Upotreba bosanskog regulisana zakonom

Bašić je naglasio da zaštitnik građana nastoji da ima kontakt sa lokalnim samoupravama i sa državnim organima kojima su direktno ili indirektno povereni poslovi kojima se štite i garantuju ljudska prava.

– Povod za naš dolazak u Priboj i razgovor sa čelnicima pribojske opštine bio je unapređenje manjinskih prava i mi u ovom trenutku nastojimo da pomognemo lokalnoj samoupravi da razviju svoje kapacitete u vezi sa razvojem prava nacionalnih manjina, da sami nešto naučimo i da potom formiramo jednu relevantnu bazu podataka. Nastojaćemo da na osnovu primera dobre prakse upućujemo opštine jednu na drugu i tamo gde neka prava nisu ostvarena, dobro primenjena, treba crpeti iskustva iz onih opština gde je to urađeno na pravi način, kaže Bašić. On je novinarima rekao da je zadovoljan spremnošću za saradnju koju su iskazali čelnici opštine Priboj i dodao da kada su prava nacionalnih manjina u pitanju, mada je dosta urađeno, postoji prostor da se još uradi.

– Ne samo odlukama Skupštine opštine nego i uz primenu državnih propisa, stanje treba da se i dalje unapređuje uz pomoć ne samo ombudsmana, nego i uz pomoć manjinskih samouprava, nadležnih ministarstava i da se dovede na nivo koji zadovoljava standarde koje je Srbija potpisala i ratifikovala međunarodnim ugovorom, poručio je Bašić.

Komentarišući u Priboju aktuelan problem, upotrebe bosanskog jezika, Bašić je poručio da opština mora da razmišlja i priprema se za uvođenje bosanskog jezika i latiničnog pisma u službenu upotrebu. Odbornici bošnjačkih partija, kao i LDP zvanično su u više navrata tražili uvođenje bosanskog, ali je vladajuća većina to odbila. SDP Rasima Ljajića se zbog toga obratila Ustavnom sudu, a poslanik LDP iz Priboja Kenan Hajdarević Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Prema domaćim zakonskim propisima, opštine u kojima etničke manjine čine više od 15 odsto stanovništva, treba da u službenu upotrebu uvedu i jezik i pismo te manjine. „U odnosu na zakon o lokalnoj samoupravi, zakon o službenoj upotrebi jezika, zakon o pravima nacionalnih manjina, pribojska opština mora se pripremati, mora razmišljati o uvođenju bosanskog jezika u službenu upotrebu. Mora razmišljati i o situaciji u kojoj može doći da se roditelji izjasne u okviru zakona i da traže da njihova deca da uče bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture, pravu na informisanje na bosanskom jeziku i drugim pravima koja su definisana Ustavom i setom zakona o nacionalnim manjinama“, rekao je zamenik zaštitnika građana Goran Bašić u poseti Priboju.

Poseta Novom Pazaru

Goran Bašić, zamenik republičkog ombudsmana posetio je i Novi Pazar, gde je ocenio da su „lokalne samouprave među osnovnim partnerima sa kojima želimo da sarađujemo“. „Zabrinjava činjenica da je u samo 12 gradova i opština u Srbiji zaživela institucija ombudsmana“, rekao je on. Bašić smatra da u multietničkim opštinama kao što je novopazarska i većina sandžačkih, treba formirati savete za međunacionalne odnose. Po njegovim rečima, do sada su se kancelariji ombudsmana građani najviše javljali vezano za ostvarivanje prava na socijalno, zdravstveno i penzijsko osiguranje, nešto manje za prava verskih zajednica i nacionalnih manjina, ali da „zabrinjava mnogo pritužbi u vezi sa pravima dece“. Sva ta prava i nezadovoljstva ne merimo brojem dobijenih pritužbi, nego onim što ta prava imaju u određenoj zajednici, pogotovu prava nacionalnih manjina. To dobro osećate svi da jedan mali incident može imati nesagledive posledice – naglasio je zamenik ombudsmana Srbije. Iz Novog Pazara do sada su stigle četiri pritužbe: dve su vezane za rad Fonda PIO, jednu je uputila jedna nevladina organizacija i odnosi se na rad sudskih organa i jedna je vezana za zaštitu prava zatvorenika. S. N.