Ulice za bicikliste: Kultura ponašanja u saobraćaju mora da postoji i za dostavljače hrane Volt i Glovo

Nažalost, ti ljudi su naterani mukom i verovatno moraju da rade to što rade. To nije nimalo lak dinar i nije nimalo lak hleb. Ja ne bih žurio u tome da ih osuđujem, ali smatram da mora da postoji kultura ponašanja, istakao je Bukvić povodom nezgoda koje su prouzrokovali dostavljači hrane.

On je ukazao da dvotočkaši koje oni voze nisu ni bicikli, to je neka vrsta motora na električni pogon montirana na bicikl.

Komentarišući broj nezgoda u kojima su učestvovali biciklisti, a u prvih pet meseci 23 su poginula  i 460 povređeno, Bukvić je konstovao da je to brojka koja se ponavlja u poslednjih 10-15 godina i da je najveći krivac infrastruktura za bicikliste, koja ne postoji.

On je kao pozitivan primer zemalja sa najvećom bezbednosti za bicikliste naveo Dansku, Holandiju, Nemačku, Austriju, Fiinsku i Norvešku, gde postoji adekvatna infrastruktura u svakoj ulici i saobraćaj je usporen, pa zato godinama nemaju poginulih biciklista i pešaka.

Kao razlog zašto se prilikom rekonstrukcija ulica u Beogradu i Srbiji ne vodi računa da se prave i biciklističke staze, Bukvić je ocenio da je razlog to što nijedna gradska uprava nema jasno definisanu politiku u toj oblasti, „uvek se kalkuliše i gleda da se taj prostor na ulici ostavi za parkiranje automobila, a ne da se napravi biciklistička staza“.

A ako se i rekonstruišu biciklističke staze, na njima se ostavljaju nazubljeni ivičnjaci na ukrštanju sa kolovozom, umesto da se uklone. Imamo i one šipke na prelazima biciklističkih staza na Novom Beogradu, koje više dekoncentrišu vozača bicikla koji prelazi ulicu, nego što ga zapravo uspore, naglasio je on.

Prema mišljenju Bukvića, saobraćajna politika u Srbiji je po pitanju biciklista zaostala i nije u skladu sa onim što se dešava u Evropi, ni kako se moderno planira saobraćaj, i tako će verovatno biti u narednih 10-20 godina, jer su u centru pažnje automobili.

On je upozorio i na činjenicu da su u Beogradu, koji je na međunarodnoj biciklističkoj „Dunavskoj ruti“ Batajnički drum i Pančevački most mapirani kao „crne tačke“ i da niko ništa ne preduzima.

Sama „Dunavska ruta“ ima odeđene kriterijume. Kod nas, nažalost, drugih kriterijuma nije bilo, pa su morali da stave te znakove rute na Batajnički drum, objasnio je Bukvić.

Komentarišući „Savsku rutu“, od Ušća u Dunav pa uzvodno, Bukvić je upozorio da je od blokova u Novom Beogradu pa nadalje nemoguće voziti bicikl, i na to se, zbog automobila i kamiona, usuđuju samo avanturisti.

Kruna nasipa je široka četiri metra, tamo prolaze automobili, kamioni. Vlasnici vikendica misle da za njih zakon ne važi, kao što nije važio kad su gradili divlje vikendice. Tako da ne važi ni kada nasipom voze 80 kilometara na čas, zaključio je Bukvić.