Uništiti „sigurne luke“ za prljavi novac

Globalna finansijska kriza poslužila je kao pokazatelj da danas nema puno tolerancije za ljude koji varaju. Od početka krize zemlje G-20 sa Francuskom (i Sjedinjenim Državama) kao motorima pokretačima, vrše pritisak da se uspostavi bolje uređenje, rukovodstvo i veća odgovornost. Treba srušiti „sigurne luke“ za utaju poreza, pranje novca i finansiranje terorizma, kao i za „’udobne’ finansijske regulative“.

Ovi principi su upravo ono što ljudi u razvijenom svetu žele da vide na snazi. U teškim vremenima poput ovih u kojima živimo, novac ima veliki značaj.

Za svet u razvoju, međutim, fraza „igraj po pravilima“ ima još jednu dimenziju. Tamošnji ljudi žele da se ukinu „bezbedne luke“ kojima se korumpiranim zvaničnicima omogućava da kradu državni novac i čuvaju ga u „slamarici“ u inostranstvu. Stoga bismo dodali: ukinuti „sigurne luke“ za prihode od korupcije.

Kada je reč o plaćanju poreza, očito je ostvaren napredak. Francuska je svojim bankama nametnula transparentnost i zahteve da se podnose izveštaji o bankarskim aktivnostima u poreskim rajevima pored međunarodnih standarda za razmenu informacija.

Drugi su pokazali snagu u sudskom gonjenju kompanija koje daju mito stranim zvaničnicima. Međutim, povratak milijardi dolara koje su pokrali korumpirani lideri i zvaničnici u zemljama u razvoju dosad se pokazao kao dug proces.

Grupa Svetske banke zajedno sa Kancelarijom UN za drogu i kriminal radi na inicijativi Oporavak kradene aktive (StAR) da bi se otkrila zarada od korupcije i pomoglo pokretanje akcija da se opljačkane aktive vrate legitimnim vlasnicima – ljudima u određenoj zemlji u razvoju.

Francuska, Velika Britanija, Australija, Švedska, Norveška i Švajcarska podržavaju ovu hitnu agendu i slažu se da se više ne može tolerisati nekažnjavanje ovog tipa globalnog zločina. Zloupotreba državne vlasti u lične svrhe nije prihvatljiva.

Ova pitanja poreskih rajeva, opljačkanih fondova, mita i korupcije spajaju se u tački hitne potrebe za podsticanje otvorenosti i transparentnosti u finansijskim transakcijama i za osiguranje odgovornosti na globalnom nivou. Sada je vreme da se izgradi podrška i ostvare trajni rezultati. Propuštene su ogromne šanse. U zemljama u razvoju sumom od 20 milijardi dolara mogli bi da se finansiraju dvosmerni putevi od 48.000 kilometara ili da se obezbedi medicinski tretman za 120 miliona ljudi zaraženih HIV virusom za celu godinu.

Uspeh je moguć. Švajcarska je vratila 684 miliona dolara bivšeg predsednika Ferdinanda Markosa Filipinima i 700 miliona dolara od fonda generala Sanija Abače Nigeriji, a zajedno sa ostalim državama Peruu je vratila više od 180 miliona dolara koje je pokrao bivši vladin zvaničnik Vladimiro Montesinos.

Iz tog razloga, pošto se predstojećih nedelja svetski lideri okupljaju na samitu G-20 i drugim forumima da bi diskutovali o ekonomskoj krizi, stimulativnim planovima, finansijskim regulativama i razvoju, borba protiv korupcije treba i dalje da čini okosnicu multilateralne agende. Međutim, još nisu sve zemlje G-20 ratifikovale Konvenciju UN protiv korupcije (UNCAC), koja obezbeđuje okvir pomoću kojeg zemlje mogu da osmisle sopstvene zakone za iskorenjivanje „sigurnih luka“ za kriminalce što kradu od sveta u razvoju.

G-20 pozvala je na snažniju akciju u borbi protiv korupcije. Sada moramo da nastavimo dalje. Zemlje koje još nisu potpisale Konvenciju treba to brzo da učine. One države koje su pak potpisale i ratifikovale UNCAC sada treba da je primene.

Finansijske institucije takođe ne treba da posluju sa nekooperativnim nadležnostima, odnosno domenima koji nisu u saglasnosti s pravilima. Građanska društva treba da zahtevaju delovanje i odgovornost. Borba protiv korupcije je značajna ne samo zato što je tako ispravno već zato što ako to ne činimo, svi smo ugroženi.

Kristin Lagard je francuska ministarka finansija. Ngozi Okonjo-Iveala je izvršna direktorka Grupe Svetske banke

Copyright: Project Syndicate, 2010.

www.project-syndicate.org

Danas ima pravo ekskluzivnog objavljivanja u Srbiji