UNS objavio evidenciju ubijenih i nestalih medijskih radnika tokom ratova 1990-ih

Udruženje je dodalo da se, ukoliko se UNS-ovi podaci dodaju podacima novinarskih udruženja iz regiona, „dolazi se do broja od 158 novinara i medijskih radnika s tragičnom sudbinom“.

„Taj broj biće manji jer se uočava da se pojedina imena nalaze na više spiskova“, navelo je UNS.

UNS je dodalo da će do konačnog broja do sada evidentiranih slučajeva prema novinarskim udruženjima, moći da dođe kada spisak objedini sa podacima iz „Udruženja BH novinari“.

UNS je ranije objavilo „Dosije“ sa 38 imena onih koji su većinom radili za srpske redakcije, a ubijeni su, kidnapovani, nestali, ili su stradali pod nerasvetljenim okolnostima.

U „Dosijeu“ je UNS objavilo i podatke o osam novinara kosovskih medija na albanskom jeziku ubijenih od 1999. do 2005.

Najbrojniji spisak, sa 81 imenom novinara i medijskih radnika ubijenih, stradalih i nestalih ima Udruženje „BH novinari“.

UNS je navelo da je generalna sekretarka tog udruženje Borka Rudić odgovorila da je to evidencija za period od 1992. do 1995, što je vreme rata u Bosni i Hercegovini.

„Na listi su imena novinara, novinarki i drugih medijskih radnika sa cele teritorije Bosne i Hercegovine – 70 osoba, te još 11 novinara i članova novinarkih ekipa izvan BiH, stradalih tokom obavljanja novinarskih zadataka na našoj teritoriji“, rekla je Rudić.

Ona je dodala da su spisak sačinili „BH novinari“ u saradnji s pojedinim medijskim kućama.

Napomenula je da „nisu svi mediji bili raspoloženi za saradnju, niti za razmenu podataka u vezi sa njihovi uposlnicima koji su ubijeni ili na drugi način stradali u ratnim okolnostima u BiH“.

„Pojedini mediji čak nemaju sakupljena imena svojih kolega i kolegnica tragično nastradalih u periodu od 1992. do 1995“, dodala je ona.

Rudić je kazala da niko nije kažnjen ni za jedan slučaj ubistva ili stradanja novinara.

„Koliko smo informisani, ni u jednoj od optužnica za ratne zločine počinjene u BiH se ne pominje odgovornost za stradanje i ubistvo novinara i medijskih radnika“, kazala je ona.

Po njenim rečima, zato će „BH novinari“ narednih dana dostaviti spisak Tužilaštvu BiH da bi se otvarila istraga.

UNS je navelo da je iz Udruženja novinara Republike Srpske UNS dobilo podatke o šest ubijenih, uz napomenu da se ne radi o konačnom spisku i da će ga dopuniti.

I Hrvatsko novinarsko društvo (HND) ima „Popis poginulih novinara i tehničara u Hrvatskoj od 1991. do 1993“ sa imenima 22 osobe.

Evidencije Udruženja novinara Crne Gore i Sindikata medija Crne Gore se poklapaju i kao jedini slučaj navode ubistvo direktora i glavnog urednika lista „Dan“ Duška Jovanovića 2004.

„Što se tiče kidnapovanih i nestalih, na sreću nemamo takvih slučajeva u našoj evidenciji“, odgovorio je Dražen Đurašković iz Sindikata.

UNS je navelo da Društvo novinara Slovenije beleži dva slučaja iz prošlosti: pogibiju Iva Štandekera u Sarajevu i nestanak i ubistvo fotoreportera Alojza Krivograda Futija u BiH.

Podatke je UNS-u, uz medijske tekstove u kojima se beleži više podataka o stradalima, dostavila Anastazia Stepić, zadužena za brigu o članstvu u Društvu novinara Slovenije.

UNS je prenelo da hrvatski „Nacional“ piše da je Krivograd Futi nestao 1993. u BiH, a da su ostaci njegovog tela nađeni u jami Piljak, blizu Foče.

Istražujući ubistvo četvoročlane šabačke medijske ekipe iz dopisništva RTS, u oktobru 1991. na Baniji, UNS je pregledalo arhivu hrvatskog nedeljnika „Slobodni tjednik“ jer je tu objavljen tekst iz kojeg se videlo da je redakcija raspolaga ličnim stvarima ubijenih.

UNS je prenelo i da je ime Krivograda Futija potpisano uz mnoge tekstove „Slobodnog tjednika“ čiji je ratni fotoreporter bio.

Iz Udruženja novinara Makedonije, UNS-u je odgovoreno da u njihovoj evidenciji nema novinara ubijenih i nestalih od 1990. godine.