Ne tako davno atletski stručnjaci bili su jedinstveni u oceni da je Azra Eminović jedina dostojna naslednica velike Olivere Jevtić. U prilog tom mišljenju išli su rezultati koji su stajali iza malene Novopazarke. Osvojila je sve što se na domaćim takmičenjima moglo osvojiti u njenoj starosnoj kategoriji.
Nije bio redak slučaj da su joj u leđa gledale i znatno starije i iskusnije atletičarke. Kada se očekivalo da će napasti seniorske rekorde Srbije na 1500 i 3000 metara, gubi joj se svaki trag. Neugodna povreda udaljila ju je od ostvarivanja velikih planova. Dugo se ništa nije moglo čuti o čudu od deteta, sada 21- godišnjoj devojci, nekada najvećoj nadi naše atletike.
Rezultati koje je postigla na mitingu u Baru, maja ove godine, više su nego ohrabrujući. Veliki atletski povratak mogao bi da se dogodi već naredne nedelje na Univerzijadi u Beogradu. Posle dužeg vremena trčaće na velikoj sceni u dresu reprezentacije Srbije, i to u disciplinama na 5000 i 10000 metara. Svi koji je poznaju očekuju da bi to moglo da bude takmičenje na kojem će nastaviti nisku sjajnih rezultata koje je započela još kao dvanaestogodišnjakinja. Pre šest sezona imala je četvrti najbolji rezultat u zemlji na 800 metara, treći na 1500, drugi na 3000 metara. Sledeće godine u Srbiji niko nije brže trčao od nje distancu od 3000 metara ( 9 : 17, 90 ), a imala je samo sedamnaest godina. Najveće evropske i svetske atletske smotre nisu se mogle zamisliti bez njenog prisustva. Ni na jednoj nije igrala epizodnu ulogu. U to vreme njen atletski otac Rifat Zilkić već ju je video na najprestižnijim svetskim atletskim mitinzima. Tada se dogodilo ono što najteže pada svakom sportisti, povreda koja je uslovila dug rehabilitacioni period.
Posle povrede koja bas je odvojila od atletskih staza, onda kada ste najviše mogli da pružite, poslednji rezultati koje postižete deluju više nego ohrabrujuće. Da li to znači da je povratak Azre Eminović na veliku scenu moguć?
– Ne da je moguć, on će se sigurno dogoditi. Pre dve godine imala sam veoma komplikovanu povredu. Bila sam primorana da operišem kost na oba stopala. Mesec dana sam bila prikovana za postelju. Nažalost, operacija nije uspela, jaki bolovi javili su se posle samo dva meseca od hirurškog zahvata. Snimak je pokazao da kost nije bila očišćena. Na stopalu leve noge ostali su konci. Sledila je nova operacija, ovoga puta uspešna. Teško mi je kad se setim tog perioda. Do tada nisam znala šta je to povreda, a onda u samo jednoj godini dve operacije. U to vreme imala sam neverovatno snažnu pomoć i podršku fizioterapeuta reprezentacije Srbije Snežane Stefanović. Postoperativni oporavak vezan je za njen stan u Beogradu. U svakom trenutku sam se osećala kao njeno dete. Imala sam sve što mi je potrebno, posebno pažnju koja se ne zaboravlja. Rezultat koji sam pre nepuna dva meseca postigla na međunarodnom mitingu u Baru u trci 1500 metara ( 4 : 28, 03 ) podigao mi je samopouzdanje. Posle toga istrčala sam 5000 metara za 16 : 31, 00, što je za samo 26 sekundi slabije vreme od mog najboljeg rezultata postignutog pre pet godina. Jako sam zadovoljna i vremenom koje sam imala na 10.000 metara ( 34 : 43, 00 ). Ostaje da ove rezultate nadmašim na Univerzijadi ili u kvalifikacijama za domaći šampionat koji će se održati u Kragujevcu od 16-19. jula. Najvažnije je da me telo sluša i da ja verujem sebi.
Kad smo kod Univerzijade, jako je bitno reći da ćete biti jedini sportista iz Novog Pazara učesnik najznačajnije ovogodišnje sportske smotre. Koliko vama lično znači poziv da reprezentujete zemlju, tim pre što smo ove godine i domaćini ovog takmičenja?
– Zaista veliko takmičenje. Da sam mogla da biram mesto i vreme svog povratka na atletsku stazu bolje ne bi izabrala. Posebno imponuje to da ću biti jedini predstavnik svog grada u Beogradu. Nastupiću na 5.000 i 10.000 metara. Za sada ne znam kakva će biti konkurencija u ovim disciplinama, ali najvažnije je da trke dočekujem maksimalno spremna. Sve sam podredila pripremama za ovo takmičenje. Svakog jutra trčim 15 km, po podne još deset. U proseku pretrčim dnevno dvadeset kilometara. Vratiti se na nekadašnje visoke pozicije neće biti lako, ali ako se to dogodi u Beogradu mojoj sreći neće biti kraja. Tim pre što će oči sportske i ostale javnosti od 1. jula biti usmerene ka Univerzijadi. Inače, za Beograd me vežu najlepše uspomene. Pobeđivala sam na mnogo trka u našem glavnom gradu, a posebno će mi u sećanju ostati nekoliko trijumfa na Belom krosu.
Ovo neće biti vaše prvo veliko takmičenje. U vrlo kratkoj karijeri bilo je i medalja i visokih plasmana.
– Može se reći da je Univerzijada prvo veliko takmičenje na kojem nastupam kao seniorka. Kao juniorka trčala sam na svim velikim prvenstvima. Nikada neću zaboraviti 2006. godinu. Bila sam u neverovatno dobroj formi, tada sam trčala i finalnu trku na Svetskom prvenstvu u Pekingu na 1.500 metara. Na startu bilo je vrlo malo belih atletičarki. Dobro se zna šta u svetu atletike predstavljaju crnkinje, posebno u trčanju na srednjim i dugim prugama. Na kraju trke bila sam šesta. Jedina sam Evropljanka koja je završila trku među deset najboljih i jedina bela atletičarka. Jako sam ponosna na tu trku i taj plasman. Danas na nju gledam kao na pobedničku. Da sam u tom trenutku trčala na Evropskom prvenstvu osvojila bih zlatnu medalju. Doduše, sa skupa najboljih mladih Evropljana imam bronzanu medalju. To je svakako najznačajnija medalja u mojoj karijeri. Od zaborava ne mogu da otrgnem ni trke u kojima sam nastupila kao pojačanje Crvene zvezde za Kup šampiona. U vrlo jakoj konkurenciji u Moskvi tada sam istrčala svoje najbolje rezultate na 3.000 i 5.000 metara, i donela našem šampionu pregršt bodova. Na Olimpijskim danima mladih bila sam prva na 3.000 metara, trčavši rekord takmičenja koji još uvek nije oboren, dok sam na 1.500 metara zauzela drugo mesto. Imam previše lepih uspomena sa staza, želim ih još. Nadam se da ću se rado setiti jednog dana i predstojeće Univerzijada, ali i Evropskog prvenstva za mlađe seniore na kojem ću se takmičiti ovog leta.
Vaša atletska karijera da nije bilo povrede sigurno bi se kretala u drugačijem smeru. I dalje ste u Novom Pazaru i radite sa trenerom Rifatom Zilkićem, čovekom koji je najzaslužniji za ono što ste postigli u atletici?
– Prezadovoljna sam saradnjom sa Zilkićem. Međutim, nisam zadovoljna kako se grad odnosi prema vrhunskim atletičarima. Sve se promenilo u odnosu na vreme kada sam ostvarivala svoje najbolje rezultate. Tada se na čelu opštine nalazio Sulejman Ugljanin. On je imao sluha za naše potrebe. U to vreme uselila sam se u novu kuću, a imala sam i stipendiju. Ugovor o stipendiranju potpisan je do kraja 2009. godine. Do juna prošle godine svakog meseca sam od opštine dobijala 15.000 dinara. Od tada ništa. Sad sam prinuđena da spor vodim na sudu. Imala sam i prinadležnosti koje su stizale od Olimpijskog komiteta kao perspektivni mladi sportista. Povreda me je udaljila sa staze, a ona je uslovila i prestanak tih dotacija. Dugo već nemam ni sponzora. To je jedini razlog zbog koga sam odlučila da promenim sredinu.
Prosto je neverovatno da će Azra Eminović ubuduće nositi majicu nekog drugog kluba.
– U odgovoru na prethodno pitanje navela sam šta mi nedostaje u Novom Pazaru. Od atletike nisam ništa zaradila. Da nije bilo neugodne povrede koja me je na duže vreme odvojila od staze, možda bih iza sebe imala ko zna koliko velikih trka. Na njima se i zarađuje. Ovako su me svi zaboravili, posebno moj matični klub. Nažalost, klub je u teškoj situaciji i nije u mogućnosti da reši moje finansijske probleme. Zato sam odlučila da još ovog leta promenim sredinu. Prelazim u Slobodu iz Čačka. Radiću sa odličnom grupom atletičara koje predvodi trener Slobodan Nidžović. Sa Dušanom Markeševićem najboljim čačanskim atletičarem, kao i sa ostalima od ranije imam dobru komunikaciju. Ne verujem da ću imati problema sa prilagođavanjem na novu sredinu. Na ovakav potez jednostavno sam bila primorana.
Kako stvari stoje Vi krećete u novi početak.
– Dani kada su prva mesta i medalje bili rezervisani za mene nisu bili tako davno. U početku se nisam snalazila, jer je medijska pompa bila okrenuta u mom pravcu. Sve je došlo iznenada, sad mislim i da su odlični rezultati došli prerano. Bilo je to divno vreme. Zajedno sa Darkom Radomirovićem dovela sam Novi Pazar na atletsku mapu Srbije. Upoznala sam zvezde naše atletike. Prijale su mi pohvale koje su stizale od Vere Nikolić, Daneta Korice i ostalih legendi. Nažalost kad počnu da izostaju rezultati prestane i interesovanje za vas. To je sudbina sportista. Zato ću svima dokazati da moje vreme nije prošlo, već tek dolazi. Raduje me što posle povrede trčim mnogo pametnije i racionalnije. Još uvek nemam brzinu koju sam imala, ali i to će doći na svoje mesto. Uvek se setim Evropskog prvenstva u krosu na kojem sam jedno vreme trčala rame uz rame sa svojim idolom Polom Redklif. Ona je imala uspona i padova tokom karijere. Na kraju kad se sve sabere – uspela je.
Podrška porodice i mladića
Na putu povratka u svet atletike, kao i na početku karijere, Azri najveću podršku daje porodica. Uz nju su bili u vreme najvećih uspeha, kada su je pratili na svim takmičenjima u zemlji, ali i onda kada je atletsku stazu zamenio bolnički krevet. Trenutno vrlo važan oslonac joj je i dečko Vahid Skoko. „On savršeno dobro razume čime se ja bavim, i ima sluha za moje sportske obaveze. Ne smatram da će moj boravak u Čačku ugroziti našu vezu. Ljubav ne zna ni za kakve granice. Biće dovoljno vremena za naše susrete, a i Čačak nije predaleko od Novog Pazara“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
