Foto: FoNet/Alekdandar Levajković– Univerzitet je bio moj život tokom 35 godina. Ja sam živeo univerzitet, radio sam najbolje što sam mogao i umeo, uključujući i moj društveni angažman, u pokušajima da napravimo bolji univerzitet. Kada sam saznao da nisam izabran za profesora emeritusa Beogradskog univerziteta u prvom trenutku mi je bilo žao što sam se vratio u Srbiju, jer je moja odluka bila motivisana željom da napravimo bolje društvo, a samim tim i bolji univerzitet – kaže profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Dušan Teodorović, koji prvi put za Danas govori kako se osećao kada je čuo ishod glasanja na Senatu Univerziteta u Beogradu.
O njegovim naučnim rezultatima svedoči i činjenica da se i ove godine našao na upravo objavljenoj Stanfordovoj rang-listi najuticajnijih svetskih istraživača.
Među naučnicima iz Srbije Teodorović je na visokom trećem mestu, od 71 rangiranog.
Kako je Danas pisao, Teodorović je bio jedan od kandidata za profesora emeritusa UB. Za ovo zvanje predložio ga je njegov matični Saobraćajni fakultet.
Stručna komisija koju je obrazovao Senat Univerziteta u Beogradu konstatovala je da je ispunio sve zakonom propisane uslove, nakon čega je usedio presedan da na Senatu ne dobije potreban broj glasova.
Teodorović ne krije razočaranje ovakvih ishodom, ali napominje da u celoj priči nije bitan on, već kaže da sve što se danas događa nije dobro za Univerzitet u Beogradu.
– Po prirodi sam čovek koji se buni. Ne kažem da sam uvek u pravu, daleko od toga, ali sam vaspitan da uvek otvoreno govorim ono što mislim, a mi živimo u društvu gde to nije uobičajeno, jer veliki broj ljudi, nažalost i intelektualaca i profesora univerziteta, čeka državno mišljenje pa onda tome prilagođava svoje stavove. Politička situacija se preslikava i na univerzitet. Imate ljude koji nisu hrabri. Najbolji naučnici koje sam sretao u svom životu po svetu su hrabri ljudi, jer je takav čovek siguran u svoju profesiju, u to što radi, u časno ponašanje i nema čega da se boji – ističe Teodorović.
Podseća da je bio prodekan na Saboraćajnom fakultetu, prorektor Univerziteta u Beogradu i član Saveta Univerziteta, ali da je zbog svojih stavova svojevremeno smenjen sa mesta šefa katedre.
– Bio sam izložen blaćenju da sam pobegao iz Srbije (u vreme bombardovanja prim.aut) i prešao na stranu NATO pakta. Sve te laži je prihvatio SNS, blatili su me, po tabloidima, televizijama pod kontrolom režima i u Skupštini Srbije. Pre nekoliko meseci sam dobio pravosnažnu sudsku presudu protiv osobe koja me je klevetala, jer ništa od toga nije bilo tačno. Klevetnik je morao da plati 300.000 dinara odštete i 150.000 dinara sudske troškove – navodi Teodorović.
Cenu je platio i kada nije dobio drugi mandat za prorektora Univerziteta u Beogradu. Teodorović je bio za to da se podigne lestvica za izbor u zvanja i da se kao kriterijum uvede obaveza da se radovi objavljuju u časopisima sa SCI liste, ali su ga neki optuživali kako hoće da uvede američke kriterijume, što, kako kaže, nije bilo tačno, jer kriterijumi za koje se zalagao nisu bili toliko oštri.
Tokom bogate međunarodne karijere Teodorović je bio predavač na velikom broju vrhunskih univerziteta, a poseban kuriozitet je činjenica da mu je Senat američkog univerziteta Virginia Polytechnic Institute and State University 2005. godine dodelio zvanje profesor emeritus.
– O tome su me samo obavestili i zaista sam bio dirnut – kaže Teodorović.
Na pitanje da li je razočaran što se njegov matični fakultet nije oglasio nakon glasanja Senata, Teodorović odgovara:
– Sigurno da jesam, ali je to deo opšte atmosfere. Kada je protiv mene bila hajka u Skupštini Srbije, od oko 150 zaposlenih na Saobraćajnom fakultetu, samo dvadesetak kolega je potpisalo peticiju u kojoj su me branili. To vam je kao i pesmi nemačkog pastora koja kaže: kada su došli po komuniste ja sam ćutao, jer nisam bio komunista; kada su zatvorili socijademokrate, ja sam ćutao jer nisam bio socijaldemokrata; kada su došli po sindikalce, ja se nisam pobunio, jer nisam bio sindikalac; kada su došli po mene, nije preostao niko da se pobuni. Tako se ponaša veliki broj ljudi, nemaju empatiju, ne brane kolegu, ako je kolega „odstreljen“ oni gledaju i ćute i to je po meni porazno. To je trenutak u kojem živimo, a on je prisutan i na univerzitetu – kaže Teodorović.
Na kraju razgovora ističe da mu posle svega sujeta nije povređena.
– Svi mi imamo neku malu sujetu, ali s obrzirom da sam redovni član SANU i profesor emeritus Virdžinija teh univerziteta sujetu sam odavno pobedio. Kada glasamo o prijemu članova u SANU dešava se da se sa nekim ljudima politički ne slažem, ali se uvek rukovodim njihovim naučnim rezultatima i umetničkim dostignućima. Sve drugo nas vodi u propast – poručuje Teodorović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
