UNICEF: Mladi u Srbiji nemaju jednaka prava

Ona je pozvala mlade da koriste svaku priliku da se upoznaju sa svetom rada, kroz radne prakse ili bilo kakvu interakciju sa poslodavcima, uverena da bi to poboljšalo njihovu poziciju i približilo ih uslovima koji postoje u EU.

„Program zapošljivosti mladih kroz radne prakse koji sprovodi UNICEF upravo nastoji da poveže mlade i poslodavce kroz dvomesečnu radnu praksu“, istakla je Vuković.

Kako je naglasila, jedna od najvećih barijera u zapošljavanju mladih je nedostatak radnog iskustva, zbog čega u prvom trenutku nisu zanimljivi za poslodavce.

Rezultati istraživanja UNICEF, ipak pokazuju da postoji obostrano interesovanje i poslodavaca i mladih za radne prakse, naročito u oblastima IT i kreativnih industrija.

Vučković tvrdi da mladi žele da unaprede svoje prenosive veštine, kao što su rad u timu ili veštine komunikacije.

Predstavnica Nacionalne asocijacije praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR) Bojana Stojković dodaje da su u program uključeni oni koji nisu u procesu obrazovanja ili nekom vidu osposobljavanja, pa samim tim nisu ni na tržištu rada.

Prema njenim rečima, tu kategoriju mladih mogu činiti mladi različitog nivoa obrazovanja koji su u procesu traženja posla.

Najveći deo te kategorije svakako čine mladi iz ruralnih područja ili društveno ugroženih kategorija, ali oni nisu jedini.

„U Srbiji, po statistici, od dobijanja fakultetske diplome do prvog pravog posla prođe više od godinu dana, dok je za one sa osnovnim obrazovanjem taj proces duži i traje oko tri i po godine“, naglasila je Stojković.

Program unapređenja zapošljivosti mladih, kako je objasnila, ima cilj da motiviše mlade da se priključe obukama kojima će unaprediti veštine i posle toga, ukoliko žele, otići na neku radnu praksu.