Umereni sam optimista

 „To je dobar pokazatelj da se napokon pokazuje briga za situaciju u ovom delu Srbije“, naglašava Rvović.

• Kako vidite perspektivu FAP nakon tog sastanka?

– Zajedno smo konstatovali da je pitanje rešavanja statusa FAP prioritet na samo za Priboj već i za širu regiju, a konkretno Ministarstvo je dalo podršku za jednokratnu subvenciju oko rešenja plaćanja struje, prihvaćen je socijalni program za 200 ljudi uz naznaku da treba da se stvore uslovi za prijem stotinak novih mladih fakultetskih kadrova, odnosno za jednu vrstu smene generacija koja bi kadrovska ojačala FAP. Ono što je zabrinjavajuće je što država trenutno nema ideju šta dalje sa FAP- om naročito u pogledu strateškog partnera. Mada nam je predočeno da ima zainteresovanih kupaca, kao i da je u razgovoru sa potpredsednikom Vlade interesovanje pokazala i jedna velika država dogovorili smo se da sačekamo da se proveri njihov bonitet i namere, jer je narodu već dosta priče o kupcima FAP, Kinezima, Amerikancima, Tatarima …Za radnike FAP je pozitivno da su budžetom Republike predviđena sredstva i da će plate sigurno primati i sledeće godine. Šta će biti dalje, ne znam, ali biće potrebno zajedničko delovanje rukovodstva FAP, Vlade i lokalne samouprave na iznalaženju rešenja i pokretanju proizvodnje ali ja sam u pogledu budućnosti FAP, samim tim i opštine Priboj , umereni optimista.

• Može li se dobra saradnja u slučaju pokretanja proizvodnje u AD Sedištima, primeniti i na Epoxid i 12. januar?

– Naravno da može, ali moram istaći da su Sedišta znala šta hoće i nisu tražili kao većina firmi u Srbiji pare za plate, već su u saradnji sa nama kod Ministarstva ekonomije, tražili sredstva za opremu, alate i obrtna sredstva za pokretanje proizvodnje i na taj način su dobili šansu, a hoće li je iskoristiti to zavisi od njih, a trenutno su na najboljem putu sa inopartnerom i da je ostvare. Što se tiče Epoxida mi smo u završnoj fazi i iskristalisali smo modalitete kojima ćemo rešiti to pitanje uz ogromnu podršku ministra ekonomije Nebojše Ćirića i cele ekipe, tako da ćemo u najskorije vreme moći obradovati četrdesetak do pedeset građana Priboja koji će tu biti zaposleni. Takođe i za MIP 12. januar imamo zainteresovane kupce, ali tu dolazimo do problema pogrešnog modela privatizacije, neefikasnog sudstva, zloupotreba privatizacije, zloupotreba prava, zbog čega ne može da dođe tako brzo do završetka postupka i štetu te neefikasnosti trpimo svi.

• U planu razvoja, prioriteti je trebalo da budu poljoprivreda i turizam, ali ono što je opozicija najviše kritikovala u prethodne tri godine, jesu upravo ove dve oblasti. Šta se na tom planu preduzima?

– Osnovali smo Fond za razvoj poljoprivrede, i njih treba da pitate o detaljima, a naša vlast je radila direktno na stvaranju preduslova za intenzivnu poljoprivredu, izgradnjom seoskih puteva u dužini većoj od 20 kilometara i otvaranjem ambulanti i domova… Vezano za turizam, tu prevashodno pokretač treba da bude Pribojska Banja, a tu je odrađen najveći deo posla, koji u ovoj fazi možda izgleda nevidljiv, ali to samo za one koji se ne razumeju ili hoće da budu zlonamerni, jer vi ne možete dovesti ni jednog ozbiljnog investitora bez rešenih imovinsko- pravnih odnosa, a mi smo to mukotrpnim radom doveli do 90 odsto rešenja. Ostalo je još oko RH centra na Banji da se reši što se očekuje ovih dana, tako da ćemo imati u potpunosti rešene imovinske odnose.

• Jedna od oštrijih kritika opozicije se odnosila i na neravnomernu raspodelu budžetski sredstava i razmirice i u samoj koaliciji? Kakvo je stanje budžeta i kako funkcioniše koalicija na vlasti po ovom pitanju?

– Koalicija je već sama po sebi problem jer imate jedno telo, a u okviru njega imate i unutrašnjeg i spoljnog „neprijatelja“. Koalicija je kompromis a gde je takav kompromis onda pravda nije baš zagarantovana. Ono što je sigurno je da se u okvirima Zakona budžet troši. Naravno ako se zna da se budžet puni sa nekih sedamdesetak odsto, ne mora da znači da će svi korisnici dobiti 70 odsto, jer postoje i Zakonom određene stavke koje morate ispuniti sa 100 odsto. Jedina je sreća što transferna sredstva iz Republike pristižu redovno i veća su nego prethodne godina, mada nisu još u potpunosti usklađena sa Zakonom.

• Blagu relaksaciju odnosa nakon prošlogodišnjih turbulencija u regionu, narušio je ovih dana reis- el- ulema Cerić svojim izjavama u Novom Pazaru. Kako vi gledate na tu izjavu i situaciju u regiji?

– To je bila čisto politička izjava a ne verska. Što se tiče islamofobije, tvrdim da je u Srbiji ovde nema, a moje iskustvo sa raznim putovanjima po Evropi je sasvim drugačije i garantujem da u EU ima daleko više islamofobije nego kod nas.

• Pre dve godine, vaša koalicija na vlasti je na najavu eventualne regionalizacije po kojoj bi sedište regije bilo u Novom Pazar, prikupila potpise za sprovođenje referenduma o ostanku Priboja u Zlatiborskom okrugu, u slučaju takvih predloga. Kako onda sada gledate na to obzirom na ove poslednje najave i zahteve o Sandžaku itd?

– Ustav i Zakon su sasvim jasni. Priboj pripada zlatiborskom okrugu i regiji Zapadna Srbija, te stoga Priboj nije niti sandžačka niti raška opština. Mi sa Pazarom sem drugarskih i emotivnih veza, nemam neku bližu odrednicu povezanosti, niti interes da se vezujemo. Mi nemam sa Pazarom niti saobraćajni niti privredni interes da se vezujemo, a to je valjda suština pravljenja regiona i povezivanja, a ako nije, onda tu nešto nije u redu i postoji mnogo perfidnija pozadina. Konkretno mi čak imamo i suprotne interese kod krupnih infrastrukturnih projekata, kao na primer da Pazaru odgovara Pešterska varijanta autoputa, a nama Zlatiborska trasa, njima odgovara forsiranje Lađevaca, a nama Ponikva, čak nam ni privrede nisu kompatibilne. Ja sam kao predsednik opštine obavezan da reagujem po odluci Skupštine opštine koja me je na to obavezala na svako svrstavanje Priboja van konteksta Užica i Zlatiborskog okruga i ja to i činim.

• U tom kontekstu, je i problem ne uvođenja bosanskog jezika u službenu upotrebu u opštini Priboj i ako za to postoje Zakonom propisan preduslov. Zbog čega i dalje nije uveden bosanski jezik i kako vidite kritike na vaš račun čak i iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava?

– Zakon je tu jasan, predsednik opštine tu nema ingerencije, jezik se uvodi izmenom Statuta, za šta je nadležna isključivo Skupština opštine. Za mene lično to je lingvističko pitanje i smatram da se nepotrebno dodatno politizuje ovaj problem i u svakom slučaju bi voleo da to pitanje reši nauka a nikako političari i politika.

• Šta očekujete da će politika doneti Priboju nakon sledećih izbora, naročito u boljem tretmanu republičkih organa ka gradu na koji sada ima dosta pritužbi i nazivaju ga građani kao maćehinski?

– Ne bih baš rekao da je maćehinski odnos, jer je svuda isto. Država ima maćehinski odnos prema samoj državi, naša Vlada je najveća nevladina organizacija u Srbiji. Ona ne vodi računa ni o državi a kamoli o Priboju. Najjasniji pokazatelj toga je da u Srbiji svake godine nestane jedna varošica veličine Priboja. Godišnje oko 30 000 stanovnika više umre nego što se rodi, tako da su potrebne radikalne mere kako bi se ovaj trenda zaustavio, pa da bi dalje pričali o društvenoj nadgradnji i politici.

Pribojska Banja

– Institut CIP je uradio fenomenalan projekat celog kompleksa u prvoj zoni oko manastira sa hotelima i pratećim sadržajima, a sam projekat je ogromne vrednosti i njegova prateća dokumentacija, a to je ranije, dok nismo imali rešene imovinsko- pravne odnose, bilo nemoguće zato što smo imali skoro hektar zemljišta oko manastira na kojoj je bilo pet vlasnika koji su se neprestano osporavali i sudili. Onda možete zamisliti koliki je uspeh ove vlasti koja je uspela da reši taj dugogodišnji spor. Banja ovim dolazi u sigurne ruke, onima kojima je i bila oteta, tj Manastiru, i ja ne sumnjam da će Crkva kao domaćin biti uspešna, jer države propadaju, a Crkva ostaje, i ja sam siguran da će dobiti investitora i tako otvoriti nekih 200 radnih mesta.

Nas tuže, a zaboravljaju „svoje“ opštine

– Imate sada neselektivan i diskriminatorski pristup javnih državnih preduzeća gde imamo situaciju da nam je elektrodistribucija tužila sve škole pred početak školske godine, Direkciju za izgradnju grada i sva druga lokalna javna preduzeća za realan dug od 6- 7 miliona dinara. Mi to moramo platiti, što znači da će faktički opština Priboj u septembru biti jedna od retkih opština u Srbiji koja neće imati dug za struju, a videli ste pre nekoliko dana u štampi da Smederevska Palanka u kjoj je na vlasti DS ima više od 400 miliona duga za struju. Slično je stanje i u Jagodini, Boru, Kragujevcu, Novom Pazaru. Zamislite da meni sada neki partijski drug kaže neka ti tih 400 milion troši ih na seoske puteve i pomoć građanima Priboja, kaže Rvović, koji je iz Srpske napredne stranke.