Uplakani general

– Za mene je to bio tužan dan koji je ružno počeo, a još ružnije se završio napuštanjem stranke kojoj sam posvetio dobar period svog života. Suze na oči mi je naterao Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS-a koji se smejao pred kamerama, dok se stranka raspadala. Iz Todorovićevih poteza i reči shvatio sam da on i njegovi istomišljenici ne vole dovoljno stranku, jer nemaju hrabrosti da se suprostave nerazumnim odlukama koje je Vojislav Šešelj donosio u Hagu – kaže Delić.

U SRS Delić, potpredsednik Skupštine Srbije i član poslaničkog kluba Napred Srbijo, ušao je tek 2006. godine, nakon svedočenja u Haškom tribunalu, u procesu protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. U stranci je brzo napredovao, da bi za godinu dana dogurao do člana predsedničkog kolegijuma. Paralaleno sa stranačkim radom Delić je čitavu proteklu godinu pripremao i Šešeljevu odbranu. Bilo je dogovoreno da pred tribunalom svedoči kao vojni veštak u korist lidera radikala. „Sve je pripremljeno i spreman sam i sada da svedočim, ukoliko Šešelj to bude i dalje želeo. Ukoliko mene ne želi na sudu, rado ću pripremljeni materijal ustupiti nekom drugom vojnom veštaku koga Šešelj bude odabrao“, objašnjava za Danas Delić, koji je svedočio i u procesu protiv generala Vladimira Lazarevića i bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića.

– Tomislav Nikolić je i najzaslužniji što je SRS osvojila toliki broj mandata u parlamentu i nije moralno da neko traži od njega da se odrekne poslaničkog mesta – kaže Delić.

Bez obzira na to što Deliću, kako kaže, funkcije nisu prioritet, on ih je tokom tridesetogodišnjeg rada u Vojsci Jugoslavije imao bezbroj. Vojni poziv odabrao je zbog porodične tradicije i “ razvijenog epskog osećaja prema guslama“. Vojnu akademoju u Beogradu završio je za četiri godine , kada je i dobio čin poručnika. Deset godina je službovao u Bileći, rodnom mestu njegovog dede koji se odatle, pre mnogo godina doselio u selo Petrovac kod Đakovice, koje su isključivo naseljavali dobrovoljci iz Hercegovine. Službovao je širom zemlje, u Prizrenu, Leskovcu, bio je načelnik štaba beogradskog korpusa, zamenik načelnika operativne uprave Generalštaba vojske Jugoslavije. Tokom sukoba na teritoriji bivše SFRJ boravio je na mnogim ratištima , a najviše na dubrovačkom i kososvsko – metohijskom ratištu. Čin generala dobio je još 1999. godine , a penzionisan je , kako kaže na nezakonit način, 2005. godine u 49. godini života. Vrhovni sud nedavno je, napominje Delić, doneo rešenje da je odluka o penzionisanju bila nezakonita i sada bi vojska trebalo da izda novo, važeće rešenje.

General Delić sa tri ćerke i suprugom Zoricom, koja je takođe zaposlena u Vojsci Srbije, živi u trosobnom stanu koji je dobio od vojske, mada kaže da mu je pripadao znatno veći stan. Ponosan je na svoju skladnu porodicu, ali žali što je uvek imao tako malo vremena za svoje najbliže.“ Ne pamtim kada sam išao na more, u banju, kada sam nešto pomogao u kući. Pre par godina nabavio sam par košnica sa pčelama..Smestio sam ih na imanju bivšeg kolege iz vojske. U početku sam odlazio često, obilazio pčele, prihranjivao ih. Danas gotovo i da ne stižem da ih obiđem , i da nije mog kolege koji se brine o njima, davno bi izumrle. Jedino od čega svih ovih godina nisam digao ruke, to je košarka koju sa prijateljima igram nekoliko puta nedeljno, zaključuje Delić..

Diže mi se kosa na glavi od horor filmova

General Delić po mnogo čemu nije tipičan vojnik. Čita mnogo i čita sve, od vojne literature, preko istorijskih dela, do beletristike i one fine književnosti koja ljude ostavlja bez daha. Naravno, ima i omiljenu knjigu – Čovek koji se smeje, Viktora Igoa. Sagovornik Danasa slobodne trenutke provodi i pred televizijskim ekranom. Voli da gleda akcione filmove, a pažnju mu drže i drame, ali mu se „kosa na glavi diže“ kad njegove tri mezimice, inače studenkinje, od mnoštva ponuđenih filmova izaberu baš one sa horor tematikom. „Ti filmovi utiču na duhovni razvoj i psihu i zato bi televizijske kuće trebalo da povedu računa šta prikazuju“, kaže general Delić.