Umesto otopljenja globalno zahlađenje

Ukoliko do 2010. godine ne bude daljeg povećanja temperature na Zemlji, to će biti nesporan dokaz da Sunce više ne može da je greje kao ranije, a da je globalno otopljenje koje izaziva čovek čist mit. – Globalno smanjenje temperature može da počne na Zemlji već kroz sedam godina – tvrdi šef laboratorije za kosmička istraživanja Glavne astronomske opservatorije Ruske akademije nauka Habibulo Abdusamatov.
– Na osnovu naših istraživanja zaključili smo da će temperatura na Zemlji u razdoblju od 2012. do 2015. godine lagano početi da pada – izjavio je Abdusamatov agenciji RIA Novosti. Zemlja je, kaže on, od 1998. do 2005. godine prolazila kroz „špic globalnog otopljenja“ uslovljenog uglavnom dugotrajnim povećanjem i neuobičajeno visokim nivoom snage sunčeve svetlosti u toku praktično celog dvadesetog veka. Sada, prema mišljenju naučnika, snaga sunčeve svetlosti polako opada i minimum će dostići, orijentaciono, do 2041. godine. To će biti razlog za značajno zahlađenje na Zemlji koja je već počela da gubi toplotu. Međutim, termička inercija okeana unekoliko će odložiti proces „fundamentalnog hlađenja“ Zemlje, pa se špic globalnog zahlađenja očekuje u razdoblju od 2055. do 2060. godine. – Takozvani antropogeni „efekat staklene bašte“ neće moći ozbiljnije da prikoči očekivano zahlađenje pošto ne utiče suštinski na promenu klime na Zemlji – kaže Abdusamatov. „Poslednjih devet godina temperatura na Zemlji praktično ne raste, iako je za to vreme koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi povećana za više od četiri procenta“. – Prirodna velika povećanja koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi događala su se još u predindustrijskoj epohi – kaže naučnik. Ti procesi nikada nisu dovodili do globalnog otopljenja, već su uvek dolazili posle otopljavanja uz izvesno kašnjenje – kao njegova posledica.
Zahlađenje koje će uslediti ako do 2010. godine ne bude daljeg rasta temperature dovešće do značajnog povećanja površine snežno-ledenog pokrivača. To će smanjiti apsorpcionu sposobnost površine Zemlje, čime će se smanjiti i količina vodene pare i ugljen-dioksida u atmosferi. A vodena para je glavni činilac efekta staklene bašte. U tom slučaju može se očekivati drastično dodatno pojačanje zahlađenja, skopčanih s promenama na Suncu.
– Dinamiku brzine rasta ukupne površine snežno-ledenog pokrivača i smanjenja koncentracije toplotnih gasova u atmosferi prilikom fundamentalnih zahlađenja veoma je teško prognozirati. Poznato je da je koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi u ledenim periodima istorije Zemlje uvek bila otprilike dvostruko niža nego danas – kaže Abdusamatov. Zemlja je ne jednom preživljavala globalne promene klime. Zabeleženo je u 11. i 12. veku globalno otopljenje, slično sadašnjem ili čak veće. U srednjem veku u Škotskoj su se uzgajali vinogradi, a Grenland je u potpunosti opravdavao svoj naziv „zelena zemlja“ i bio gusto naseljen. U 17. i 18. veku Zemlja je prošla kroz takozvani period „maunderovskog minimuma“, odnosno malog ledenog doba. Tada su ljudi bili prinuđeni da ostave svoja staništa na Grenlandu, a u Londonu i Parizu redovno su se zamrzavale Temza i Sena.