UNDP: Koliko je Srbija bila spremna da se suči sa krizom i kasnije oporavi

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) objavio je krajem aprila dve nove analize statističkih podataka koje u prvi plan ističu ogromne razlike među zemljama u pogledu njihove sposobnosti da se nose sa krizom izazvanom pandemijom novog korona virusa i da se oporave od nje.

Ova pandemija je više od globalne zdravstvene krize. Ona je sistemska kriza ljudskog razvoja koja već utiče na ekonomske i društvene aspekte razvoja na načine koje nije bilo moguće predvideti.

Smanjivanje nivoa ranjivosti i razvijanje kapaciteta za reagovanje na krizu, kako kratkoročno tako i dugoročno, od vitalnog je značaja za pojedince i društva.

Pripremljenost zemalja za reagovanje na krizu koju je izazvao COVID-19 UNDP-ova Analiza statističkih podataka o pripremljenosti sadrži indikatore za 189 zemalja, među kojima je i Srbija – uključujući nivo razvoja, nejednakosti, kapacitet sistema zdravstvene zaštite i stepen povezanosti na internet – u cilju procene koliko dobro je data zemlja u stanju da reaguje na višestruke uticaje krize poput ove koju je izazvao COVID-19.

Premda je tačno da je svako društvo ranjivo na krize, sposobnost društava za reagovanje znatno se razlikuje širom sveta. Primera radi, najrazvijenije zemlje – one koje spadaju u kategoriju veoma visokog nivoa ljudskog razvoja – imaju u proseku 55 bolničkih kreveta, preko 30 lekara i 81 medicinsku sestru na 10.000 stanovnika, u poređenju sa najmanje razvijenom zemljom, koja ima u proseku 7 bolničkih kreveta, 2,5 lekara i 6 medicinskih sestara na isti broj stanovnika.

Nivo spremnosti Srbije da odgovori na ovu krizu UNDP je rangirao od srednjeg do visokog.

Srbija se svrstava u visoku kategoriju ljudskog razvoja, prema Indeksu ljudskog razvoja za 2018. godinu i ima u proseku 31 lekara, 61 medicinsku sestru i 57 bolničkih kreveta na 10.000 stanovnika.

Zbog široko rasprostranjenih mera izolacije, globalni digitalni jaz postao je veći nego ikada: 6,5 milijardi ljudi u svetu – 85,5 procenata svetske populacije – još uvek nema pouzdan širokopojasni pristup internetu, što ograničava njihovu sposobnost za rad i nastavak obrazovanja u vreme krize.

U Srbiji, pretplatu za mobilni telefon ima 97,6 od 100 ljudi, a širokopojasni pristup internetu 17,6 od 100 ljudi (prema podacima iz 2017. i 2018. godine), što predstavlja srednji, odnosno srednje visok nivo pripremljenosti na krizu, u odnosu na druge zemlje sveta.

Ranjivost zemalja u krizama poput ove koju je izazvao COVID-19

Pripremljenost je jedna stvar, ali kada dođe do krize, koliko su zemlje ranjive na njene posledice? UNDP-ova Analiza statističkih podataka o ranjivosti sadrži indikatore koji pokazuju koliko je data zemlja podložna posledicama ove krize.

Posebno su izloženi riziku oni koji već žive u siromaštvu. Uprkos skorašnjem napretku na planu smanjivanja siromaštva, oko jedne četvrtine ljudi na svetu još uvek živi u uslovima višedimenzionalnog siromaštva ili su u riziku od siromaštva, a više od 40 procenata svetske populacije nema nikakvu socijalnu zaštitu.

Nivo ranjivosti Srbije rangiran je od srednjeg do niskog, osim kada je reč o zavisnosti zemlje od priliva doznaka (8,56% BDP-a prema podacima iz 2018. godine) i razvojne pomoći (4,1% BND-a prema podacima iz 2017. godine), kao i o stanovništvu koje živi ispod granice siromaštva, odnosno sa 1,90 USD dnevno ili manje (5,5% stanovništva prema podacima za period 2010-2018).

U ove tri kategorije nivo ranjivosti Srbije je srednje visok. Pandemija izazvana novim korona virusom takođe nas podseća da su poremećaji koji se dese na jednom mestu lako prenosivi i da dovode do pojave problema na drugim mestima.

Međusobno veoma različite zemlje kao što su Crna Gora i Maldivi u velikoj meri se oslanjaju na turizam (gotovo 60% BDP Maldiva, na primer, potiče od turizma), a ta privredna grana je sadašnjom krizom veoma teško pogođena, usled globalnih zabrana putovanja i mera izolacije.