Univerzitet u Beogradu: Ukoliko se ne uvaže naši zahtevi moguća obustava rada

Da se sprema štrajk prethodno je objavila profesorka Biološkog fakulteta Biljana Stojković, navodeći da je to informacija iz prve ruke.

Naš izvor sa UB kaže da je na sastanku dogovoreno da se ponude dva rešenja koja će narednog četvrtka, 28. novembra, biti izneta na Radnoj grupi koja se bavi pitanjem donošenja zakona o finansiranju visokog obrazovanja.

– Jedan predlog će biti da se iz skupštinske procedure povuče Predlog za izmenu Zakona o visokom obrazovanju, a drugi da ponudimo amandmane na taj predlog. Videćemo kako će nadležni reagovati. Ako se ostane pri tome da se predlog ne povuče tražićemo da se amandmanima predvidi da se stranim visokoškolskim ustanovama dozvoli rad u Srbiji, ali uz prethodno sprovedenu akreditaciju u našoj zemlji. Takođe ćemo tražiti da država ne finansira strane ustanove i da se naprave kriterijumi po kojima se neki univerziteti mogu proglasiti prestižnim – kaže naš sagovornik.

Ideja je da se posle sednice pomenute Radne grupe ponovo sastanu članovi Proširenog rektorskog kolegijuma kako bi se utvrdili dalji koraci reagovanja.

Nakon današnje sednice Proširenog rektorskog kolegijuma Univerzitet u Beogradu se oglasio saopštenjem koje prenosimo u celosti:

Povodom najavljenih zakonodavnih, organizacionih i sistemskih promena u oblasti visokog obrazovanja, Univerzitet u Beogradu izražava duboku zabrinutost i insistira da se pre njihove eventualne implementacije sprovede najšira stručna i javna rasprava, kako bi se izbegle dalekosežne negativne posledice po domaće visokoškolske ustanove ali i društvo u celini.

Prvo, smatramo da Predlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju sadrži suštinske nedostatke koji ga čine neprihvatljivim. Razlozi na kojima počiva predložena dopuna nisu legitimni i svrsishodni i ne mogu se opravdati sa stanovišta interesa i vrednosti obrazovnog sistema naše države.

Uvođenjem člana 52a Zakona strani univerziteti se nedvosmisleno privileguju potpisivanjem sporazuma i dobijanjem dozvole za rad od strane Ministarstva prosvete bez postupka akreditacije.

Na taj način se devalvira ne samo rad Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, već se i svi univerziteti u Srbiji (i državni i privatni) dovode u izrazito neravnopravan položaj. Ne treba smetnuti s uma da su troškovi akreditacije veoma visoki, tako da svaki ciklus akreditacije predstavlja težak udar na budžete fakulteta.

Najavljeno subvencionisanje stranih univerziteta – oslobađanje procesa akreditacije u Srbiji, kao i subvencionisanje studenata, nasuprot dugogodišnjem nedovoljnom ulaganju u visoko obrazovanje, primeri su diskriminatornog postupanja kojim se dovodi u pitanje ustavnost predloženih dopuna, ali je i potencijalni generator klasnih i socijalnih nejednakosti u društvu.

U obrazloženju Predloga izmene Zakona se navodi da je razlog za donošenje interesovanje prestižnih svetskih univerziteta da otvore ispostave u Srbiji. Univerzitet u Beogradu postavlja pitanje koji je kriterijum prestižnosti, ako se ima u vidu da se dva srpska univerziteta (Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu) nalaze u prvih dva do tri odsto na Šangajskoj listi.

Pored toga, u pojedinim naučnim oblastima visoko se rangiraju i Univerzitet u Nišu i Univerzitet u Kragujevcu. Da li to znači da će univerziteti koji dolaze u Srbiju biti bolje rangirani od naših univerziteta?

Konačno, naglašavamo da je Predlog ušao u skupštinsku proceduru na netransparentan način, uz zaobilaženje Radne grupe za izradu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, i to u toku njenog ozbiljnog rada na noveliranju ovog sistemskog zakona.

Stoga, o dopuni koja suštinski tangira čitav sistem visokog obrazovanja nisu imali prilike da se prethodno izjasne Radna grupa, Konferencija univerziteta Srbije i ostali članovi akademske zajednice, što smatramo neprihvatljivim.

Na osnovu navedenih argumenata, smatramo da predložena dopuna Zakona o visokom obrazovanju treba da se povuče iz skupštinske procedure, jer bi se njenim usvajanjem i primenom urušili temelji nacionalnog sistema visokog obrazovanja.

Ovim izražavamo i spremnost da kroz Radnu grupu učestvujemo u preoblikovanju predložene odredbe u cilju otklanjanja navedenih suštinskih nedostataka. Univerzitet u Beogradu nije protiv konkurencije, već protiv nejednakih uslova i neopravdanog privilegovanja stranih univerziteta na uštrb institucija od nacionalnog i istorijskog značaja.

Drugo, podsećamo na niz problema u finansiranju državnih visokoškolskih ustanova, počev od materijalnih troškova koje država, tokom prethodnih godina, isplaćuje fakultetima u iznosu koji, po pravilu, ne prelazi jednu četvrtinu ukupnih troškova, što je daleko ispod njenog propisanog srazmernog učešća, činjenice da mnogi fakulteti rade u neadekvatnim objektima i sa dotrajalom opremom, te da su prinuđeni da iz sopstvenih prihoda ulažu u razvoj nauke i istraživanja i namirivanje osnovnih materijalnih troškova, do neprimerene cene rada na fakultetima, koja je niža od cene rada u osnovnim i srednjim školama.

Univerzitet u Beogradu snažno apeluje na Vladu Srbije da uredno i u skladu sa zakonom i drugim propisima izmiruje materijalne troškove visokoškolskih ustanova i izjednači cenu rada u visokom obrazovanju sa osnovnim i srednjim obrazovanjem.

Time bi se značajno doprinelo stvaranju uslova za dostojanstvenije obavljanje naše profesije, ali bi se i motivisali najbolji kadrovi da svoju karijeru grade u visokoškolskim ustanovama. Molimo da se ne zaboravi – od kvaliteta zaposlenih nastavnika umnogome zavisi rezultat obrazovnog procesa.

Treće, uvođenje Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI), koji će u ogromnoj meri promeniti način funkcionisanja visokoškolskih ustanova u sferi finansijskog poslovanja, i pored apela rektora sedam državnih univerziteta, koji su se pisanim putem obratili sa zahtevom za odlaganje njegove primene zbog brojnih tehničkih problema, ali i nepripremljenosti i nedovoljnoj obučenosti svih aktera koji će ga koristiti i kontrolisati,  predstavlja veliki teret za akademsku zajednicu.

Rok za obučavanje i prilagođavanje je neprimereno kratak, te sa razlogom držimo da bi odlaganje bilo jedino razumno i celisodno rešenje.

Univerzitet u Beogradu se ne protivi organizaciono-tehničkim novinama, ali smatra da se one moraju uvoditi na adekvatan način, uz odgovarajuću pripremu, obuku i usklađivanje svih učesnika u ovom složenom procesu, a nakon sistemskog rešavanja pitanja finansiranja visokog obrazovanja u Republici Srbiji.

Konačno, Univerzitet u Beogradu ovim obaveštava predstavnike države i javnost da ćemo, ukoliko se ne uvaže naši argumentovani zahtevi, biti prinuđeni da preduzmemo odgovarajuće mere koje, između ostalog, mogu podrazumevati i privremenu obustavu rada.