Ulica u centru Beograda krije priču o velikom prijateljstvu Srbije i Albanije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Izvanredan tekst! Sve pohvale gospodinu Pavloviú, Bilo bi dobro da objavljujete vi[e tekstova iy istoriografije, jer mi kao nacija razmi[ljamo usko i jednosmerno, odnosno onajk deo populacije koji sebe smatra takoyvanim pravim Srbima (ova odrednica se odomaíla u populisti;koj politici) nisu neki dublji poznavaoci srpske istorije.

   1. To što ti razmišljaš usko ne znači da nas ostale trpaš u koš sa sobom, a ako hoćeš populizam, našao si ga, komentarišeš na jedan takav tekst upravo ovde.

2. I na kraju, Autor po sesnaesti put ponavlja kako je Konda Albanac i ako ni jedna od nacionalnih Wikipedija to ni na koji nacin ne potvrdjuje, takodje, albanska Wikipedija ne priznaje ni da Konda u opste postoji u bilo kakvom (etnickom) obliku. Takodje, ista ova iskonstruisana zamena teza bi se sa istovetnom argumentacijom mogla objaviti i o Skenderbegu, na Albanskom!
   Zato je verovatno najbolje resenje bilo, ako sledjmo Autorovu logiku i misaoni sled, da se jedna ulica imenuje ‘Svetim Klimentom, albanskom Slavom Karadjordja Petrovica’, … negde u Tirani!!!
   Jesmo li onda srecni?!

   1. Wikipedija ne spominje? Jeste li Vi propustili u tekstu knjige i savremene izvore o Kondi – barjaktaru? Članak na Wikipediji može da napiše svako, ali istoriografski rad ne. Naučni radovi, kao spomenuti u tekstu se isključivo pišu na osnovu savremenih izvora i sekundarne literature, a ne na osnovu Vikipedije.

   2. Cemu ovakve gluposti? Da li ovom narodu nije dosta obmana, prevara i ovakvih pateticnih „secernih vodica“, koje ponovo treba da mu otupe instikte i sprece ga da zauzme gard, protiv svojih vekovnih i dokazanih neprijatelja. Manuli smo se epohalne ljubavi zvane „Boro i Ramiz“, pa smo presli na dublje „kopanje“ jer je dalja proslost mnogo mutnija i time podloznija stvaranju laznih mitova, kojima smo mi podlozni narocito ako te lazi govore o tome kako nas je neko voleo i kako smo ziveli u neverovatnoj bratskoj ljubavi. Prica za nezrele ljude i nedovrsene nacije. Svi su se narodi trudili da stvore svoje drzave i mitove dok su Srbi sa neverovatnom pasijom nastojali da svoju drzavu apstrahuju do nestanka i da svoju proslost i mitove izloze pidsmehu i sprdnji. Cini mi se da niko u tome nije uporan i istrajan kao mi. Ovaj clanak dozivljavam kao jos jedan pokusaj da se vratimo nazad, u onu „magarecu klupu“, koja nam je, cini mi se, sudbina.

3. Jedino što u celoj ovoj priči ne drži vodu je činjenica da Albanija a time i albanci nije postojala do 1912. godine a ovde se govori o događajima koji su stariji čitav jedan vek od nastanka albanske države. Konda se tako ne može nazvati albancem več isključivo epircem ili cincarem ili kako god, u skladu sa nazivom etničke grupe kojoj je pripadao. Ali onda nema kvazi proevropskog senzacionalizma i političke korektnosti , ne mogu se inače zli srbi optužiti da obespravljuju albance, vlast za bahat odnos prema istoriji a sunčeve pege za nepravdu na svetu.

   1. Dokle više, dragi ljudi? Crnogorci izmišljaju državu i crkvu koje nisu postojale, Hrvati snimaju serije o nepostojećim kraljevima, a sada stiže priča o Arbanasima oslobodiocima? Malo li je naših mrtvih junaka i bitaka, nego nam je Konda oslobodio Beograd? Pored ove Vučićeve horde, još nam samo lažna bratstva nedostaju. Ako je i za novce pisanije, previše je jezivo. P.S. Sve navode o izmišljenim nacijama slobodno proveriti u stranim izvorima.

4. Vrlo manipulativan tekst pun nategnutih neistina kako bi se „dokazala“ nekakva politicka teza.

   To da je Konda bio „Albanac“ pravoslavne hriscanske vere ne moze da stoji ni u jednom obliku. Da se autor iole potrudio da se upozna sa istorijom Balkana znao bi kojoj etnickoj grupi ime Konda jedino moze da pripada – Cincarima, kao i sto bi znao da je naziv Albanija uveden tek 1912. godine.

   Time kako je ovaj „nauk“ napisan bio bi najpre ponosan Enver Hodza, komunisticki diktator Albanije, jer je njegova formula etnickog nasilja upravo bila ta da na teritoriji Albanije mogu da postoje samo Albanci, i niko drugi, bez obzira na etnicku diversifikaciju tog prostora. Dakle, ovaj prizemni tekst je direktno na tragu Envera Hodze i njegove zaostavstine.

   A, opet, ako cemo tim tragom da pisemo tekstove i objavljujemo ih u Danasu, hajde onda da pitamo zasto po tom principu ne bi i svi drugi na teritoriji Srbije bili samo Srbi, bez obzira na stvarni etnicitet, ili bi to bila hegemonija, nasilje i sovinizam.

5. Srbi i Albanci se NIKADA nisu voleli. To je notorna laz, koja se permanentno izmislja i potura Srbima, kao narodu koji je spreman da prihvati i najmasnije lazi i izmisljotine. Zar bi se komunizam ovako duboko ukorenio i trajao medju ovim narodom, da nam ne fale utopije poput jednakosti i beskrajne medjunacionalne ljubavi?! Na to padamo kao trulo voce. Od takvih patetcnih izmisljotoina mi ne umemo da se branimo. Nasauprot ovoj, „zacinjenoj“ prici, arnauti su oduvek bili krvni neprijatelji Srba i Srbije jos od dolazaka arnauta, kao turskih basibozuka, na Balkan. Niko vise nije lagao o arnautsoj casti, o njihovom junastvu, o njihovoj cvrsto zadatoj reci, kao sto smo umeli da lazemo mi Srbi. Da li iz one patologije koju sam naveo ili iz nekih pojedinacnih i licnih razloga, nije ni vazno. Sa Albancima smo se uvek konfrontirali kroz kako u proslosti tako i u novijem vremenu, zbog cega bi konacno morali da shvatimo da oni nama ne mogu i nikada nece biti prijatelji. Umesto da ovaj narod vaspitavamo kako da vse sto bolje ocuva i zastiti od ove posasti, javljaju se ponovo neki neoskojevci, koji pokusavaju da nam pponovo u nedra ubace „minu“ sa odlozenim desjstvom.

   1. Vama, čoveče, nije dobro: treba da se obratite za pomoć nekom lekaru.

      1. Posto ste se jako izdvojili Vasim umnim komentarom, radi dalje edukacije i usavrsavanja, redlazem Vam jedan kraci „kurs osvescena“, koji bi se sastojao u sledecem: Da uhvatite zemu i cerku za ruku i da se uputite u krajeve naseljene ovim narodom, poznatim po svojoj velikoj ljubavi prema strancima i multietnicnosti, a posebno prema Srbima. Vas ce kao „Kengura“ docekati sa radoscu i gostoprimstvom a posebno Vasu familiju. Mislim da bi takva „naucna ekskurzija“ blagotvorno i osvescavajuce delovala na srpsku „elitu“ /citaj kao polupismeni puk/, kojoj, ocito, i Vi pripadate.

6. Velika zahvalnost autoru!!!

7. Zadnjih 30 godina politika je rušila bratsvo i jedinstvo i to traje i dan danas.

8. Naš problem je u tome što smo oduvek istoriju shvatali, ne kao nauku koja polazi od činjenica i pokušava da ih tumači i povezuje, nego isključivo kao sredstvo i način za „podsticanje rodoljublja“.
   Svoju istoriju uopšte ne poznajemo zato što je uvek iznova pišemo „danas za juče“ i zato stalno imamo nova i nova tumačenja istih stvari, već prema tekućim dnevnim potrebama. Koje je od njih tačno? Ne znamo, ali najverovatnije nijedno!
   Ja sam dugo mislio da su komunisti uveli tu foru „sve počinje od nas, a ono pre toga je neko maglovito doba koje je najbolje zaboraviti“. Ali nisu oni, taj koncept u Srbiji je mnogo stariji.
   Nedavno sam čitao neke polemike između Ilariona Ruvarca i Pantelije Srećkovića iz sredine XIX veka i vrlo se lepo vidi da se odonda do danas nije ama baš ništa promenilo. Istoriju smo i onda videli i danas vidimo samo kao način „podsticanja rodoljublja“ i zato smatramo da je zbog plemenitosti cilja baš sve dozvoljeno: prekrajanje činjenica, prećutkivanje za nas „nezgodniih“ činjenica i epizoda, pa čak i najobičnije laganje i izmišljanje, sve u skladu sa dnevno-političkim potrebama!
   Zato i imamo ovakve epizode kao sa Kondom. Ništa čudno, kad mi uopšte nismo sigurni ni ko su u II sv.ratu bili dobri momci, partizani ili četnici!
   A što se tiče srpsko-alabanskih odnosa kroz istoriju, verujem da se istina može svesti na „promenljivo oblačno sa sunčanim intervalima“, odnosno tokom vremena bilo je i jakih savezništava i još jačih neprijateljstava, što je sasvim normalno i ništa neobično za nacije koje žive jedna pored druge. Interesi određuju tekuće odnose, ali ništa nije večno, ni prijatelji ni neprijatelji. Oduvek bilo i uvek će biti!

   1. 😉

9. Pa i sv majka Angelina cije se mosti nalaze u manastiru Krusedol je pravoslavna Albanka cerka Albanca Gjergi Arianiti koja se udala za Stefana Brankovica.

10. I Marko Miljanov u svom delu „Primjeri cojstva i junastva“ pisao je o junackim i ljudskim delima Albanaca i Crnogoraca dajuci cak prednost Albancima.

11. Ovim tekstom list Danas je potvrdio tezu da je manje- vise ostao jedina slobodna novina za demokratsku Srbiju ali ne i za pojedine zaostale koji bez citanja ili ne razumevanja teksta lupetaju gluposti,ili im neko drugi pise tekst..zalosno i smesno

12. Svaka cast za autora teksta ali toga ne bi bilo da nije Danas-a koji je to sve preneo..pa ko sumnja moze se uz malo truda i vise informisati..a oni primitivni..za njih nema leka do nekog “ akademskog“ vracara iz neke zabiti..

13. Nisam baš siguran šta list Danas pokušava sa tekstovima o Albaniji i Albancima izmisljenim likovima i tekstovima koji nisu naučno podržani?
    Da nas spremno na ujedinje sa Albanijom ili da nas spremno za spavanje Kosova i Metohije sa Albanijom?
    Znam da je list prozapadni ali za sve postoji granica.

14. Ovaj tekst mi izgleda kao dobra reklama koju su naričile turističke agencije koje zadnjih godina forsiraju Albanija kao neotkriveni biser .

15. Odličan tekst.Verujem da je ovakvih
    primera bilo više,ali se ne zna i trebalo
    bi o tome pisati.