Umesto o pubertetu, petaci uče botaniku

Od predloga za uvođenje tema koje se tiču reproduktivnog zdravlja pre sedmog razreda osnovne škole nije se mnogo odmaklo, a da li će škola uvažiti realnost znaće se kada na dnevni red bude došao predlog novog plana i programa za peti razred, na kojem se trenutno radi. Dok učenici u Nemačkoj u tom uzrastu uveliko uče o pojmovima kao što su pubertet, menstruacija i trudnoća, naši petaci iz biologije do tančina izučavaju botaniku.

– Radna grupa za biologiju je trenutno u fazi prikupljanja i obrade rezultata mini istraživanja. Tražili smo mišljenje učenika osmog razreda o programu biologije. Istraživanjem je obuhvaćeno oko 400 učenika. Sledeći korak je da, na bazi rezultata istraživanja i mišljenja nastavnika koji program izvode u osnovnim školama, a članovi su radne grupe, napravimo novi koncept programa biologije za osnovno obrazovanje i tražimo mišljenje Srpskog biološkog društva. Na kraju ćemo pisati novi program za peti razred – kažu u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji radi pomenuti predlog nastavnog plana i programa.

Dejan Bošković, nastavnik biologije u beogradskoj OŠ „Ivo Andrić“, kaže da su svi problemi koji nastaju u nekom društvu u izvesnoj meri prouzrokovani nedostatkom obrazovanja ili dovoljne informisanosti o nekoj temi, što je slučaj i sa reproduktivnim zdravljem.

– Zbog toga danas imamo nemali problem neželjenih trudnoća i abortusa, kao i širenja polno prenosivih bolesti i to u vrlo mladom uzrastu. S obzirom da je škola institucija gde se sistematski i svrsishodno stiču znanja, smatram da škola mora da progovori o životno važnim temama. Moj stav je da to mora da počne na časovima namenjenim mlađim uzrastima, ne zato što očekujem da će petaci biti seksualno aktivni, već zato što je prevencija veoma značajna. I učitelji sa kojima sam razgovarao misle da o tim temama treba pričati sa đacima, naravno, primereno njihovom uzrastu – ističe Bošković.

On smatra da predavanja o reproduktivnom zdravlju treba da budu deo obaveznih, a ne izbornih časova, kako bi se izbeglo da ih slušaju samo zainteresovani učenici. Kaže i da su te teme po karakteru međupredmetne i da više predmeta može, svaki sa svog aspekta, da doprinese boljem razumevanju. Biolozi bi, dodaje, dali najveći doprinos, ali bi i društvene nauke mogle da potenciraju tolerantne stavove, recimo, prema obolelima od side, koji su, još uvek, u društvu obeleženi.

Ministarka Slavica Đukić Dejanović, zadužena za demografiju i populacionu politiku, ranije je o ovoj temi razgovarala sa ministrima prosvete i zdravlja, a u nedavnom dopisu Ministarstvu prosvete sugerisala je koje obavezne teme predviđene Strategijom za podsticanje rađanja, treba da budu sastavni deo predškolskog obrazovanja.

– Uvođenje tema koje se tiču reproduktivnog zdravlja, zdravlja uopšte i porodice, u sve nivoe obrazovanja, predškolsko, osnovno i srednje, na način prilagođen uzrastu deteta, veoma je važan segment populacione edukacije koji je Strategija predvidela i za koji se stručnjaci slažu da je neophodan. I to, kao znanje koje se obavezno usvaja kroz poseban predmet ili kao deo sadržaja srodnih predmeta. Ministar prosvete pokazao je veliko razumevanje i nameru da u sklopu reforme planova i programa ove teme nađu mesto – kaže Đukić Dejanović.

Iako je u okviru prirode i društva u četvrtom razredu osnovne škole predviđen nastavni sadržaj spoznaj sebe i uočavanje polne različitosti, u udžbenicima gotovo da nema informacija o temama značajnim za taj uzrast učenika. O pubertetu, pojavama koje ga prate i uopšte i reproduktivnom zdravlju u školi se ne govori do sedmog razreda, a nastavnici biologije kažu da za tu oblast nije predviđeno dovoljno časova, te da dolazi na red pred kraj školske godine, kada su đaci zamoreni od gradiva.

Školska praksa svedoči da su učenici vrlo zainteresovani za ove teme, ali da im postojeći nastavni program uglavnom ne pruža odgovore na pitanja koja ih zanimaju. Umesto da im pomogne da reše dilemu kada su dovoljno zreli da prvi put stupe u seksualni odnos i kako da se zaštite od neželjene trudnoće, naši udžbenici su prepuni činjenica o anatomiji i fiziologiji organa za razmnožavanje čoveka.

Obavezno ili fakultativno

Neki stručnjaci ukazuju da su vannastavne aktivnosti najbolji model za edukaciju mladih o reproduktivnom zdravlju, jer to školama daje mogućnosti da kroz tribine, radionice, pa čak i pozorišne predstave približe učenicima ove teme, ali i da uključe lekare iz domova zdravlja, psihologe, seksologe… Ukazuju da bi Ministarstvo uputstvom moglo da propiše da ove aktivnosti budu obavezni deo školskog programa, kao i da ih moraju pohađati svi đaci, što je jedan od načina da se obezbedi da sva deca budu informisana i da se izbegne novo povećanje nedeljnog fonda časova. I što je najbitnije, škole bi trebalo da pitaju učenike šta je to što njih zanima, a ne da sa pozicije odraslih nameću teme za koje oni misle da bi đaci trebalo da ih nauče.