Umesto „migova“, pistama šetaju poskoci i gušteri

Eksplozije su uništile jedan od najvećih i najutvrđenijih aerodroma u Evropi, čija se vrednost procenjivala na više od osam milijardi dolara. Plješevica kao da je propala, ulegla se i progutala nekad najčuveniju vojnu bazu Jugoslavije. JNA je prilikom povlačenja aktivirala 56 tona eksploziva u tunelima vojnog aerodroma Željava, najskuplju vojnu nekretninu bivše države.

O kakvom se objektu radi, valja spomenuti kako su podzemne galerije aerodroma mogle primiti 120 borbenih aviona (MIG-21) sa posadama i kompletnim arsenalom naoružanja, a ukupna dužina tunela u obliku slova M iznosila je tri i po kilometra. Podzemni aerodrom mogao je izdržati direktni udar atomskog naoružanja. Uz vlastite izvore struje i vode, te zalihe goriva, ljudstvo aerodroma moglo je da živi 30 dana potpuno izolovano od spoljnog sveta.

Gradnja je započeta 1955. a završena 1968. Glavni konstruktor, inžinjer Dragoslav Sobotka, procenio je tada vrednost aerodroma na osam milijardi dolara, mada je, kažu stručnjaci, utrošena svota znatno veća. Za oficire i pilote Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva bila je stvar prestiža raditi na ovom aerodromu. Podzemni objekat, zajedno s pistama 1, 3 i 4, nalazio se na hrvatskoj strani granice, dok su se piste 2 i 5 nalazile u sastavu BiH.

Nekadašnji vojni aerodrom, udaljen je od Bihaća petnaestak kilometara, ovih vrelih letnjih dana, deluje nekako sablasno. Savršenu tišinu ispod planine Plješevice narušava tek graktanje ptica čiji se glasovi gube u ovoj pustari. Tu i tamo zalutaju grupice radoznalih turista, koji obilaze nedaleka Plitvička jezera.

Na vrelim pistama bezbrižno se baškare poskoci i gušteri. Uz nekadašnje stajanke za avione, sada se uzdiže dva metra visoka trava, korov i šipražje. Na poletno-sletnim stazama na sve strane krateri od eksplozija, kada su jedinice JNA digle u vazduh sve objekte.

U planini Plješevici je gotovo više od deset kilometara širokih tunela, staza, stajanki za četrdeset aviona, interna električna centrala, bolnica, poseban vodovod, radionice za popravak aviona, protupožarne staze, prostori za mehaničare, tehničare i naravno pilote. U planini je bila smeštena i kontrola leta, u koju se iz podnožja stizalo liftom. Sa udaljenosti osam kilometara podzemnim cevovodom dopremano je gorivo za avione iz posebne baze u Pokoju pored Bihaća. Sve je ovde bilo precizno utvrđeno

Na jednoj strani nekadašnjeg aerodroma i danas šetkaju nezainteresovani pripadnici bosanskohercegovačke granične službe, a na drugoj Hrvatske. I jedni i drugi se čude što neko uopšte tu zalazi. Ranijih godina, promuvale su se ovuda brojne vojne i druge delegacije iz Evrope i Amerike. Bilo je ideja da se podzemni tuneli iskoriste za uzgajanje pečurki, pa sve do toga da se piste pretvore u staze za automobilske i karting trke.

Hrvatska je, doduše, pre nekoliko meseci najavila inicijalni projekat rekonstrukcije ove nekadašnje baze, s obe strane granice. Plan je da se izgradi regionalni kargo – aerodrom, koji bi koštao oko 2,7 milijardi evra, a spominje se i nekoliko desetina hiljada novih radnih mesta, što bi mnogo značilo za ovu zabit. Zamišljeno je da se ovde skladišti roba iz celog sveta.

U tu priču naravno ne veruje niko, a ponajmanje petnaestak žitelja Željave, mahom staraca, koji su se vratili u oronule kuće. Retkim pridošlicama rado pričaju kako se ovde nekada lepo, sigurno i bezbrižno živelo. Sada dane provode uzgajajući paradajz, tik uz nekadašnje piste, i čekajući poštara koji srećnicima treba da donese mizerne penzije.