„Više klupa nego đaka“: Kako je pre 20 godina prošao upis u srednje škole?

Tada je posle prvog upisnog kruga u srednje škole u Srbiji raspoređeno 2.612 učenika, od čega u Beogradu 645.

U četvorogodišnjim obrazovnim profilima je ostalo slobodno 4.122 mesta a u trogodišnjim čak 11.425, od čega u Beogradu ukupno 1.612 mesta u srednjim školama.

Kako je na konferenicji za novinare, tadašnja zamenica predsednika upisne komisije Zorica Blagojević saopštila, među raspoređenim učenicima 1.197 je na kvalifikacionom ispitu osvojilo minimum pet plus pet poena, ali, kako je tada rečeno oni nisu izrazili dovoljan broj obrazovnih profila, ili su jednostavno naveli 20 nerealnih želja.

Preko jedan plus jedan poen osvojilo je 1.155 đaka, a 260 je moglo da konkuriše samo za trogodišnje obrazovne profile.

Tada je 56,8 odsto učenika raspoređeno po prvoj želji, po drugoj 14,7 a po trećoj 8,2 odsto učenika.

Najtraženiji obrazovni profili pre dvadeset godina su bili ekonomski tehničar, poslovni administrator, gimnazije prirodnog i društvenog smera, fizioterapeutski tehničar, farmaceutski i turistički tehničar.

Najnepopularniji obrazovni profili za koje se prijavilo manje od deset učenika bili su izrađivač celuloze papira za koji se prijavlo dva kandidata, za geobušača tri, za poslastičara i brodograđevinskog tehničara po pet, a za rukovaoca šumskom mehanizaciom prijavilo se šest učenika.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Na listi „najomraženijih“ zanimanja bili su i brodomonter, brodomehaničar, kamenorezac-klesar, kožarski tehničar, i brodovođa.

Član republičke upisne komisije Radovan Živković je tada rekao, da ako se posmatra prosečan broj poena koji su tadašnji kandidati za srednje škole doneli iz osnovne, uglavnom je bilo reči o slabo vrlo dobrim đacima sa prosečnom ocenom od 3,82.

Iznad ovog proseka 2004. godine su bili jablanički, nišvaski, pirotski i srednjobanatski okrug.

Ispod proseka su bili zlatiborski, raški, kolubarski i borski okrug.

Prosečan broj bodova koji su učenici osvojili na testu iz maternjeg jezika bio je 14,5. Iznad proseka su bili pčinjski, raški, rasinski, jablanički okrug i Grad Beograd.

Najslabiji uspeh prikazan je u braničevskom, severnobanatskom i topličkom okrugu.

Kad je reč o matematici prosečan broj bodova bio je 10,5 iznad je bio samo pčinjski okrug, a ispod proseka su bili učenici zlatiborskog, zaječarskog, topličkog i braničevskog okruga.

Tada je Radovan Živković rekao i da je bilo dosta interesovanja za ogledne obrazovne programe iz sektora ekonomije, zdravstva i saobraćaja.

Nešto slabije je bilo interesovanje za ogledne programe iz mašinstva i poljoprivrede.