Umetničkim performansom prikazali svakodnevicu bubrežnih bolesnika (FOTO)

Udruženja obolelih su na ovaj način građanima pružila priliku da saznaju više o bubrežnim oboljenjima.

Svetski dan bubrega ove godine je obeležen zajedničkom inicijativom lekara i udruženja obolelih, sa željom da se skrene pažnja na drastično povećanje broja osoba sa bubrežnim bolestima i pratećim komplikacijama, kao i da se podigne svest o neophodnosti prevencije, usvajanja zdravih životnih navika i potrebama obolelih.

Ovim povodom, Savez organizacija bubrežnih invalida Srbije organizovao je stručnu tribinu pod nazivom „Zdravlje bubrega za sve“.

Nezvanični podaci govore da u svetu danas 850 miliona ljudi boluje od neke vrste bubrežnih bolesti, odnosno gotovo deset odsto populacije, dok hronično oboljenje bubrega odnosi preko dva miliona života godišnje.

Smatra se da u Srbiji približno 700.000 osoba ima neku formu bubrežnih oboljenja.

Učesnici tribine su naglasili značaj prevencije za zdravlje bubrega, a u tom smislu neophodan je svakodnevni unos dovoljne količine vode i raznovrsne ishrane bogate voćem i povrćem, redovna fizička aktivnost, kao i preventivna kontrola bubrega. Pod povećanim rizikom su oboleli od hroničnih bolesti, poput dijabetesa i hipertenzije, osobe podložne infekcijama ili sa naslednim faktorima za bubrežna oboljenja.

Predsednik Saveza organizacija bubrežnih invalida, prim. dr Ljubinko Todorović, naglasio je dobru saradnju sa lekarima, ističući da je bubrežnim bolesnicima značajno da se više govori u javnosti o ovoj bolesti jer često nailaze na nerazumevanje i izolovanost, a zbog ograničene radne sposobnosti potrebna im je dodatna podrška.

Postoji potreba za edukacijom najšireg sloja stanovništva o faktorima rizika koji mogu dovesti do bolesti bubrega, kako je rekao predsednik Udruženja nefrologa Srbije, prof. dr Radomir Naumović.

„Prema podacima Udruženja nefrologa, oko 5.700 bolesnika u našoj zemlji trenutno je na nekom vidu zamene funkcije bubrega, uključujući hemodijalizu. Što se tiče uslova lečenja, hemodijaliza i transplantacija omogućavaju kvalitetan život bolesnika, ali veoma su česte brojne pridružene, vanbubrežne bolesti koje obolelima mogu ugroziti život“, naveo je prof. dr Naumović.

Prof. dr Nada Dimković, predsednica Republičke stručne komisije za nefrologiju i urologiju, naglasila je da je hemodijaliza u Srbiji dobro razvijena, ali su pacijenti tokom ovog postupka lečenja često izloženi brojnim virusnim i bakterijskim infekcijama koje komplikuju njihovo zdravstveno stanje.

„U Srbiji je oko 6,5 odsto pacijenata na hemodijalizi zaraženo virusom hepatitisa C. Osim što su vezani za ’veštačke bubrege’, imaju i taj dodatni teret i treba im omogućiti efikasno lečenje u okviru zdravstvenog sistema. Prethodna terapija infekcije virusom hepatitisa C nije bila uspešna kao što je to slučaj kod ne-bubrežnih bolesnika. Srećom, danas je situacija drugačija zbog postojanja mnogo efikasnijih lekova koje bolesnici dobro podnose. Ohrabruje činjenica da je otpočeto sa primenom ove terapije, ali još uvek kod nedovoljnog broja bolesnika. Ipak, postoji obećanje od strane Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda da će se broj lečenih bolesnika povećati u narednom periodu. Tako bi se ova infekcija eliminisala iz dijaliznih centara i time produžio život bolesnika, uz veću šansu za transplantaciju bubrega“, objasnila je prof. dr Dimković.

Doc. dr Ivana Milošević, zamenik direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, istakla je da se u svetu sve više primenjuje koncept lečenja i prevencije infekcije hepatitisa C (HCV) među posebnim grupama  pacijenata kod kojih se terapija može sprovesti brže i efikasnije – radi se  o tzv. mikroeliminaciji.

„Mikroeliminacijom HCV infekcije savremenom terapijom kod pacijenata obolelih od bubrežnih bolesti koje zahtevaju dijalizu može doneti opipljive rezultate u kratkom vremenskom roku, jer su u pitanju dobro kontrolisane grupe pacijenata unutar zdravstvenog sistema“, rekla je doc. dr Milošević.