Unija će prevazići sadašnju tešku fazu

Glavni politički zadatak nemačkog predsedavanja Evropskom unijom jeste pospešivanje ekonomske, socijalne i ekološke modernizacije u eri globalizacije, osiguravanje energetske bezbednosti i suzbijanje terorizma i međunarodnog organizovanog kriminala. To je u prvoj poruci u Novoj godini izjavio šef diplomatije Nemačke Frank Valter Štajnmajer. Nemačka, koja je 1. januara preuzela predsedavanje Unijom, utvrdila je program rukovođenja evropskim poslovima u zajedničkom programu s budućim predsedavajućima Portugalom i Slovenijom.
Štajnmajer je podvukao da su ključni politički ciljevi Berlina, Lisabona i Ljubljane i da se „unaprede mir i demokratija u svetu, kao i rešenost da se obezbedi budućnost planete“. Nemački ministar je istakao da je „Evropa uspešna priča“ i ocenio da će EU prevazići sadašnju tešku fazu unutrašnje izgradnje, uključujući pitanje ustava i unutrašnjeg institucionalnog preustrojstva, naravno pod uslovom da to podrže i zemlje članice i građani EU. „Kad je reč o ustavu, naša je namera da obnovimo proces evropskih reformi posle dvogodišnjeg razdoblja razmišljanja, kao i da utvrdimo načine, redosled poteza i pažnju usredsredimo na suštinu preobražaja“, rekao je Štajnmajer.
Jedan od glavnih razloga ustavno-institucionalne reforme EU jeste da se postigne delotvornije funkcionisanje i odlučivanje njenih struktura i time omogući proširenje na nove članice u budućnosti. „Želimo da očuvamo političku suštinu ustava kako bi EU bila transparentnija, demokratskija i efikasnija“, precizirao je nemački ministar. Kako je dodao, u središtu napora nemačkog predsedništva EU važno mesto će imati podsticanje ekonomskog rasta i otvaranje novih radnih mesta, napredak u zajedničkoj energetskoj politici i klimatsko-ekološkoj zaštiti.
Vidan napor biće učinjen i u saradnji članica EU u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala i „usredsređenju na spoljnopolitička pitanja“, rekao je Štajnmajer i upozorio „teške potrese na evropskoj i međunarodnoj pozornici“. Novi predsedavajući Saveta ministara EU nije ulazio u pojedinosti budućeg delovanja na međunarodnom planu.
Nemačka, Portugal i Slovenija stavile su do znanja da će „posebnu pažnju posvetiti podršci procesu stabilizacije i pridruživanja Zapadnog Balkana, s ciljem da se evropska perspektiva tamošnjih zemalja učini mnogo opipljivijom“. „Ključni izazov u tom razdoblju biće okončanje pregovora o statusu Kosova i sprovođenje rešenja za status, uključujući buduću ulogu i prisustvo EU na Kosovu“, navodi se u zajedničkoj strategiji Berlina, Lisabona i Ljubljane. U ovom dokumentu dodaje se da se „planiraju međunarodna donatorska konferencija za Kosovo i Forum Zapadnog Balkana na ministarskom nivou“.