Univerzitetski obrazovane žene zahtevaju ravnopravnost za žene u javnoj službi

Dnevni list Vreme prenosi izveštaj agencije Rajter o odluci Američkog kongresa povodom vojne obaveze koja obuhvata 16,5 miliona Amerikanaca, starosti 21-35 godina. 

Ovaj zakon obavezuje Amerikance da se odmah jave na vojnu vežbu u trajanju od godinu dana. Prvi konvoj od 75.000 ljudi biće pozvan pod zastavu 1. novembra.

Ovim projektom predviđena je mobilizacija industrije, i to onih preduzeća čiji vlasnici odbijaju da pristupe porudžbinama materijala za naoružanje ili da uopšte vrše te porudžbine.

Predsednik g. Ruzvelt je odmah po usvajajnju zakona poslao zahtev kongresu. On je time zatražio naknadni kredit koji bi se iskoristio za ciljeve narodne odbrane.

Planirani iznos kredita je milijardu i 734 miliona dolara.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

Udruženje univerzitetski obrazovanih žena je međunarodna organizacija osnovana 1919. godine, broji oko 60.000 članova od kojih je 579 iz naše zemlje. Centralna uprava nalazi se u Beogradu i sadrži još 7 poduprava podeljenih na komisije.

Kako piše List Pravda, jedno od pitanja koje Udruženje zastupa je protivljenje oružanim sukobima jer smatra da se sve nesuglasice mogu rešiti mirnim sporazumima.

Kao dodatni podsticaj u tom pravcu, iz svojih fondova Udruženje finansira stipendistikinje koje pišu načne radove i kasnije postaju uspešne naučne radnice.

Ova organizacija je u našoj zemlji izradila i publikovala studije poput “O univerzitetskom obrazovanju i zaposlenosti”, “Bibliografija knjiga ženskih pisaca u Jugoslaviji”, “Monografija o prvoj našoj književnici srednjeg veka, Jefimiji”, “Počeci feminizma u Vojvodini”. U planu je i sveobuhvatni projekat o razvoju naše žene kroz sva područja njene delatnosti.

Udruženje se angažovalo povodom otpuštanja žena iz državne službe, usled primene zakona o Železničkom osoblju.

Predsednica Udruženja, Zorka Kastinar-Karadžić je u svojoj izjavi povodom ove situacije podsetila da je ženama koje nisu vojni obaveznici rečeno da ne mogu dobiti mesta koje dobijaju obaveznici. Ovo je praksa zbog moguće situacije ratnog stanja, u kom Ministarstvo saobraćaja postaje vojna ustanova.

Kastinar-Karadžić smatra da taj razlog nije validan jer žene koje nisu zaposlene na mestima telefonistkinja, daktilografkinja i blagajnica bileta rade kao lekarke ili hemičarke, pa su samim tim i vojne obaveznice.

Ona takođe osporava informaciju da je teško zaposlti žene inženjere na terenu podsećajući na veliki broj uspešnih projekata koje su završile žene.

Jedan od navedenih razloga za često otpuštanje žena je to da žene treba da se štede i da ne treba da se bave teškim poslovima, čemu se ženske organizacije protive.

“Nije kriza u suvišnom broju spremnih ljudi i žena- u hiperprodukciji intelektualaca, kako oni kažu, već u preduzimljivosti da se poslovi organizuju i razviju”, posebno isitiče Kastinar-Karadžić.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“