Uloga pljeskavice u kinesko-srpskim odnosima

Na nešto više od dve hiljade kvadrata izložbenog prostora i još toliko skladišnog, kineski Šoping centar pod nazivom Vule Čajna otvoren je u nekadašnjoj sremskomitrovačkoj fabrici obuće Dijana. Iako Mitrovica ne oskudeva u prodavnicama sa kineskom robom, vlasnik tridesetčetvorogodišnji Jan Ju Vu, koji živi u Rumi u kojoj takođe ima prodavnice, odlučio se da otvori šoping centar i u najvećem sremskom gradu jer, kako reče, grad je veći a roba bi mogla da ima dobru prođu. A to se brzo pokazalo kao tačno. Zadovoljan je kako je krenulo, pa čak namerava u dogledno vreme da širi posao. U planu mu je da otvori kineski restoran jer tako nešto u Sremu ne postoji, i to u sklopu ovog tržnog centra, kako bi mušterije dok pazare, ako ogladne, mogle da uživaju u specijalitetima raznovrsne kineske kuhinje.
Jan Ju Vu i njegov brat Vu Čing Ju došli su u Srbiju 1999. godine, tek mesec dana nakon bombardovanja.
– Srbija nam nije bila nepoznata zemlja. Mnogi naši prijatelji i komšije, kao i rođaci došli su ranijih godina u Beograd, pa onda „povukli“ i nas – priča na prilično dobrom srpskom jeziku Vu. – Na prvi pogled nam se dopala zemlja o kojoj smo slušali iz priča. Kinezi i Srbi imaju mnogo zajedničkog. Posao je krenuo, godinu dana kasnije sam došao u Rumu i onda sam doveo i suprugu. Moja kćerka Ivana je rođena pre četiri godine u Rumi gde i živimo. Sprijateljio sam se sa mnogim Rumljanima. Idem kod njih u goste, na rođendane, slave, a zovem i njih kod nas. Tada moja supruga Hu Fung Cu priprema nešto od naših jela koja – pokazalo se – Sremci vole. No, i ja volim srpsku kuhinju, naročito meso sa roštilja. Pljeskavice su poseban specijalitet i njih jedem redovno – priča Jan Ju Vu, a njegov brat Vu Čing Ju dodaje da je i njegova supruga došla u Srbiju, da su i njihova deca rođena ovde, ali su trenutno u Kini. Ima nameru i njih da dovede. Kako reče, procedura oko papira za otvaranje prodavnica i nije toliko komplikovana. Odradi se relativno brzo po slovu zakona. Jedino ne shvataju zašto bar njihova deca ne mogu da dobiju državljanstvo Srbije kada su već rođena ovde.
– Dobijemo boravak na godinu dana uz radne dozvole, ali bi bilo bolje da imamo i državljanstvo. U Kinu odlazimo da vidimo roditelje i decu. I ostala naša braća i sestra su došli u Srbiju i žive u Beogradu, a imaju prodavnice i u Inđiji. Privikli smo se na srpske običaje, a mislim da nam je i mentalitet sličan. Posao zasad funkcioniše dobro. Ovde smo iznajmili prostor na pet godina i na više od dve hiljade kvadrata ponudili našu robu i siguran sam da ima za svakog po nešto. Cene su prihvatljive za standard ovdašnjih stanovnika. Namera nam je bila da na jednom mestu ponudimo i garderobu i nameštaj i sportsku opremu… Narednih dana stiže nova roba, uglavnom nameštaj koji je kvalitetan i dobro izgleda – navode braća Vu.
U prizemlju ovog centra nalaze se patike, trenerke, haljine, posuđe… Sprat je rezervisan za nameštaj. Kupci se tiskaju oko velikih gondola na kojima je u ponudi šarolika roba, sa istim takvim kvalitetom i cenama.
Ana B. kaže da je došla iz Belegiša. – Čula sam da se otvorio ovaj šoping centar, a imala sam i drugog posla u Mitrovici, pa računam, kad sam već tu – da vidim šta ima. Kupila sam samo srp i platila 100 dinara, što mislim da je povoljno.
– Prvi put sam sa kćerkom došla ovde. Tražimo patike i verujem da ćemo našto i pronaći. Videla sam jeftine, a sasvim dobre japanke koje će nam trebati narednih meseci. Sve to može da se pazari za samo nekoliko stotina dinara. Prostrano je, dobro, izbor je velik i verujem da svako može nešto da pronađe, što je ipak jeftinije nego u drugim prodavnicama. Nažalost, mi možemo da kupujemo jedino ovakvu robu, s obzirom da su nam plate neredovne i nedovoljne. Suprug je ostao bez posla. Radio je na Mitrosu, a ja radim kod jednog privatnika i zarađujem 150 evra. Jedna kćerka ide u školu, a sin tek treba na jesen da krene – priča Marija J; Mitrovčanka koja još dodaje da će verovatno njena porodica ovde biti među stalnim mušterijama.
Dejan S; takođe iz Sremske Mitrovice, priča da je ciljano došao u novi prodajni objekat da traži patike. No, kako nosi broj 49 nije ih našao, kaže valjda Kinezi imaju male brojeve.
Ponuda je velika i mislim da mogu pristojni komadi odeće da se nađu. Haljinice mogu da se kupe i za 500-600 dinara, a svečanije za 1.500 dinara. To je sasvim prihvatljiva cena, odabrala sam ovu lila, e sada videćemo kakve će biti kada ih prvi put operemo. No, poslužiće svrsi bar za ovo leto, kažu dve tinejdžerke koje su došle iz obližnjih Radinaca, uz napomenu da bi utisak bio mnogo bolji samo da nema tipičnog mirisa za prodavnice sa kineskom robom.