Poslanici Evropskog parlamenta saopštili su da su zabrinuti zbog predloga Evropske komisije kojim je predviđeno da države EU Vašingtonu prosleđuju podatke sa ukupno 19 stavki o osobama koje avionom sa starog kontinenta putuju u SAD.
Parlamentarci su usvojili rezoluciju o borbi protiv terorizma u kojoj su naveli da je neprihvatljivo uvođenje dosijea EU o avionskim putnicima (PNR) bez sveobuhvatnog pregleda postojećeg PNR sporazuma Brisela i Vašingtona, posebno imajući na umu njegove bezbednosne prednosti, odnos prema pravu na privatnost i građanske slobode.

Poslanici Evropskog parlamenta saopštili su da su zabrinuti zbog predloga Evropske komisije kojim je predviđeno da države EU Vašingtonu prosleđuju podatke sa ukupno 19 stavki o osobama koje avionom sa starog kontinenta putuju u SAD.
Parlamentarci su usvojili rezoluciju o borbi protiv terorizma u kojoj su naveli da je neprihvatljivo uvođenje dosijea EU o avionskim putnicima (PNR) bez sveobuhvatnog pregleda postojećeg PNR sporazuma Brisela i Vašingtona, posebno imajući na umu njegove bezbednosne prednosti, odnos prema pravu na privatnost i građanske slobode. Za predlog francuskog liberala Žan-Mari Kavade glasalo je 359 poslanika, protiv je bilo 293, dok se 38 uzdržalo od glasanja.
„Vrlo je malo materijala dostupno o efektivnosti takve mere“, kaže Sofija in’t Veld, poslanica holandskih liberala, dodajući da studija Evropske komisije podseća na politički pamflet. Ideja o prikupljanju i analizi podataka avionskih putnika deo je nove antiterorističke strategije koju je pokrenuo Franko Fratini, komesar EU za pravosuđe, slobode i bezbednost.
Prema predlogu, bezbednosne službe imaće pristup podacima o putnicima sa 19 stavki, uključujući ime, adresu, informacije iz pasoša, broj telefona, naziv putničke agencije, broj kreditne kartice, istoriju promena u rasporedu leta. Osetljive informacije poput rasnog ili etničkog porekla, verska ili filozofska uverenja, članstvo u sindikalnim organizacijama, zdravstveni podaci i seksualna orijentacija, prema navodima Komisije, neće biti dostupne. Podaci koje će nadležni organi država članica moći da čuvaju do 13 godina mogu poslužiti, na primer, kao osnova za odluku o ponovnoj proveri povodom dolaska putnika, ili zabrane njegovog ulaska u zemlju odredišta.
Prema navodima Evropskog parlamenta, koji često motri na poštovanje građanskih sloboda, najveći rizik predstavlja moguća zloupotreba poverljivih informacija. „Svaki oblik profilisanja u okviru antiterorističkih mera jeste neprihvatljiv“, navod je iz rezolucije koji se odnosi na novu tehniku korišćenja ličnih podataka za procenjivanje ima li izgleda da neko učini krivično delo.
Poslanici kažu da je upitna neophodnost i proporcionalnost predloženog plana. Uopšte, poslanici ističu činjenicu da Evropski parlament i nacionalna zakonodavna tela nisu dovoljno procenili antiterorističke mere. Oni od Komisije zahtevaju da na svake dve godine obavi sveobuhvatnu kontrolu antiterorističkih oruđa, njihovu efikasnost, uticaj na prava građana i troškove.
Usvajanje rezolucije predstavlja pobedu poslaničkih grupa socijalista i liberala koji su se suočili s pokušajem kolega iz desnog centra da ton dokumenta bude omekšan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari