UNS otkrio još jedno ubistvo novinara na Kosovu

Kako se navodi u saopštenju, iako je Gegaj kao TV novinar bio poznata ličnost, mediji o njegovom ubistvu nisu izveštavali, a UNS je istražujući ovaj slučaj ustanovio da  većina njegovih kolega nije znala da je ubijen.

Ime Krista Gegaja novo je u UNS-ovom Dosijeu o ubijenim i nestalim novinarima koji za područje Kosova u periodu od 1998. do 2005. godine sada ima evidentiranih 14 ubijenih i kidnapovanih novinara i medijskih radnika. Ni za jedan od tih tragičnih slučajeva odgovorni nisu procesuirani.

Krist Gegaj je inače, bio jedan od dvojice komentatora i urednik u programu na albanskom jeziku RTV Priština. Uređivao je Dnevnik i vesti na radiju i televiziji, navodi se u saopštenju UNS.

– Rođen je u Metohiji, u Klini. Bio je skroman, dobroćudan i tih čovek. Došao je kod mene 1997. godine. Bilo je malo novinarskog kadra u redakciji na albanskom jeziku, pa sam ga angažovao da radi i na televiziji i na radiju. Iako pre nije radio kao novinar, u ovom poslu se dobro snašao. Do 1999. nije imao problema u radu. Međutim, u aprilu ili maju te godine došao je kod mene i pitao me da ne dolazi svaki dan na posao jer je opasno. Rekao sam mu: Druže moj, sam procenjuj, kada možeš dođi. Kada su se naša vojska i policija povukli i kada je otišao naš narod, on je ostao u svom mestu, jer je računao da nikada nikome ništa nije uradio. To je očigledno bila kobna procena – kaže za UNS-ov Dosije o ubijenim i nestalim novinarima Miladin Jović, bivši generalni direktor RTV Priština.

Prema informacijama do kojih je došao UNS, Krist Gegaj je nestao 12. septembra 1999, tri meseca nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo. Tog dana, oko 7 ujutru, izveo je stoku na imanje, na 200 metara od kuće. Od tada više nije viđen živ. Porodica i prijatelji, tražili su ga satima, a oko 22 sata nestanak su prijavili na najbližem kontrolnom punktu Kfora. Vojnici su im rekli da sutra odu u bazu Kfora u Istok. Sutradan, 13. septembra 1999. u obližnjoj reci pronađeno je Gegajevo telo, dva kilometara od kuće. U njega je pucano, a ubijen je mecima u glavu i srce. U obližnjem žbunu, Kfor je našao konzerve koka-kole.

Dve nedelje pre ubistva, trojica muškaraca su više puta viđena u blizini Gegajeve kuće. Spazila su ih deca koja su čuvala stoku i opisala kao dvojicu veoma visokih i jednog nižeg muškarca. Dvojica su bila obučena u crno, a treći je nosio braon pantalone i crnu košulju. Jedan od njih obratio se nećaki Krista Gegaja i pitao je da li je sama ili je i on sa njom.

Nema sumnje da je ovo bilo politički motivisano ubistvo, dodaje Jović.

– Takvih koji su bili lojalni Srbiji gotovo da nema. Ili su ubijeni ili su morali da odu sa Kosova i Metohije – zaključuje on.

OEBS dodao ime Afrima Malićija

Kada je UNS ponovo u centar pažnje vratio pitanje nerasvetljenih zločina nad kolegama i od međunarodnih organizacija i kosovskih institucija tražilo podatke o istragama, misija OEBS-a je početkom ove godine na listu ubijenih novinara dodala ime Afrima Malićija.

Malići je bio novinar lista “Bujku”. Ubijen je 2. decambra 1998. godine u Prištini, u naselju Sunčev breg. Prema svedočenju njegove ćerke Grese Malići (Gresë Maliqi), u trenutku ubistva, njen otac se nalazio u vozilu sa svojim najboljim prijateljima Hizri Talom (Huzri Talla) jednim od komandanata OVK u operativnoj zoni Lap i studentom Iljir Durmišijem (Ilir Durmishi).

– Svedoci, Albanci koji su mogli da vide šta se dogodilo kroz prozore stanova, čuli su da su ljudi koji su pucali na njih govorili srpski jezik. Videli su i ranjenu devojku, ali ona nikada nije htela da svedoči jer se plašila. Koliko znamo, srpska policija je došla brzo, par minuta, nakon što su ubijeni. Takođe, srpski tužilac je zajedno sa policijom izašao na mesto zločina. Ne znamo šta se tačno desilo, jer ne znamo ništa zasigurno – kaže za UNS-ov Dosije Gresa Malići.

Ona tvrdi da njenoj porodici nije bilo dozvoljeno da razgovara sa policijom.

– Do narednog dana nisu nam dozvolili ni da preuzmemo telo moga oca. Članovi moje porodice nisu razgovarali sa pripadnicima srpske policije o ovom slučaju jer im to nije ni traženo. U bolničkom izveštaju je navedeno da su njih trojica ubijena iz puške, ali se ne spominje sa koliko metaka. S druge strane, srpska policija je rekla jednom od članova moje porodice da je moj otac ubijen sa više od 30 metaka. Za sada nema istrage o slučaju mog oca i njegovih prijatelja. Možda, jer je to bilo ratno vreme, a većina slučajeva ubijenih u ratu ostaju uglavnom neistražena – kaže ona.

Afrim Malići rođen je 1. decembra 1965. godine. Diplomirao je i započeo magistraturu na Fakultetu albanskog jezika na Univerzitetu u Prištini. Jedan je od osnivača Kulturnog centra u Podujevu 1990. Od 1992. radio je kao nastavnik u Osnovnoj školi u Podujevu, a dve godina kasnije počeo je novinarsku karijeru u listu „Rilindja“, a onda je nastavio u listu “Bujku”. Na početku je izveštavao o kulturi i obrazovanju, a od 1995. o politici.

– Prvi takav tekst je objavljen 15. februara 1995. godine u “Bujku”, a govori o Albancima zaposlenim u srpskoj adminstraciji, odnosno da su diskriminisani i pljačkani. Pisao je o masakrima, ubistvima, spaljivanim selima – kaže njegova ćerka.

Afrim Malići, Hizri Tala i Ilir Durmiši na Kosovu su proglašeni narodnim mučenicima i tri ulice nose njihova imena. Takođe, 2013, bivša kosovska predsednica Atifete Jahjaga, Malićiju je dodelila Orden slobode, a na kulturnim susretima “Kadri Kadriju” nagrada za najbolju poeziju nosi Malićijevo ime.

S druge strane, ime Krista Gegaja u potpunosti je zaboravljeno, a u razgovoru sa njegovim kolegama saznali smo da je njegov politički angažman uticao i na porodične odnose.

Kako se navodi u saopštenju , UNS će u okviru Dosijea o ubijenim i nestalim novinarima u narednim mesecima objavljivati podatke do kojih je došao istražujući ubistva i kidnapovanja kolega na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine i ukazati na propuste i zatvaranja slučajeva bez istinskog pokretanja istraga protiv počinilaca.