UNFPA: Srbija će do sredine 21. veka imati za petinu manje stanovnika

„Do 2041. godine skoro svaka četvrta osoba u Srbiji imaće više od 65 godina. Pad stanovništva pogodiće celu državu, ali neće jednako pogoditi sve njene delove. Do polovine veka, najmanje će pogoditi Beograd koji će izgubiti 3,8 odsta stanovnika, dok će najviše izgubiti jugoistočna Srbija, više od 40 odsto“, navedeno je u saopštenju.

Direktorka Regionalne kancelarije UNFPA za istočnu Evropu i centralnu Aziju Florens Bauer navela je da dalji rast svetske populacije, koja dostiže osam milijardi ljudi, ne sme da potisne u drugi plan potencijalno ozbiljne posledice sa kojima bi se države sa sve manjim brojem stanovnika mogle suočiti, ako ne razmisle o načinu na koji se bave demografskim promenama.

Kako je istaknuto, globalno gledano, rast stanovništva je značajno usporen i počeo je da se preokreće u sve većem broju država, većinom u centralnoj i istočnoj Evropi, gde su kombinacija migracija i niskih stopa fertiliteta uticale na smanjenje broja stanovnika.

Ukoliko se ova situacija ne reši, ukazano je da bi mogla bi da utiče na budući razvoj ekonomija, infrastrukture i društva u celini.

„U svojim odgovorima na smanjenje broja stanovnika, vlade imaju tendenciju da se fokusiraju na povećanje nataliteta i davanje finansijskih podsticaja ljudima da imaju više dece“, rekla je Bauer i naglasila da se u praksi pokazalo da ovakve mere ne funkcionišu.

Prema njenim rečima, ono što je potrebno je širok spektar mera koje ljudima olakšavaju da grade budućnost u svojoj državi, umesto da traže prilike na drugim mestima, kao i da imaju onoliko dece koliko žele.

„Ovo zahteva preispitivanje načina na koji države pristupaju demografskim promenama“, istakla je Bauer.

Dodala je kako je potrebno udaljiti se od preteranog naglašavanja broja i percepcije pretnji i početi posmatranje demografskih promena kao prilika za izgradnju jačih i inkluzivnijih društava.

Podsetila je da veliki broj ljudi napušta svoje države da bi radili na nekim drugim mestima, stopa nataliteta je na niskom nivou, a istočna Evropa je bila prva svetska regija koja je doživela kontinuirani pad broja stanovnika tokom poslednjih decenija.

Trenutno se devet od deset država, u kojima se najbrže smanjuje broj stanovnika, nalaze u centralnoj i istočnoj Evropi.

„Naravno, brojevi su važni, ali preokupacija porastom i padom broja stanovnika može odvratiti pažnju od onoga što je zaista važno, a to je stvaranje društva u kojem ljudi žele da žive i zasnivaju porodice“, naglasila je Bauer.

Prema njenim rečima, dokazi sugerišu da će dobra kombinacija javnih politika najverovatnije napraviti razliku.

Kako je istaknuto, ovo uključuje značajnu podršku porodicama koju mogu da koriste muškarci i žene, mere koje će ženama i muškarcima olakšati usklađivanje rada i roditeljstva, bolju podršku za brigu o deci, proširenje mogućnosti zapošljavanja i stanovanja za mlade ljude i pravednu raspodelu brige i zadataka u domaćinstvu između muškaraca i žena.

Jačanje inkluzije je takođe ključno za osposobljavanje država za demografske promene, a to uključuje uklanjanje barijera za žene, starije ljude, migrante i najmarginalizovanije grupe da u potpunosti doprinesu ekonomiji i javnom životu.

Podseća se da UNFPA podržava vlade kroz svoj Program demografske otpornosti u razvoju sveobuhvatnih politika za rešavanje demografskih promena zasnovanih na dokazima i ljudskim pravima.

Decenija demografske otpornosti pokrenuta je na Ministarskoj konferenciji „Oblikovanje demografske budućnosti Evrope“ u Sofiji, decembra 2021. godine, kako bi se podstakla akcija koja omogućava državama da napreduju u svetu ubrzanih demografskih promena.