UNICEF: Dojenje je bezbedno i kada majke uzimaju lekove

Stoga je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije na predlog Republičke stručne komisije za podršku dojenju uspostavilo Radnu grupu koja je, uz podršku UNICEF-a u Srbiji i uz finansijsku podršku Kraljevine Holandije, izradila Nacionalne smernice za primenu lekova u periodu dojenja.

„U nameri da majčino mleko postane prvi izbor ishrane za svako novorođenče, Vlada Republike je Srbije je 2018. godine usvojila Nacionalni program za podršku dojenju koji se, uz koordinaciju Republičke stručne komisije za dojenje i uz podršku UNICEF-a, uspešno realizuje i daje očekivane rezultate. Sprovođenje preporuka iz Nacionalnih smernica za primenu lekova u periodu dojenja značajno će uticati na to da lekari na bezbedan i ispravan način odlučuju o nastavku dojenja i u situaciji kad majka ima potrebu za uzimanjem lekova. Doslednom primenom Smernica smanjiće se često nepotrebno prekidanje dojenja majki kojima je neophodna farmakoterapija“, izjavio je prof. dr Predrag Sazdanović, državni sekretar Ministarstva zdravlja.

Dojenje omogućava majci lakši oporavak od porođaja, bebi najbolje mogućnosti za rast i razvoj i jačanje odbrambenog sistema kao i razmenu snažnih pozitivnih emocija i stimulaciju svih čula.

„Zdravstvenim radnicima koji se bave zdravljem majke i deteta, sadržaj Nacionalnih smernica predstavlja dragoceni izvor informacija od značaja za bezbedno dojenje u okolnostima kad majka ima potrebu da uzima lekove. Na ovaj način smanjiće se mogućnost nepotrebnog obustavljanja dojenja i dodatno uticati na povećanje stopa dojene dece u Srbiji. I pored nedvosmislenih saznanja o dobrobitima prirodne ishrane novorođenčeta, stope dojene dece širom sveta i dalje su na nezadovoljavajućem nivou. Na globalnom nivou, svega 44 odsto novorođenčadi hrani se dojenjem do navršenih pet meseci života, dok je u Srbiji tek svako četvrto novorođenče uzrasta do navršenih pet meseci dojeno, stopa koja je još niža kod novorođenčadi iz osetljivih grupa. Iako mnogi faktori utiču na uspostavljanje dojenja, od ključnog značaja su prakse koje su uspostavljaju još u porodilištu – boravak majke i bebe u istoj prostoriji, rani kontakt koža-na-kožu odmah posle porođaja, i odgovarajuća podrška zdravstvenih radnika majkama da stimuliše dojenje od prvog dana“, smatra Josi Ečeveri Burkhard, zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji.

„Kada štitimo dojenje, štitimo decu u najranjivijem periodu njihovog života. Sadržaj majčinog mleka se stalno prilagođava detetovim potrebama, što znači da svaka majka proizvodi mleko koje odgovara nutritivnim i razvojnim potrebama svog deteta. Zato je potrebno obezbediti kontinuiranu podršku majkama da doje, čak i kada postoji potreba da majka uzima neku terapiju“, tvrde stručnjaci.

Ipak, podaci govore da u Srbiji čak 60 posto dece u porodilištima ne dobija majčino mleko kao prvi obrok, a samo 24 odsto dece je dojeno do navršenih 5 meseci života.

Nacionalne smernice za primenu lekova u periodu dojenja predstavljaju jedinstven vodič za sve lekare i farmaceute kako bi se smanjio broj prekida dojenja zbog potrebe dojilja za akutnom ili hroničnom terapijom. Znanje o delovanju lekova koji se primenjuju tokom dojenja je važno za one koji propisuje terapiju i olakšava rukovođenje farmakoterapijom dojilje.

Nasuprot tome, neadekvatno propisivanje lekova može biti uzrok nepotrebnog prekida ili neodgovarajućeg lečenja hroničnih ili akutnih bolesti tokom perioda dojenja, i dovesti do prekida dojenja.