UPK: Srbija u vrhu liste zemalja najpogođenijih novim virusom korona

Kako navode iz UPK u pismu, svedoci smo da je, čak i po zvaničnim, ubedljivo osporenim podacima, smrtnost od ove bolesti prešla učestalost od 1.000 na milion, a da je po domaćim i stranim nezavisnim i kredibilnim izvorima ta stopa verovatno trostruko veća.

-Time smo svrstani u sam vrh liste zemalja najpogođenijih novim virusom korona, a posebnu nelagodnost izaziva saznanje da ima država sa 100 ili čak 1.000 puta manje žrtava kovida 19 od nas (mereno, naravno, u odnosu na broj stanovnika), kažu iz UPK.

Te enormne razlike imaju svoja jasna objašnjenja:

1. Materijalna i tehnička nepripremljenost Srbije za već godinama najavljivanu pandemiju.
2. Loša organizacija zdravstvene službe sa direktorima i načelnicima izabranim po partijskoj liniji, bez odgovarajućih kvaliteta i, sledstveno, bez ugleda u kolektivu.
3. Opsednutost populističkim efektima na račun koristi za narodno zdravlje. Umesto kitova za testiranje i neophodne opreme, preko mere su nabavljani respiratori, bez intersovanja da li ih je previše, mogu li da se uključe u sistem, ima li ko njima da rukuje itd. Po istom principu, uspešno su nabavljene velike količine vakcina, ali je potpuno zatajilo zdravstveno prosvećivanje, pa smostrancima masovno poklanjali vakcine pre nego što im istekne rok.
4. Od samog početka slate su kontradiktorne poruke, koje su pogubno uticale na ugled ne samo zvaničnika kao aktera neusaglašenih, a nekad i bizarnih izjava, već i zdravstvene struke u celini.
5. Ignorisanje iskustava uspešnih zemalja (stroga kontrola granica, pomno otkrivanje zaraženih i osoba koje su sa njima bile u kontaktu, izolacija jednih i drugih, uz relativno normalno odvijanje životnih i privrednih aktivnosti ostale popualcije).
6. Podleganje lekara iz Kriznog štaba političkim pritiscima (naglo zapostavljanje protivepidemijske borbe od maja prošle godine zbog predstojećih izbora, učešće u predizbornoj kampanji za račun jedne partije i sl.), što se ogledalo u drugom, letnjem talasu epidemije.
7. Pogrešna procena i projekcija epidemiološke situacije, ređe zbog stvarnog neznanja. a češće zbog oportunizma (najave o „slabljenju virulencije“, navodnoj nemogućnosti prenošenja virusa tokom leta, kao i korišćeni eufemizmi – čitav stvoreni novogovor radi bojenja stvarnosti u ružičaste nijanse).
8. Grubo i uporno krivotvorenje podataka o obolevanju i umiranju, označeno kao „najveća prevara u više od 800 godina dugoj istoriji srpske medicine“.
9. Pasivnost Kriznog štaba uoči trećeg, jesenjeg talasa epidemije, uz nesuvisla opravdanja (navodno ga sputavaju zakonska ograničenja, što nije bilo tačno; uz to, i kada je u oktobru zakon izmenjen, energičnije mere su izostale).
10. Nerazumno popuštanje mera u vreme i posle novogodišnjih praznika, uz podršku skijaškoj sezoni, zbog čega je usledio četvrti, februarsko-aprilski talas epidemije.
11. Slepo i tvrdoglavo istrajavanje na primeni mera liberalnijih nego skoro bilo gde u Evropi (modifikovani „švedski model“), uprkos ponavljanim dokazima o štetnosti takvog pristupa (bar u našoj sredini).

Lako ćemo se složiti da su navedeni argumenti „prosuto mleko“, odnosno da pripadaju prošlosti, ali ih navodimo kao dragoceno iskustvo, vredno podsećanja i izučavanja, kako bi se izbeglo ponavljanje grešaka. Svi smo svesni da su zdravstvene vlasti, oličene u Kriznom štabu, izgubile kredibilitet, te da se ljudi malo obaziru na propise. Uprkos tako nepovoljnim psihosocijalnim okolnostima, rešenje nije u povlačenju, konformizmu i kapitulaciji, već u preuzimanju odgovornosti za zdravlje naroda., kažu iz UPK.

Iz tih razloga:

1. Izražavamo nezadovoljstvo zbog pasivnosti nadležnih u tekućoj, formalno još uvek vanrednoj epidemiološkoj situaciji. Preko leta nije u izgledu velika epidemija, ali će obolevati i umirati više ljudi nego što bi moralo. To je naročito verovatno ako se, odnosno kada se pojavi neki lako prenosivi soj (delta nije jedina pretnja).
2. Verujemo da će zdravstvene vlasti praviti razliku između različitih vrsta okupljanja. Nije reč samo o nepodudarnosti između rizika na sportskim, umetničkim i drugim manifestacijama, već i o potrebi diferenciranog pristupa u okviru iste kategorije događaja. Primera radi, mere planirane za Exit bar deklarativno deluju korektno, ali drugde, uzmimo u Guči, kao varošici u koju se dolazi iz poslovnih, rođačkih, turističkih i ostalih razloga, a ne samo zbog trubača, mnogo je teže obezbediti potrebnu kontrolu.
3. Zahtevamo proaktivan pristup u okviru priprema za jesenje-zimski talas. Samo od nas zavisi da li će on imati oblik grbe, brda ili planine (mada nije realno da dostigne razmere prethodna dva talasa).
4. Ukazujemo na neophodnost da vakcinatori ne vraćaju ljude s vakcinalnih punktova zbog navodnih kontraindikacija. Na vlastima je da ustanove da li vakcinatori nisu dobili potrebna uputstva, da li ih je mrzelo da ih pročitaju ili su rešili da ih svesno ne poštuju.
5. Insistiramo da se aktivno i osmišljeno radi na popularizaciji vakcinacije. Sramota je da smo, šest meseci posle davanja prvih doza, ušli u leto sa samo 35 odsto propisno vakcinisanih građana.
6. Sugerišemo da vakcinacija bude obavezna za određene kategorije zaposlenih, pre svega za zdravstvene radnike. Takva mera potrebna je iz epidemioloških, psiholoških i etičkih razloga.
7. Protivimo se izgradnji fabrike kineskih mrtvih vakcina. U vreme kada ona počne da radi, prestaće nestašica vakcina u svetu, pa će se kupci opredeljivati za efikasnije i efektivnije vakcine, dakle sa većom zaštitnom moći, dugotrajnijim efektom i, uz to, nižom cenom.
8. Tražimo da država obavesti građane upućene na vakcinu Sinofarm kako gleda na njihovu zaštićenost. Napominjemo da u naučnoj literaturi nedostaju podaci o toj vakcini, ali se zna da ona ne dovodi do stvaranja cirkulišučih antitela kod svakog četvrtog ili petog sredovečnog primaoca, da je njena zaštitna moć kod starijih građana još mnogo slabija, te je pitanje da li i koliko prelazi 50%, da se zaštita verovatno meri samo mesecima, da je krajnje neizvesno da li bi treća doza pomogla osobama koje nisu reagovale na prethodne dve doze iste vakcine, kao i da su pokazane prednosti kombinovanja vakcina.
9. Očekujemo da Nacionalni komitet za imunizaciju sagleda svetska i domaća iskustva, te da u razumnom roku izađe sa stavovima o revakcinaciji, odnosno o davanju buster / rapel doza iste ili različite vakcine svakog proizvođača licenciranog u Srbiji.
10. Apelujemo da već sada počne da se razmišlja o narednoj školskoj godini. Detalje je nemoguće predvideti, ali osnove strategije, sa različitim varijantama, mogu i treda sada da se razvijaju.