Zašto je umor glavni problem kod mladih i do čega dovodi?

Komentarišući rezultate istraživanja dr Marija Marković, specijalista socijalne medicine iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, kaže da je umor kod mladih posledica njihovog stila života, a pre svega nedostatka sna.

– Glavni uzrok hroničnog umora kod mladih je, pre svega, nedostatak sna ili neadekvatan kvalitet sna, zatim neredovni obroci, neadekvatna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti…Posebno u studentskoj populaciji mladi ne spavaju dovoljno, odlažu spavanje zbog učenja, uzimajući različita energetska pića i druge napitke sa kofeinom. Međutim, kada konstantno odlažete spavanje, što se zove dug spavanja, taj nedostatak sna se nakuplja i izaziva umor. On je glavni kratkoročni efekat nespavanja, a uz njega se javlja i pospanost, problemi sa pamćenjem, otežano obavljanje dnevnih aktivnosti. Hroničan nedostatak kvalitetnog sna može da izazove i ozbiljna oboljenja – ukazuje sagovornica Danasa.

Umor uzročnik mnogih zdravstvenih problema

Usled nedostatka sna i umora, kako navodi, može da nastane čitav niz zdravstvenih problema – od gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, kardiovaskularnih bolesti do mentalnih problema – ankcioznosti i depresije. Takođe, kako naglašava Marković, drastično se povećava rizik od povreda, a pet do šest puta je i veći rizik od izazivanja saobraćajnih nezgoda ukoliko ste umorni.

– Već posle jedne neprospavane noći rizik od izazivanja saobraćajne nezgode se značajno povećava – dodaje ona.

Ipak, kako je pokazalo pomenuto istraživanje, samo četvrtina mladih ide jednom godišnje na sistematske preglede (21 odsto), većina ide „samo kad mora“, dok 17 odsto ne ide uopšte.

– Mlada populacija se generalno smatra zdravom populacijom i oni sami sebe percipiraju kao zdrave, a u našoj sredini generalno postoji sklonost da ne idemo kod lekara dok ne dođe do nekog problema. Jednostavno, sa jedne strane mladi nisu dovoljno osvešćeni, a sa druge nemaju vremena i odlažu sistematske preglede, jer uopšte ne percipiraju problem dok se ne pojavi neki simptom, a dostupni su im i domovi zdravlja, Studentska poliklinika, savetovališta za mlade… I to je najveći problem – navodi Marković.

Drugi problem je, ukazuje ona, ubrzan način života, razvoj novih tehnologija i traženje leka putem interneta.

– Kada imaju neki problem ili žele da se posavetuju, mladi najčešće pribegavaju tome da traže informacije na internetu. Međutim, taj protok informacija je ogroman i neselektivne su, i to je problem sa našom internet generacijom koja se na taj način informiše o svom zdravstvenom problemu – naglašava naša sagovornica i dodaje da i dalje mora da se radi na preventivnim aktivnostima i zdravstvenom opismenjavanju stanovništva od najranijeg uzrasta.

– Kad dođu u dvadesete oni već treba da znaju šta da rade i kome da se obrate u vezi svog zdravlja – ističe ona.

Kao lekar specijalista socijalne medicine koji se bavi javnim zdravljem, naša sagovornica smatra da su lekari ti koji bi trebalo da budu prisutni svuda – u novinama, na televiziji, na internetu, i mladima ponude i približe stručno mišljenje o zdravlju i bolestima.

Nemaju vremena za sebe i bližnje

Istraživanje je takođe pokazalo i da zdravlje postaje sve kompleksniji izazov sa kojim se mladi suočavaju, a pod tim se podrazumevaju negativni spoljašnji faktori, kao i sve manje vremena za sebe i svoje najbliže.

Mladi su danas, kako kaže doktorka Marković, pod pritiskom i izloženi prevelikom broju informacija sa svih strana.

– Savremeni način života često za posledicu ima preveliko opterećenje dece i adolescenata brojnim vanškolskim aktivnostima i nedostatak slobodnog vremena za igru i neposredno druženje. Još jedan problem je što svoje slobodno vreme mladi uglavnom provode na internetu i društvenim mrežama. Izgubili su direktnu, neposrednu, komunikaciju jedni sa drugima. Što se tiče porodice, radno vreme je takvo da svi dolaze kući u različito vreme, jedu u različito vreme, ni roditelji ni deca nemaju vremena da sednu da popričaju i na taj način se smanjuje povezanost i bliskost među članovima porodice koja je neohodna za zdravo funkcionisanje svakog od nas – zaključuje doktorka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje koja radi u Centru za promociju zdravlja.

Koliko telefoni utiču na umor?

Na pitanje da li moderne tehnologije, koje mladi obilato koriste, mogu da budu uzrok njihovog psihofizičkog umora, doktorka Marković kaže „apsolutno“.

– Prvo ide zamor čula vida jer je plava svetlost sama po sebi opterećujuća. Takođe, izloženost plavoj svetlosti pre spavanja zbunjuje hormone, crpi rezerve melatonina, i u trenutku kada treba da se uspavljujete ona vas razbuđuje i odlaže san. Zato mi svima preporučujemo da bar sat vremena pre odlaska na spavanje isključe mobilne telefone, tablete i druge uređaje. Takođe,visečasovno sedenje prilikom upotreba digitalnih uređaja opterejuće kičmu i može dovesti do čitavog niza zdravstvenih problema – objašnjava doktorka Marija Marković.