U periodu od 2016. do 2021. godine u svetu je 43,1 miliona dece i maloletnika bilo interno raseljeno zbog ekstremnih vremenskih nepogoda i elementarnih katastrofa izazvanih klimatskim promenama.
Fond za decu UN (Unicef) je danas saopštio da je u 44 zemlje u svetu u tom šestogodišnjem periodu svakog dana približno 20.000 dece moralo da napusti svoje domove zbog poplava, nevremena, suša ili šumskih požara.
Prema analizi Unicefa, zemlje koje su u apsolutnim brojevima registrovala najviše raseljene dece zbog ekstremnog vremena su Kina i Filipini.
Međutim, najteže pogođena vremenskim nepogodama bila su deca u malim ostrvskim zemljama kao što su Komonvelt Dominika i Vanuatu, gde su uzrok najčešće bile oluje, a u Somaliji i Južnom Sudanu deca su trpela posledice poplava.
Upravo su olujna nevremena i poplave primorale na napuštanje doma 40,9 miliona dece, ili 95 odsto ukupnog broja raseljene dece između 2016. i 2021. U 1,3 miliona slučajeva uzrok je bila suša, a u 810.000 slučajeva šumski požari.
U slučaju šumskih požara, najviše interno raseljenih, više od trećine, registrovano je samo u 2020. godini, i to najviše u Kanadi, Izraelu i SAD.
U analizi Unicefa se precizira da odlazak od kuće može biti iznenadan, kada se dogodoi elementarna nepogoda, ili rezultat preventine evakuacije kako bi se spasili životi, ali i u tom drugom slučaju deca osećaju izazove i posledice jer su napustila dom, često i na duže vreme.
Posebno su u takvim slučajevima ugrožena deca u zemljama koje se veće bore sa paralelnim krizama, kao što su sukobi ili siromaštvo, i koje imaju teškoće da se izbore sa izbegličkom krizom.
Kao primer posebno ugroženih zemalja Unicef navodi Haiti koji se već bori sa siromaštvom i nasiljem, i Mozambik, gde klimatske promene i sa njima povezane česte vremenske nepogode najteže pogađaju upravo najsiromašnije zajednice.
U analizi je napravljena i projekcija mogućeg razvoja situacije u narednih 30 godina.
Na osnovu modela stepena rizika koji je napravio Centar za monitoring internog raseljavanja, utvrđeno je da bi prema sadašnjim klimatskim podacima u te tri decenije poplave mogle da rasele 96 miliona dece, a orkanski vetrovi i oluje 17,5 miliona dece.
Dodaje se međutim da je uz postojeće pogoršanje klimatskih promena gotovo izvesno da će taj broj biti i veći.
„Zastrašujuće je za bilo koje dete kada strašan požar, oluja ili poplava pogodi njihovu zajednicu“, rekla je direktorka Unicefa Katrin Rasel.
Ona je dodala da su „za one koji su primorani da beže, strah i posledice posebno teške, zbog neizvesnosti da li će se vratiti kući, nastaviti školu, ili biti primorani da nastave da se ponovo sele“.
„Imamo instrumente i znanje da odgovorimo na taj sve veći izazov za decu, ali postupamo presporo. Moramo da pojačamo napore kako bismo pripremili zajednice, zaštotili ugroženu decu i podržali onu koja su već istrgnuta iz svojih korena“, rekla je Rasel.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.