Udruženje novinara Srbije (UNS) poslalo je Zaštitniku građana dokumentaciju koja potvrđuje praksu Rajfajzen, Inteza i Vojvođanske banke da ne odobravaju kredite medijima, novinarima medija civilnog sektora i udruženjima građana, dok Zoran Pašalić odgovara da banke to ne rade.
Uz dokumente koje je od UNS-a zatražio Zaštitnik, a koji su bili povod za reagovanje UNS-a „Rajfajzen, Vojvođanska i Inteza banka ne daju kredite udruženjima građana i novinarima“, UNS je Zaštitniku građana ponovio da su ovakvom praksom diskriminisani novinari koji rade u medijima civilnog sektora, mediji pojedinačno, udruženja, kao i ceo civilni sektor.
UNS je krajem novembra Zaštitnika građana Zorana Pašalića upitao šta će preduzeti da spreči ovakvo kršenje prava.
„UNS ne dovodi u pitanje pravo banaka da sprovode autonomnu poslovnu politiku i na osnovu svojih kriterijuma odlučuju kome će dati kredit ili ne, ali se snažno protivi i smatra diskriminacijom poslovnu politiku Rajfajzen, Vojvođanske i Inteza banke koje, za razliku od nekih drugih banaka, a priori uskraćuju udruženjima građana i zaposlenima u medijima civilnog društva mogućnost da dobiju kredit.
U svakoj oblasti poslovanja postoje fizička i pravna lica koja imaju, odnosno nemaju kreditnu sposobnost. Ali, a priori uskraćivanje mogućnosti da fizičko ili pravno lice, samo zato što se bavi određenom vrstom delatnosti, dobije kredit, za UNS je neprihvatljivo i diskriminatorsko“, naveo je UNS u pismu Zaštitniku.
Kako je UNS-u odgovoreno iz kabineta Zorana Pašalića, on je „lično obavio razgovore sa predstavnicima više banaka povodom ovih pitanja“.
„Od ovlašćenih predstavnika banaka je dobio uveravanje da odluka o odobrenju kredita nije određenja zanimanjem, u ovom slučaju novinar, već da je određena kreditnom sposobnošću građana koji podnose zahtev za kredit“, piše u odgovoru.
Iz kabineta dodaju da „Zaštitnik građana po Zakonu o Zaštitniku građana nije ovlašćen da kontroliše rad banaka“.
„Međutim, imajući u vidu navode iz vašeg obraćanja koje mogu pobuditi sumnju da postoji nejednako postupanje prema građanima, u zavisnosti od toga da li su zaposleni u medijima ili ne, odnosno stavljanje novinara i medijskih udruženja u neravnopravan položaj, Zaštitnik građana može vršiti i druga ovlašćenja, propisana članom 24 stav 2 Zakonom o Zaštitniku građana u kome se između ostalog, kaže i da Zaštitnik građana ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja deluje preventivno“, rekli su iz kabineta Zaštitnika.
„Zaštitnik građana ponavlja stav da bilo kakav ekonomski pritisak na predstavnike medija i medijska udruženja, u ovom slučaju dovođenje u neravnopravan položaj u odnosu na ostale građane, predstavlja pritisak u sferi slobode medija i izražavanja“, zaključuje se u odgovoru UNS-u.
UNS jei zatražio od Zaštitnika da odgovori šta će preduzeti da spreči ovakvo kršenje prava.
Podsetimo, UNS je ranije ove godine pisao o tome da su se ovom esnafskom udruženju obraćale kolege novinari, ali i vlasnici medija, koji su se požalili da kod banaka u Srbiji nemaju ravnopravan tretman kada je reč o odobravanju kredita.
Kako su rekle, banke često ne žele da odobre kredit novinarima koji rade u medijima civilnog društva, udruženjima građana ili nevladinim organizacijama. Takođe, pojedine banke nisu želele da odobre kredite medijima i udruženjima iako dobro posluju, samo zbog toga što su registrovani kao udruženje, odnosno medij.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić odgovorio je Udruženju novinara Srbije da je razgovarao sa predstavnicima pojedinih poslovnih banaka i da je dobio uveravanje da odluka o odobrenju kredita nije određenja zanimanjem, u ovom slučaju novinara, već kreditnom sposobnošću građana koji podnose zahtev za kredit.
Iz kabineta Pašalića UNS je dobio odgovor da je ombudsman „lično obavio razgovore sa predstavnicima više banaka povodom ovih pitanja“.
Iz kabineta dodaju da „Zaštitnik građana po zakonu nije ovlašćen da kontroliše rad banaka“. Imajući u vidu navode iz vašeg obraćanja, koje mogu pobuditi sumnju da postoji nejednako postupanje prema građanima u zavisnosti od toga da li su zaposleni u medijima ili ne, Zaštitnik može sprovesti i druga ovlašćenja, propisana članom 24, stav 2, Zakona o tzaštitniku građana, u kome se, između ostalog, kaže da on ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja deluje preventivno, saopštili su iz kabineta Zaštitnika.
Zaštitnik građana ponavlja stav da bilo kakav ekonomski pritisak na predstavnike medija i medijska udruženja, u ovom slučaju dovođenje u neravnopravan položaj u odnosu na ostale građane, predstavlja pritisak na slobodu medija i izražavanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
