Umesto o kvalitetu, rasprava o štetnosti priručnika

Ipak, rasprava o kvalitetu ovog materijala svela se na polemike o „promovisanju homoseksualnosti“, odnosno sadržini koja „ne odgovara našoj tradiciji“, koje su potekle iz najkonzervativnijeg dela javnosti.

Seksualno nasilje nad decom i seksualno obrazovanje nesumnjivo je važna oblast koja dosad nije bila adekvatno pokrivena u obrazovnom sistemu kao ključnom mestu za prevenciju ove pojave.
Kako za Danas ističe Nada Sekulić, antropološkinja i profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, reč je o društvenim praksama koje su nevidljive i koje se upravo zato uspešno reprodukuju u tajnosti privatnog života, usled čega neka deca trpe bez mogućnosti da podele svoja iskustva sa drugima i zatraže pomoć.

– Dodatno je veliki problem što se nasilje prećutno toleriše, često i od strane osoba koje su najbliže detetu – kaže Sekulić.

Međutim, kad je reč o sadržaju samog paketa, naša sagovornica smatra da je Ministarstvo prosvete trebalo ozbiljnije da pristupi tom poslu i da ga osmisli sarađujući direktno sa školama, nastavnicima, psiholozima, pedagozima, kao i roditeljima, koristeći pritom i nevladin sektor.

– Umesto toga, za Ministarstvo je bilo najjednostavnije da angažuje jednu nevladinu organizaciju, koja je zatim angažovala određeni broj partnera i osmislila priručnik bez ikakvog feedbacka od škola, roditelja itd. To je veliki propust, ne toliko samog Incest trauma centra, koliko Ministarstva prosvete, koje je po prirodi svoje delatnosti upućeno direktno, a ne preko nevladinih organizacija, na obrazovni i vaspitni sistem – kaže Sekulić.

Ona takođe smatra da u priručniku nije jasna razlika između edukovanja nastavnika i edukovanja dece, da on ovako predstavlja „proizvod gotov za upotrebu“, čime je preskočen čitav niz koraka koje će nastavnik morati da realizuje. Ona navodi primer poglavlja koje se odnosi na tradiciju.

– Polazište u ovom poglavlju je da tradicija može biti dobra i loša i didaktički je ono osmišljeno tako da omogući deci da postave pitanja šta je dobro, a šta loše u našoj tradiciji. Da bi nastavnik radio na taj način, on/a sam/a treba da ima kritički odnos prema tradiciji, kao i komunikaciju sa roditeljima. Ovde se ceo kontekst postojanja kritičke svesti podrazumeva, mada uopšte ne znači da on postoji, kaže Sekulić.

Međutim, u javnosti su postali najpoznatiji sadržaji o analnom i oralnom seksu ili ženskom kondomu, koji zauzimaju veoma mali deo ovog obimnog obrazovnog paketa, a koji su naišli na veliku osudu. Prema mišljenju naše sagovornice, ovaj deo, koji sadrži najčešće postavljana pitanja o seksu, treba da bude sugestija vaspitačima šta bi mogli da odgovore deci a da ih ne ućutkaju. Ipak, dodaje ona, priručnici koji su namenjeni ovako širokoj upotrebi treba da minimalizuju sadržaje oko kojih mogu da postoje velika neslaganja, i isključivo je „na Ministarstvu bilo da uskladi i proceni prihvatljivost tog sadržaja za opštu upotrebu“.

Kritika dela javnosti bila je usmerena i na način na koji je obrađena seksualna orijentacija, jer se izjednačenost heteroseksualnosti i homoseksualnosti doživela kao „promocija“ ove druge.

– Sa stanovišta Incest trauma centra, heteroseksualnost i homoseksualnost su sasvim izjednačeni i to je potpuno legitimno za nevladinu organizaciju. Ali država zaista nema obavezu da u svojim obrazovnim paketima promoviše isti takav pristup i sasvim je legitimno da favorizuje reproduktivnu seksualnost, jer je ona ključni deo društvene reprodukcije – kaže Sekulić, dodajući da je Ministarstvo istovremeno u obavezi da onemogući diskriminaciju seksualnih manjina, kao i stigmatizovanje nereproduktivnog seksualnog života.

Međutim, upravo negativan stav prema homoseksualnosti pokazao se u burnim reakcijama kritičara Obrazovnih paketa, kojima je, kako se čini, Ministarstvo podleglo.

Miloš Jovanović, sociolog i docent na Filozofskom fakultetu u Nišu, smatra da je u pitanju jedan duboko ukorenjen negativan stav prema seksualnoj različitosti koji je u osnovi iracionalan.

– Mislim da je veliki problem to što se svako pominjanje homoseksualnosti van konteksta patologizacije, kriminalizacije ili moralističke osude smatra njenom promocijom, koja se vidi kao siguran korak ka razaranju ili makar sigurnom kvarenju društva – navodi Jovanović.

Nakon povlačenja paketa iz upotrebe, Ministarstvo je saopštilo, između ostalog, da neki delovi nisu u skladu sa „karakteristikama naše tradicije“.

Kako ističe Jovanović, pozivanje na „našu kulturu i tradiciju“ moglo se čuti u saopštenjima Srpske pravoslavne crkve u vezi sa održavanjem Parade ponosa ili donošenjem Zakona o zabrani diskriminacije.

– Jezgro svakog konzervativnog stava je želja za izbegavanjem promene. Argument koji se često koristi je upravo vrednost tradicije kao oprobanog načina na koji se stvari rade. Situacija se jako komplikuje kad neko tradicionalno rešenje više ne daje odgovarajuće rezultate. Stoga bih rekao da je fetišizacija tradicije pogrešna strategija, jer se svet neprestano menja i zahteva jedan kreativan odnos upravo prema toj tradiciji koji bi bio primereniji drugačijem socijalnom kontekstu – kaže Jovanović.

Lepa Mlađenović, klinička psihološkinja za rad sa ženama sa traumama seksualnog nasilja, napominje da je u Srbiji 3 odsto devojčica „pod opravdanjem tradicije prisilno udato sa 12 i 13 godina, što znači da su one bez ikakvog znanja o seksualnosti prve bračne noći gurnute u silovanje“.

– Svakako da nam treba znanje o telu i seksualnosti od vrtića pa nadalje. Sadržaj Priručnika kaže da želimo slobodne, sigurne i snažne devojčice i dečake koji nisu okovani „tradicijom“, jer se fenomen tradicije ovde koristi u cilju represije i diskriminacije od strane konzervativnog dela obrazovane elite, kaže Mlađenović i naglašava da se pod plaštom tradicije održava muška dominacija nad ženama i decom i krije prisilna heteroseksualnost.

Iz Ministarstva prosvete nismo dobili obrazloženje o povlačenju priručnika, odnosno odgovore šta je konkretno bilo sporno u njima i šta podrazumeva pod navodom iznetim u svom saopštenju da delovi priručnika „ne odgovaraju karakteristikama naše tradicije“.

Porodica u tranziciji

Sporno u javnosti je bilo i to što se u Obrazovnim paketima o seksualnom nasilju sugeriše da porodica nije uvek sigurno mesto, iako se ovaj vid nasilja najčešće dešava upravo u krugu porodice. Nada Sekulić napominje da porodica prolazi prolazi tranziciju kao i sve drugo u društvu. „Danas postoji sve više samohranih roditelja, alternativnih formi partnerskih zajednica, a nuklearna porodica u svom tradicionalnom obliku takođe trpi promene, odnosi muškaraca i žena nisu više isti i ne mogu da ostanu isti kao pre pedeset ili više godina. Nažalost, postoji nešto što se zove „kognitivna disonanca“ – u situacijama kada nesigurnost jača, ljudi su skloni, upravo zbog te nesigurnosti, da se čvrsto drže obrazaca koji im simbolički daju sigurnost (kao što je ideal tradicionalne patrijarhalne porodice), ali ih onesposobljavaju da se na produktivan način nose sa društvenim promenama. Obrazovni sistem može dosta da doprinese vaspitanju generacija koje će biti akteri, a ne pasivni sudionici sopstvenog društvenog okruženja – kaže Sekulić.

Otvoreno pismo Sonje Lokar

Izvr[na direktorka CEE Mreže za rodnu jednakost u Ljubljani Sonja Lokar uputila je javno pismo predsedniku Srbije, predsednici parlamenta, ministru prosvete, i drugim predstavnicima tela za rodnu ravnopravnost, u kojem izražava zabrinutost zbog „hajke, bazirane na predrasudama i neznanju“ koja se obrušila na „odlicne programe“ o seksualnom obrazovanju za vrtice i škole. U pismu se istice da je „velika pozitivna inovacija preko noci izgubila Vladinu podršku“, cime ce mnoga deca u Srbiji biti žrtvovana kako bi se udovoljilo davno prepoznatim stereotipima i pogrešnim verovanjima.

„Politicka borba protiv predrasuda i zaklinjanja na tradicionalne vrednosti i cvrsto uvrežena uverenja nikada nije bila jednostavna. Uvek je trebalo imati znanja i hrabrosti da se stane na crtu i izbori za novine koje donose napredak covecanstvu“, navodi se u pismu.