UNESCO Nedelja medijske i informacione pismenosti obeležava se i u Srbiji

Od danas do subote, s početkom u 18 časova, održaće se šest panela s brojnim aktuelnim temama koje će obrađivati više od 20 sagovornika. Konferencija će na jednom mestu okupiti relevantne eksperte, influensere, medijske i obrazovne stručnjake i novinare. Panelisti će gledaocima približiti istraživanja na temu medijske pismenosti, odgovornosti jutjubera i tiktokera, školskog sistema i poslovanja u digitalnoj eri, kao i politika medijske i informacione pismenosti.

Svi zainteresovani mogu da prate panele uživo, preko Fejsbuk stranica organizatora i partnera konferencije (USAID Srbija, Propulsion, CeSID, Nova ekonomija, Novinska agencija Beta, Inicijativa „Digitalna Srbija”), putem bloga uživo na portalu Blic.rs, kao i na digitalnoj platfomi javnog medijskog servisa RTS Planeta. Agenda događaja dostupna je na adresi ovakostojestvari.com.

Živimo u doba globalne pandemije, a medijska i informaciona pismenost nalazi se u fokusu dešavanja oko nas: dolazi do infodemije informacija, kupujemo preko interneta, učimo i radimo digitalno, i upravo zato je o ovim temama važno razgovarati, kako bismo podstakli kritičko razmišljanje i promišljeno donošenje odluka.

– Jedna nedelja, poput ove u kojoj obeležavamo medijsku i informacijsku pismenost, samo je početak dijaloga koji pokušavamo da otvorimo sa građanima, biznisima i državom, sa onima koje ova tema interesuje. Ovo je prilika da istaknemo značaj medija i sadržaja koji oni plasiraju, ali takođe i da razumemo kao građani da smo mi na kraju tog lanca protoka informacija. Da je na nama odgovornost kako ćemo informacije primiti, obraditi, proveriti, usvojiti ili ne. Za građane i sve konzumente medijskog sadržaja je neophodno da prošire vidike i da svi pokušamo bolje da razumemo šta je to medij, da ne govorimo usko samo o štampi i televiziji. Potrebno je da shvatimo da smo svi mi, uz postojanje društvenih mreža, komunikatori i kreatori nekog sadržaja i samim tim postajemo mediji za sebe. Posebna odgovornost je na onima koji spadaju u grupu influensera, jutjubera, odnosno one koji imaju veliki broj pratilaca na društvenim mrežama, istakao je Goran Zarić u ime programa Nova

Kao aktivni činioci društva i korisnici medija, bilo tradicionalnih bilo digitalnih, svi građani nose odgovornost u kreiranju protoka informacija i vesti. Živi se u dobu u kojem se priliv informacija neće smanjivati, može i biće samo još kompleksniji.

– Konstantan priliv informacija utiče uglavnom negativno na ljude koji su izgubili poverenje, a samim tim počinju i da se ponašaju neodgovorno. Najveća zamka digitalnog doba je ta što danas svako ima mogućnost i slobodu da kaže šta hoće, a na nama je da proveravamo informacije koje dolaze. Mora da se napravi u glavi podela kome verovati i ko su za nas relevantni izvori informisanja, primera radi, ukoliko govorimo o aktuelnoj temi COVID-19, da li je to neki influenser ili pak, profesor Medicinskog fakulteta. U strahu su oči velike, pa onda pojačano čujemo, vidimo sve i povezujemo na način koji možda i nije adekvatan i

Moramo da naučimo da zastanemo, kritički promislimo o onome što dolazi do nas. Takođe, potrebno je dozirati priliv informacija, pustiti da odleži i napraviti svoj neki zaključak, rekao je Goran Tomin, klinički psiholog.

Razvoj interneta doneo je brojne promene, a svakako jedna od njih je i pojava novih zanimanja. Veliki broj ljudi se jako brzo digitalizuje u doba epidemije korona virusa, veoma brzo se uči o novim platformama, ali kako psiholog Tomin još navodi, postavlja se pitanje: da li se uči kritička misao i da li se neguje otklon od svake vrste informacije?

Snalaženje u medijskom okruženju, uz dostupnost tehnologija i novih digitalnih platformi, trajno menja medijske navike građana. Uz brojne prednosti, snalaženje bez sposobnosti za razumevanje može da dovede do neprijatnosti i problema.

– Ranijih godina sam se informisala preko štampanih medija, ali već dosta dugo moj izvor informacija je Tviter i stranice određenih ljudi koji su meni ulili dovoljno poverenja da mogu da ih smatram relevantnim izvorima. Najveća mana digitalnog doba jesu lažne vesti, ali one su konstantne već godinama unazad, samo menjaju formu u odnosu na platforme koje su u datom trenutku aktuelne. Kada ste javna ličnost, nažalost sa tim morate da živite. Dobra stvar je što i sama misao o postojanju toga mene lično motiviše da dodatno proveravam sve vesti i informacije koje htela ili ne, dolaze do mene sa raznih strana. To svakako savetujem i drugima, zaključuje Ivana Rašić, Sajsi MC, muzičarka.

Prema najnovijem istraživanju koje je realizovao CeSID u okviru programa Nova pismenost tri četvrtine ispitanih građana informiše se putem društvenih mreža, a ta brojka u populaciji do 24 godine to iznosi čak 88 odsto. Građani Srbije najviše vremena provode uz društvene mreže, 104 minuta dnevno, 81 minut provedu slušajući radio stanice, 77 minuta prate televizijski program, dok prosečno štampi posvete svega 23 minuta, podaci su istraživanja medijske i digitalne pismenosti u Srbiji.

Nedelja medijske i informacione pismenosti obeležava se u celom svetu pod okriljem UNESCO- a organizovanjem panel-diskusija, predavanja, događaji na kojima se promoviše kultura medijske, informacione i digitalne pismenosti.