Porodične firme su srce nemačke ekonomije. Nemačkoj vladi i Udruženju nemačke industrije nije bilo teško da nađu mnogo argumenata za ovu tvrdnju, ali, sudeći po toku nedavne rasprave, nisu uverili i Ustavni sud u opravdanost poreske privilegije koju naslednici tih firmi uživaju: porez na nasleđe, koji Nemačka smatra pravednijim od poreza na imovinu, plaćaju naslednici kuća, imanja, novca, svega, ali ne i naslednici imovine porodičnih firmi – uz obavezu da pet odnosno sedam godina očuvaju postojeći broj radnih mesta.
Ustavni sud još nije objavio odluku o ustavnosti ovog zakonskog rešenja, ali ma kakva ona da bude neće pogoditi naslednike nedavno preminulog najbogatijeg Nemca, suosnivača lanca diskont – trgovina Aldi Karla Albrehta, čoveka koji je prvi intervju dao svom omiljenim listu Frankfurter algemajne cajtungu, neposredno pred smrt, za svoje 94 godine nije sreo nijednog kancelara, nije nikada tražio pomoć države i klonio se kredita što je moguće više.
Celokupna imovina njegovog dela internacionalnog trgovinskog lanca poznatog po jevtinom, ograničenom asortimanu životnih namirnica i skromnom enterijeru, pripada, po volji Karla Albrehta, odavno fondaciji koja nosi devojačko prezime njegove majke – Sipman fondacija, tako da sa porezom na nasleđe problema neće biti. Posle smrti Karla Albrehta, čije je bogatstvo Forbs procenio na 26 milijardi dolara, na njegovom imenu ostala je kuća u Esenu, golf tereni u Donauešingenu i nekoliko stotina hiljada evra na računu.
Nikad nije imao vilu, jahtu ili privatni avion. Po želji osnivača, Sipman fondacijom upravljaju eksterne ličnosti (sve sami dokazani menadžeri), dok su sin, kćerka i zet Karla Albrehta dosad bili u njenom kontrolnom gremiju. U vođenje Fondacije 2006. se uključio jedini unuk Karla Albrehta i uvek odlično obavešteni nemački ekonomski magazini tvrde da je smrt osnivača znak za početak borbe za vlast nad Fondacijom između porodice i menadžera.
Mesto svog oca Petera Hajstera u tim organima zauzeće Peter Maks Hajster s namerom da uticaj porodice ojača. Iako je Hajster mlađi doktorirao na pitanjima joint venture kapitala, jedan bivši menadžer kompanije imao je potrebu da za nemačke medije izjavi kako „naslednici nisu kopija osnivača“, aludirajući na njihovu sposobnost da nastave uspešno vođenje kompanije. Naime, braća Karl i Teo Albreht su za života podelili mrežu trgovina Aldi, pa je Karlu pripao Aldi Jug, a pre koju godinu preminulom Teu Aldi Sever.
I delom firme koji je pripao Teu Albrehtu upravlja fondacija (Markus Fondacija), ali u njoj ključnu ulogu igraju Teova udovica i deca. Mediji tvrde da se odluka Karla Albrehta da upravu ipak prepusti eksternim ličnostima pokazala ispravnijom – njegov deo zajedničke kompanije posluje uspešnije. Ali ni Aldi Jug ne posluje dovoljno uspešno da bi po prometu i jevtinoći lako držao korak sa neposrednom konkurencijom takođe porodične firme Švarc, koja drži lance trgovina Lidl i Kaufland. Između porodice Karla Albrehta i menadžera spor je upravo oko daljeg upravljanja firmom – eksterni članovi su za to da se upravljanje firmom prepusti nekom Menadžment holdingu, porodica je protiv.
Folksvagen najveća porodična firma
Iako je Karl Albreht bio najbogatiji Nemac, Aldi, mereno ukupnim godišnjim prometom, nije najveća porodična firma u Nemačkoj. Ako se u rang listu tih firmi, kao što je učinio Špigel, uvrste i porodične kompanije koje su listirane na berzi, dakle imaju i spoljnih suvlasnika, ubedljivo vode automobilski giganti, Folksvagen na prvom mestu i BMV na drugom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
