Zašto sportista koji je trčao kroz pustinju Maroka za lečenje dečaka iz Niša i pojedini maratonci u Srbiji odbijaju da učestvuju jedni kod drugih u humanitarnim maratonima?

Pojedini poznati maratonci koji su izrazili ovakvu sumnju, Mihal Šulja i Valentina Nejković, odbili su Nikolićev poziv, uz obrazloženje da se i taj projekat realizuje pod „sumnjivim“ okolnostima, u svrhu njegove samopromocije, i pozvali ga da učestvuje u humanitarnom maratonu koji bi organizovala trkačka zajednica pod jasnim uslovima, što je on, kažu, odbio.

Jedan od maratonskih rekordera, Ivan Miškeljin, je, međutim, spreman da učestvuje u Nikolićevoj humanitarnoj akciji u septembru, negirajući da je trkačka zajednica jedinstvena u stavu da Nikolić nije mogao da istrči maraton u pustinji Maroka za manje od mesec dana, uz ocenu da je načelno pogrešno stavljati „broj pređenih kilometara ispred spasavanja dečijeg života“.

I priznanja za humanost i sumnje u rezultat trke

Nikolić (36), master profesor sporta i fizičkog vaspitanja i fitnes menadžer iz Vranja, koji godinama živi i radi u Kuvajtu, saopštio je ovih dana da je tokom i nakon njegove akcije u Maroku, preko humanitarne fondacije Pokreni život, prikupljeno nedostajućih 60.000 evra za Maksimovu gensku terapiju u Berlinu.

Za svoje humanitarno angažovanje dobio je ogromnu zahvalnost porodice i priznanje za „najplemenitiji podvig godine“.

Nikolić je objavio da je od 27. novembra do 25. decembra prošle godine istrčao 1.420 kilometara kroz pustinju, sa ciljem da kroz konstantne lajv prenose, video klipove i fotografije sa lica mesta animira građane da „svaki njegov pređeni kilometar ’kupe’ sms-porukom ili uplatom na račun fondacija Pokreni život i Budi human“.

Sa Nikolićem su na put krenuli Marko Perović i Dušan Crnobrnja, koji su ga pratili biciklima i nosili svu potrebnu opremu. Pred kraj puta završili su na infuzijama, a trkač je odlučio da „nastavi sam“.

Neki od poznatih maratonaca su, pak, kazali da podržavaju humanitarne akcije, ali da je reč o trkačkoj „prevari“ jer Nikolić „realno nije mogao da pređe saopštenu kilometražu za manje od mesec dana“, tim pre što nije trkač već fitnes trener, a pustinja je posebno teško okruženje, kao i da nije verifikovao svoj rezultat, mada je mogao da ga izmeri svojim GPS satom.

On je pak ovakve ocene nazvao „klevetom bez dokaza“, tvrdeći da je u trci kroz pustinju „sve bilo potpuno čisto“, a da rezultat nije merio jer se „nije takmičio za medalju, već za spas dečijeg života“.

Nikolić: Poziv svima koji sumnjaju da zajednički pređemo 2.500 kilometara u Srbiji i Crnoj Gori za decu obolelu od raka

Sportista koji je organizovao humanitarnu trku u Maroku pozvao je na društvenim mrežama Šulju, Nejković i druge koji sumnjaju u regularnost njegove humanitarne trke u Maroku da uzmu učešće u njegovoj akciji u septembru, kako bi se uverili da je „sve čisto, kao što je bilo i u pustinji“.

„Svi su pozvani i dobrodošli, a spreman sam da im platim i veći deo troškova. Ja sad pravim ceo projekat, imaću svoj tim u kojem su dva Crnogorca, a sve što radimo biće mereno, objavljeno i sačuvano. Mada sam sve to jasno rekao, niko od njih mi se nije javio u inboksu da želi da krene“, kaže Nikolić za Danas.

On negira da je blokirao neke od svojih kritičara koji su se prijavili da krenu, označivši takve informacije kao „veliku laž“.

Prema njegovim rečima, ovaj humanitarni projekat počinje 20. avgusta, trajaće 30 dana i podrazumeva prelazak 2.500 kilometara kroz Srbiju i Crnu Goru.

Svi zainteresovani građani moći će zajedno sa njim da trče 700 kilometara, voze bicikle 1.600 kilometara i kajak 200 kilometara.

Već mu se javilo više od 200 ljudi koji žele da se pridruže akciji odmah ili tako što će učesnike sačekati u svojim gradovima.

„Ovoga puta biće to za svu našu decu, sve naše male heroje, a posebno za one obolele od raka“, kaže.

Nikolić dodaje da je ranije imao još dve humanitarne akcije, za pomoć trima obolelim devojčicama iz Vranja, kao i devojčici iz Aleksinca, kada je prešao hiljadu kilometara od Niša do Atine i popeo se na Kilimandžaro, te pomogao da se prikupi na desetine hiljada evra.

Maratonci Šulja i Nejković: Još jedna samopromocija, mi ćemo da organizujemo regularni humanitarni ultramaraton

Mihal Šulja, peti ultramaratonac na svetu, sedmostruki prvak Srbije u raznim ultra disciplinama i vlasnik rekorda Srbije u takvim disciplinama, kaže da neće učestvovati u najavljenoj akciji u septembu, i to ne samo zato što „u životu nije ni stajao pored kajaka“, a „bicikl koristi veoma malo, pa nije spreman da ga vozi 1.600 kilometara“.

„I akcija u septembru biće opet samopromocija i korišćenje humanosti za ličnu reklamu. Smatram da akcije za prikupljanje novčanih sredstava mogu da se organizuju bez promovisanja samoga sebe. Humanost je i biti pošten, ne vređati, pomagati, savetovati, biti skroman. Ona mi nekako više pristaje uz te vrednosti, koje dotični zasigurno nema, iako je sada promenio izjave i povukao sve što je pisao. Ovo nije način na koji treba da učimo decu humanosti“, kaže Šulja za Danas.

On kaže da merilo humanosti nije da li neko organizuje akciju, a pogotovo što je ovakav poziv došao kao reakcija dotičnog gospodina da dokaže da je prošao pustinju na način kakav je prikazao.

„Time ništa neće dokazati. Ali, ako je to jedan od ciljeva, dobio je poziv i od mene i od nekih trkača da dođe na neki naš ultramaraton“, kaže Šulja.

Valentina Nejković, univerzitetska profesorka, višestruka državna prvakinja u ultramaratonu na 24 sata i rekorderka u toj disciplini u Srbiji, takođe neće učestvovati u Nikolićevoj akciji u septembru, jer je i ona „sumnjivog karaktera“.

„Ko će učesnicima obezbediti okrepu, koliko će to da košta, kakva će pratnja biti, da li je uopšte bezbedno kretati se takvim putevima… sve su to nerazrešena pitanja“, kaže.

Ona kaže i da je samohrana majka, vlasnica dva psa i mačke i poslovna žena koja ne može koristi odmor koliko i kada želi jer na Elektronskom fakultetu postoji obaveza korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora od uglavnom pet sedmica, koji se završava 20. avgusta, nakon čega joj od odmora ostaje još samo sedam dana.

„Marko je pozvan od trkačke zajednice da se priključi nekoj ultramaratonskoj trci gde se sve meri i da takva trka bude humanitarnog karaktera. Takva akcija bi kraće trajala i mogao bi da joj se priključi veliki broj ljudi. On je to odbio i pokušava da nametne svoja pravila. Ako on ima sto dana od godišnjeg odmora, mi smo radni ljudi i nemamo“, kaže ona za Danas.

Prema njenim rečima, trkačka zajednica u Srbiji se „slaže“ da Nikolić nije mogao da pretrči saopštenu distancu u pustinji Maroka.

Sportista Miškeljin: Nebitni su metar i štoperica, trčalo se za dečiji život

„Ne, trkačka zajednica je podeljena po tom pitanju, postoji debata i nema jedinstva“, kaže Ivan Miškeljin, diplomirani profesor sporta i fizičkog vaspitanja, viši trener atletike, višestruki prvak i viceprvak Srbije u maratonu, višestruki viceprvak u ultramaratonu, bivši državni rekorder Srbije u ultramaratonu na 50 kilometara i podpredsednik humanitarnog udruženja „Srpski tim za izazove“, koji pomaže deci sa invaliditetom i kroz humanitarne akcije.

On kaže da Nikolića nije poznavao, ali se za ovu priču zainteresovao preko javne rasprave povodom humanitarne akcije za pomoć Maksimu, u kojoj se postavila moralna dilema da li je bitniji prikupljeni novac za lečenje deteta ili pređeni kilometri.

„Svrha akcije i centar priče je spasavanje života deteta, a trčanje je periferna tačka koja samo treba da se skrene pažnja na akciju. U Maroku nije bila oficijelna trka, u kojoj se računaju kilometri i meri rezultat, nebitni su metar i štoperica, trčalo se za spas dečijeg života. Pogrešno se više pažnje poklanja sporednom faktoru, tim pre što ni ja, a ni drugi nisu bili u pustinji i videli kako je Marko istrčao trku za to dete. Svi polaze od pretpostavki“, kaže Miškeljin za Danas.

On ocenjuje da se plaši da su prave vrednosti omalovažene i  da su „u očima nekih trkača pređeni kilometri sve, a dečiji život ništa“.

„Možeš da osvojiš sve medalje, rekorde oboriš, svet osvojiš, ali sve je to  nevažno naspram života jednog deteta“, dodaje.

Prema njegovim rečima, humanitarni gest u kojem je prikupljeno 60.000 evra za Maksimovo lečenje daleko je bitniji od toga da li je Nikolić u akciji, koja nije bila oficijelna trka, pretrčao svaki kilometar, ili je vozio, ili hodao na rukama.

„Pitao sam ljude koji misle da su podaci o maratonu kroz pustinju Maroka – laž, da li onda ta akcija treba da se obustavi, novac vrati i prekine lečenje deteta. Ja lično bih pre poverovao i u laž, ako će ona pomoći da se spasi dečiji život“, kaže on, dodajući da niko od učesnika debate ne zna sa potpunom sigurnošću šta je istina.

Maksim iz Niša, inače, ima retko genetsko oboljenje, a jedini je u Srbiji i jedan od 25 osoba u svetu sa takvom bolešću.

Dečak još uvek ne može samostalno da drži glavu, ne može da sedi, ne pomera ruke i noge, ne govori, ne prati pogledom okolinu i hrani se putem PEG-a.

Uz genetsku terapiju, za njegov napredak potrebno je obezbediti i tretmane matičnim ćelijama, intenzivnu fizikalnu rehabilitaciju, specijalističke preglede, orofacijalnu masažu i terapije gutanja, održavanje aspiratora, lasersku akupunkturu, hiperbaričnu komoru, laboratorijske analize, nabavku inhalatora i ortopedskih pomagala, medikamente, suplemente i medicinski potrošni materijal.

Zbog toga će za Maksimovo lečenje i dalje biti potrebna značajna sredstva.

Kako pomoći Maksimu

Zainteresovani građani koji žele da pomognu Maksimu to mogu da učine preko fondacije Budi human, slanjem sms-poruke 778 na broj 3030, čime će donirati 200 dinara.
To mogu da učine i uplatom na dinarski račun 160-6000000042981-19.

Na sajtu fondacije mogu se naći i podaci o načinu uplate na devizni račun i skeniranjem koda na aplikaciji.

Humani ljudi to mogu da urade i preko fondacije Pokreni život, slanjem SMS- poruke 61 na 3800 i uplatom na dinarski račun: 160-6000001495942-25.

Na sajtu fondacije nalaze se podaci o načinu uplate na devizni račun, putem Paypala i kartice, kao i skeniranjem koda na aplikaciji.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

„Nezakonita politička odluka, prevara i sramota“: Šta je sporno za nišku opoziciju u vezi sa isplatom zaostalih zarada radnicima propalih preduzeća?

Level 42 na otvaranju Nišvila

Zašto su načelnici polovine gradskih uprava u Nišu podneli ostavke?

Kompanija iz Pariza preuzela nišku IT firmu