Unija smanjuje energetsku zavisnost od Rusije

Turkmenistan je juče pristao da ubuduće svake godine dostavlja Evropskoj uniji deset miliona kubnih metara prirodnog gasa, što znači da bi trebalo da bude smanjenja „energetska glad“ i zavisnost evropskog bloka od Rusije. „Predsednik Kurbanguli Berdimuhamedov“, dao je garancije da će Evropa dobijati deset miliona kubnih metara gasa svake godine“, izjavila je komesar za spoljnu politiku i bezebednost Benita Ferero-Valdner. Ona je opisala dogovor kao „veoma važan prvi korak“ u energetskoj saradnji.
Bivša sovjetska republika u Centralnoj Aziji četrvta je u svetu po rezervama prirodnog gasa i znatnim depozitima nafte. Godišnje proizvodi 60 miliona kubnih metara prirodnog gasa, ali dve trećine izvozi ruskoj državnoj kompaniji Gaspromu.
Zahtevi za energijom znatno su povećani u EU. Do 2020, očekuje se uvoz od najmanje 360 kubnih metara od ukupno 500 kubnih metara koliko se troši u trećim zemljama. Blok od 27 država pokušava da odvoji svoje energetske izvore što dalje od Rusije te sada traži nove energetske koridore, kao što je naftovod Nabuko. Naftovod povezuje Tursku s Austrijom, preko Bugarske, Rumunije i Mađarske i omogućava transport kaspijskih energetskih izvora na evropsko tržište. Glavni izvori nafte uskoro bi mogli da budu zemlje kao što su Azerbejdžan, Kazahstan, Turkmenistan ili Egipat.
Još nije poznato kako će gas iz Turkmenistana biti izvožen u Evropu, a Ferero-Valdner je naglasila da su moguća tri scenarija. Prema prvom, razmak od 60 kilometara između azerbejdžanskih i turkmenistanskih ofšor kompanija mogli bi biti približeni mini gasovodima. Drugo, uspostavljanje direktne veze s Kazahstanom i povezivanje s Azerbejdžanom. I treća opcija predviđa kompresovanja gasa u tečnu formu i prebacivanje tankerima preko mora.