UNS: Studio B, Una i Gradska televizija Puls predstavili elaborate Savetu REM-a za dozvolu u zoni pokrivanja sa predajnika Avala

Predstavnici Studija B su dugogodišnju tradiciju izdvojili kao svoju prednost. Glavna i odgovorna urednica ove medijske kuće Ivana Vučićević osvrnula se na početak emitovanja i uspeh novinara koji su radili na ovoj televiziji, ali i na finansijske probleme posle privatizacije koje su, kako kaže, uspešno prevazišli.

„Prodisali smo kad smo promenili prostor jer imamo više kapaciteta, ali i prihode od iznajmljivanja prostora“, rekla je Vučićvićeva.

Danas se, prema rečima predstavnika ove medijske kuće, redakcija Studija B trudi da prati tehnološke inovacije i parira svakoj produkciji – ne samo u Beogradu već i u celoj Srbiji.

Članica Saveta REM-a Aleksandra Janković podsetila je na tradiciju ove medijske kuće.

„Studio B je kultna televizija. Obično pitam za verski program, ali za ovu televiziju to nije potrebno pitati jer je razvila prilično visoke standarde“, rekla je Janković i predložila da ova televizija, u skladu sa tehnološkim napretkom, razvije digitalne platforme, kako bi program bio prijemčiviji mlađoj publici.

Vučićević je istakla da je plan da zadrže stariju publiku i u što većoj meri privuku mlađu.

Cilj televizije Una je, kako su rekli predstavnici ove medijske kuće, prevashodno razvoj zabavnog programa koji smatraju okosnicom celokupnog sadržaja. Ipak, to ne znači zanemarivanje kulturno-umetničkog i informativnog programa, dodali su iz ove medijske kuće.

Urednik informativnog programa Une Slavko Beleslin rekao je da će centralne informativna emisija imati obavezan segment dobrih vesti jer u medijima dominiraju loše vesti.

„Mi smo televizija dobrih namera. Zaboravljeno je psihičko stanje gledalaca, a mi se fokusiramo na to. Želimo da pošaljemo poruku da će sve biti dobro“, rekao je Beleslin.

Članica Saveta REM-a Judita Popović istakla je da je obaveza medija da informišu istinito, pravovremeno i objektivno, a ne da prikazuju samo dobre stvari u društvu. Popović je dodala da televizija Una ne treba da anestezira javnost jer, kako je rekla, već postoje „ružičaste i srećne televizije koje to čine“.

Beleslin je istakao da je plan da imaju bar minut i po lepih vesti koje bi psihički revitalizovale auditorijum, ali da to ne podrazumeva izostavljanje bitnih informacija.

Iz ove televizije rekli su i da žele da podstaknu preduzetnički duh, a dobre primere ljudi koji su postigli uspeh emitovaće u jednoj od emisija. Pažnju će, kažu iz Une, u velikom meri posvetiti domaćoj produkciji.

Kao jednu od specifičnosti Une, predstavnici ove televizije, izdvojili su snimanje priloga i mobilnim telefonima, što će omogućiti da brzo prenose informacije.

Na pitanje članice Saveta REM-a Višnje Aranđelović zbog čega su se ovoga puta prijavili samo za dozvolu za emitovanje u zoni pokrivanja Avala a ne i za nacionalnu frekvenciju rekli su da je pametnije ići korak po korak.

Iz Centra za edukaciju i unapređenje društva PULS iz Grocke rekli su da će se njihov rad bazirati na pokrivanju praznina koje su ostavili ostali lokalni mediji i da će pokriti sve lokalne teme o kojima se ne govori u javnosti.

Iako je konkurs za dozvolu za emitovanje sa predajnika Avala, iz ove medijske kuće kažu da će predstavljati šta se događa u ostatku Srbije.

Ako dobiju dozvolu, trudiće se da se u velikoj meri uključe u socijalnu inkluziju osoba sa invaliditetom.

Judita Popović je pitala kako će televizija opstati, a finansijsku održivost doveli su u pitanje i drugi članovi Saveta REM-a.

Projektno sufinansiranje naveli su kao dominantan vid ostvarivanja prihoda.

„Smatram da imam ambicije i šanse da se bavim ovim. Dva radnika bih u roku od godinu dana mogao da isplatim samo na osnovu prihoda od projektnog sufinansiranja“, rekao je Stefan Radić iz Centra za edukaciju i unapređenje društva PULS.