Stara Tisa kod Aradca gotovo je potpuno isušila, čitav riblji fond u tom rečnom razlivu je uništen, a lokalni ribari tvrde da se i uprkos velikoj suši sve moglo sprečiti.
Ovo prirodno mrestilište ribe, deo Specijalnog rezervata prirode „Ritovi donjeg potisja“, danas liči na običnu oblatnjavu kaljugu, koja se beli od ribljih ostataka.
Plodište poznato kao Aradački Ajlaš, dužine oko kilometar i po, širine od 50 do 100 metara, kako ribari tvrde uvek je bilo puno ribe. Do ovog leta.
Sada se ovom lokalitetu ne može prići od smrada istrule ribe koja se tamo nedeljama raspada. Neugodan misir širi se i kroz obližnje izletište, lovački dom i vikend naselje.
„Kako se približite kilometar tom lokalitetu, počinje nesnosan smrad. Tu je inače zabranjeno pecanje i uvek je bilo ribe. Vode više nema, ostalo je blato, manji deo od par stotina metara je prekriven vodom do kolena. Ostale su samo tone uništene ribe čiji su leševi napravili čitave sprudove koji ma se sada goste ptice, divlje svinje i šakali“ kaže nam ribar Đorđe.
Kako dodaje, razliv se godinama zanemaruje. Od organskog otpada smanjuje se dubina korita koje postaje sve pliće. Nikom ne pada na pamet da to očisti i proširi korito, pa možda čak i da prokopa kanal do korita Tise. Dapače, iz nekog razloga riba je ove godine ostavljena da se podavi.
„Nije ovo prva suša u Srbiji i svetu. Prije se znalo šta se radi, dovedu se privredni ribari i sa mrežavama izlove ribu. Nije to nikakva nauka. Alohtone vrste poput tostolobika i karaša ostave za sebe, što im dođe kao nadoknada za posao, a autohtone kao šaran i štuku, svih veličina, prebace u Tisu. Ali oni su ostavili da riba jednostavno ugine“ nastavio je ribar.
Smatra da priča kako je uginulo samo 400 kilograma ribe, kako je saopštila Javna ustanova „Rezervati prirode“, nije tačna. Radi se tvrdi o tonama ribe, dobrim delom autohtonim vrstama, komadima šarana i amura velikih i do kile i po.
„Nemam drugo objašnjenje osim da su oni čekali da padne kiša, to im je valjda bio plan. Ovde se nedeljama sve belilo od mrtve ribe. Smrad je nesnosan. Bojim se da je ovakva situacija i na drugim sličnim mestima. Kažu čelnici rezervata da su sklonili ribu?! Evo, neka ljudi dođu, ovde se tone ribe raspada i dalje. Dva meseca nakon što je riba počela da ugiba. Što je najgore ovaj lokalitet je sada postao izvor zaraze, koji će to ostati i kad dođe sledeći uliv vode, dakle još jedna katastrofa u najavi“, dodaje Đorđe.
Ubeđen je da će riba ostati da se raspada do kraja, jer da se sada pokupi u ovom „kilometru blata, treba armija ljudi“.
Dejan Jovanov direktor „Rezervata prirode“ kaže za Danas kako je suša odradila svoje, te da su bili u neprekidnom kontaktu sa inspektoratom za ribarstvo i pokrajinskim organima.
„Nešto se moglo sprečiti, nešto nije i na kraju je ispalo ovako. Radi se alohtonoj vrsti ribe u velikoj većini, koja ima drugačiji režim tretiranja od autohtone vrste riba. Redovno smo bili u kontaktu sa nadležnima, pripremili smo i ribare da izlovimo ribi, ali nismo dobili nalog da se to uradi. Uginulo je 80 odsto tostolobika i pojedini primerci plemenite ribe. Mi sami ne možemo da translociramo i izlovimo ribu“, rekao je Jovanov.
Kako tvrdi, uginulo je više od 400 kilograma ribe, koju su izvadili, stavili u džakove i predali na deponiju JKP „Čistoće i zelenina“ u Zrenjanin.
Jovanov kaže i da nikada do sada nisu imali prilike da vide ovakvu sušu, a problem je što Aradački Ajlaš nije povezan sa koritom Tise.
Plan je da se to uradi prokopavanjem kanala koji bi bio dužine oko 900 metara što nije mali i jednostavan posao.
On otkriva i da su na poslednjem sastanku u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine i druga ribarska i zaštićena područja u Vojvodini slično loše prošla kao i Stara Tisa kod Aradca.
Podsetimo, problem sa uginućem ribe u plodištu „Ajlaš“ detektovan je još 5. jula ove godine kada su sve institucije obaveštene, ali ništa nije urađeno.
Zaštićeno područje SRP „Ritovi donjeg Potisja“ nalazi se u centralnom delu Vojvodine uz levu i desnu obalu Tise. Severna granica lokaliteta nalazi se oko 7,5 kilometara južno od ustave na Tisi kod Novog Bečeja, a južna granica zaštićenog područja nalazi se oko 8 kilometara severno od ušća Begeja u Tisu. Lokaliteti u okviru zaštićenog područja pripadaju Opštinama Titel, Žabalj, kao i Gradu Zrenjaninu, odnosno katastarskim opštinama Čurug, Taraš I, Žabalj, Mošorin, Srpski Aradac, Srpski Elemir, Slovački Aradac i Mužlja.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.