Univerzitet u Beogradu ponovo među 300 najboljih

Među top 500 svetskih univerziteta na rang-listi koju svake godine objavljuje kineski Univerzitet Ciao Tong nema drugih srpskih visokoškolskih ustanova, ali su se, podsetimo, u rangiraju po užim naučnim oblastima osim Beogradskog, prvi put našli univerziteti u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu
Komentar rektora Univerziteta u Beogradu Vladimira Bumbaširevića nismo uspeli da dobijemo jer je u inostranstvu, a Ivanka Popović, prorektorka za međunarodnu saradnju tog univerziteta, kaže za Danas da je UB zadržao broj radova, ali da je povećan njihov kvalitet meren impakt faktrom. Ona ističe da UB ima stabilnu naučnu produkciju čiji kvalitet raste, napominjući da su dobrom plasmanu doprineli i radovi dva visokocitirana matematičara Stojana Radenovića i Zorana Kadelburga.

Ipak, prorektorka navodi da će se zabrana zapošljavanja i nedovoljno ulaganje države u nauku i visoko obrazovanje neminovno odraziti na pozciju Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi i da se u narednim godinama očekuje pad.

– Materijalni troškovi za istraživanja ne obezbeđuju ni prostu reprodukciju održavanja opreme i to će neminovno ostaviti traga. Postoje države koje su donele nacionalne strategije kako bi podržale svoje univerzitete da dospeju i ostanu na Šangajskoj listi. Znamo da takav plan ima Rusija, ali i mnoge male zemlje. Slovenija je dobar primer stabilne dugoročne naučne politike i zbog toga je Univerzitet u Ljubljani godinama na istoj poziciji na listi. Država mora da ima jasnu viziju kako da podržava nauku i visoko obrazovanje – ističe prorektorka Popović.

Pomenuti Univerzitet u Ljubljani nalazi se između 401. i 500, mesta, dok je sa liste 500 najboljih ispalo Sveučilište u Zagrebu. Prema najnovijem rangiranju, na prvom mestu se ponovo našao Harvard, na drugom je Stanford, na trećem Kembridž, a slede MIT, Berkli, Prinston, Oksford, Kolumbija, Kalteh i Univerzitet u Čikagu. Američki univerziteti dominiraju na listi – među top 100 američkih je 48, a među najboljih 500 iz SAD je 135, iz Kine 57, a iz Velike Britanije 38. Ukupno 18 univerziteta prvi put se ove godine plasiralo na Šangajsku listu. Ove godine je prvu put objavljena i lista univerziteta između 501 i 800. mesta, koji su potencijalni kandidati da se u bliskoj budućnosti nađu među 500 najboljih.

Podsetimo, sredninom jula, prvi put je objavljena je i rang-lista po užim nučnim oblastima na kojoj su se našla četiri domaća univerziteta i to Beogradski u 17 oblasti, a Niški, Novosadski i Kragujevački u matematici.

Šangajsku listu od 2003. godine objavljuje kineski Univerzitet Ciao Tong, a kriterijumi su, između ostalih, broj i kvalitet naučnih radova u međunarodnim časopisima, citiranost, broj dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje koji su pohađali univerzitet ili na njemu rade.