Morate da shvatite da, ma kakva da je kriza i ma gde se ona dešavala, kod američkih čitalaca postoji zamor takvim sadržajima. I tu Srbija nije izuzetak. Nama stalno stižu loše vesti, iz Iraka ili poput onih o uraganu Katarina, kaže za Danas američka novinarka Džoan Mekvini Mitrić, čiji su tekstovi izazivali posebnu pažnju čitalačke publike Vašington posta i Herald tribjuna posle svoje dvodnevne posete opštinama Bujanovac i Preševo, dodajući da na jugu Srbije nije boravila po nekom specijalnom zadatku, već s namerom da čitaocima u SAD ponudi priču koja nije opterećena globalnom politikom n Ako izuzmemo rešavanje statusa Kosova, kakva to tema može da zainteresuje čitaoce u Americi?
– To su pre svega teme o poštovanju ljudskih prava, ekologiji, položaju romske nacionalne manjine.
Morate da shvatite da, ma kakva da je kriza i ma gde se ona dešavala, kod američkih čitalaca postoji zamor takvim sadržajima. I tu Srbija nije izuzetak. Nama stalno stižu loše vesti, iz Iraka ili poput onih o uraganu Katarina, kaže za Danas američka novinarka Džoan Mekvini Mitrić, čiji su tekstovi izazivali posebnu pažnju čitalačke publike Vašington posta i Herald tribjuna posle svoje dvodnevne posete opštinama Bujanovac i Preševo, dodajući da na jugu Srbije nije boravila po nekom specijalnom zadatku, već s namerom da čitaocima u SAD ponudi priču koja nije opterećena globalnom politikom n Ako izuzmemo rešavanje statusa Kosova, kakva to tema može da zainteresuje čitaoce u Americi?
– To su pre svega teme o poštovanju ljudskih prava, ekologiji, položaju romske nacionalne manjine. Pre svega razmišljam o tim pričama. Pričama običnih ljudi i njihovim svakodnevnim problemima.
Pitanja bez odgovora
Za pet-šest godina izveštavanja i pisanja o događajima u Srbiji postavila sam pitanje grupi od stotinjak ljudi u Beogradu, Šapcu, Novom Sadu…: Kada biste dobili hiljadu evra, zemlju i mehanizaciju, da li biste otišli da živite i radite na Kosovu. Niko mi nije odgovorio da bi na pristao. Drugo moje pitanje bilo je da li biste poslali sina da se bori za Kosovo. Niko mi nije odgovorio da bi na to bio spreman.
Da li ste imali problema u pronalaženju pozitivnih tema. Ima li ih ovde u Srbiji i na Balkanu uopšte?
Zimnica kao top tema
Na pitanje šta će uredniku Vašington posta po povratku u SAD ponuditi kao interesantnu priču, Džoan Mekvini Mitrić kaže da će to biti priča o tome kako napraviti dobru zimnicu, ajvar u prvom redu. – To interesuje čitaoce. Prošle godine sam pisala tekst o tome kako se prave knedle sa šljivama i to je naišlo na dobar odjek. A na druženjima koje organizujem u SAD mi Srbi, Albanci i Meksikanci pravimo prebranac, mešano meso na roštilju i to se svima sviđa.
Kao što je i rekla, Džoan Mekvini Mitrić objavila je u Vašington postu recept za pravljenje ajvara, koji je opisan kao „začinjen i upržen namaz od paprike i patlidžana (Spicy Grilled Pepper and Eggplant Spread).
U receptu na sajtu www.washingtonpost.com može se naći detaljan način pripreme.
– Veliki je zamor lošim vestima. I tu je moj novinarski problem, i ne samo moj već i problem drugih kolega koji pišu za novine u SAD. Morate da shvatite da se velike priče ne prave u prestonici, otuda je vrlo važno da svaki dnevni list u Srbiji ima svoje ljude na terenu, na licu mesta, među običnim ljudima koji poznaju svoju sredinu. Imam mnogo iskustva s kolegama novinarima koji izveštavaju iz gradova koji predstavljaju geografske provincije, ali sredine u kojima ima mnogo značajnih i vrednih ljudi. Ispada da neko ko nije lociran u Beogradu ili Novom Sadu, primera radi, nije u stanju da u medijima ima adekvatan status. To je problem novinara u malim sredinama, ali i medija uopšte u Srbiji. To je moj lični stav. Rad novinara van Beograda, u Nišu, Majdanpeku, Šapcu, ili ovde na osetljivom terenu, mora da bude još više cenjen i mislim da tu treba da se učine pomaci.
Šta ste posebno uočili kao probleme u razgovoru s ljudima u regionu juga Srbije, u Vranju, Bujanovcu, Preševu?
– Nisam uspela da tokom svoje posete jugu Srbije razgovaram sa onoliko običnih ljudi koliko sam želela. Naravno, nisam želela da razgovaram sa ekstremistima i drugima koji mogu da stvaraju probleme, kojih je na ovim prostorima do sada bilo i previše. I Srbi, i Albanci, i Romi zabrinuti su za život svojih porodica. Za egzistenciju. Oni su od mene tražili odgovor na pitanje hoće li biti napretka, neće li biti novih kriza i nasilja. Njih interesuju nova radna mesta, pre svega za njihovu decu, jer ekonomija je ovde suštinsko pitanje koje može da reši mnoge probleme.
Hoće li posle teksta koji ćete napisati čitaoci u Americi razumeti činjenicu da Srbi i Albanci na ovim prostorima, iako moraju, teško prihvataju činjenicu da treba da žive zajedno?
Javnost u SAD ima nameru i želju da se na ovim prostorima, pre svega prostorima zapadnog Balkana, stvori multietničko društvo. Javnost u mojoj zemlji zna za probleme kojih je bilo i u kojima su mnogi stradali. To će biti dug i težak proces. U takvoj situaciji onda mnogi u Americi kažu – ako ne mogu da žive zajedno, „neka se ubijaju“, što, nadam se, ovoga puta neće biti epilog.
Kako ocenjujete medijsku sliku Srbije u SAD, sedam godina od rušenja Miloševićevog režima?
– Strani novinari koji prate situaciju u Srbiji su u Beogradu. Ma šta da se pozitivno desi u drugim delovima države to njih malo zanima. Oni putuju u druge delove Srbije samo ako se dogodi neki problem. Kompletan medijski imidž Srbije i dalje se svodi na pitanje Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Ne znam šta bi se to pozitivno dogodilo što može da nadmaši pitanje saradnje s Tribunalom.
Kako gledate na to da veliki broj građana Srbije misli da su SAD na strani Albanaca u rešavanju statusa Kosova?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
