulemek i Jovanović kaznu služe u delu požarevačke Zabele posebno izgrađenom i izolovanom za najteže osuđenike. U tom dobro čuvanom Sedmom paviljonu je i Branislav Bezarević, bivši radnik BIA, osuđen na 30 godina zatvora, zbog ubistva Đinđića, kao i pripadnik Zemunskog klana Aleksandar Simović, osuđen na 35 godina zatvora. Dušan Krsmanović, kome je kazna sa 30 godina smanjena na 20 godina, prema dostupnim informacijama, u zatvoru je u Sremskoj Mitrovici.

Priprema odbrane

Advokat Dušan Danković potvrdio je da će Milorad Ulemek izneti odbranu na suđenju za pobunu JSO. „On nije hteo da iznese odbranu iz dva razloga, prvi je zato što se ne oseća krivim, a drugi, zato što su mu prekršena osnovna prava, kao što je pravo na poverljivu komunikaciju sa advokatom. Promenom zatvorskog pravilnika ta komunikacija nam je omogućena i radimo na pripremi odbrane. Ulemek će odbranu svakako da iznese, ali ne mogu da najavim u kom trenutku u toku procesa“, kaže Danković za Danas. Nastavak suđenja za pobunu JSO zakazan je 23. septembar u Specijalnom sudu u Beogradu.

Nema zbrajanja sa pomilovanjem

Kada je reč o primeni Zakona o pomilovanju usvojenom u decembru prošle godine i pravu na uslovni otpust, prema važećem tumačenju, pravo na uslovni otpust stiče se nakon dve trećine prvobitne kazne, a ne skraćene pomilovanjem za recimo četvrtinu. Amnestijom nisu obuhvaćeni osuđenici za najteža krivična dela, ali je ovaj zakon u delu javnosti kritikovan, kao kontraproduktivan na planu borbe protiv organizovanog kriminala. Kao primer navođen je recimo i slučaj kontroverznog Andrije Draškovića, koji će iz zatvora, prema navodima medija, izaći 22. septembra. Drašković je bio pravosnažno osuđen za ubistvo Zvonka Plećića u restoranu „Knez“ 11. septembra 2000. na devet godina zatvora, a pomilovanjem kazna mu je skraćena za četvrtinu.