Jod je potreban za životinje pošto se stepen telesnog metabolizma upravlja delovanjem jodnog hormona, koji se zove tiroksin, koji izlučuje tiroidna žlezda u vratu. Ako životinja ne uspe da se preko hrane snabde s dovoljno joda da bi mogla da napravi normalnu količinu ovog jedinjenja, onda se tiroidna žlezda uvećava odnosno raširi pokušavajući da ga dovoljno stvori, usled čega dolazi do običnog tipa gušavosti.
Životinje zahtevaju vrlo male količine, u tragovima, joda, a tela odraslih životinja imaju manje nego jedan deo joda na tri miliona delova telesne težine. Kod domaćih životinja nedostatak joda može da prouzrokuje gušavost samo kod novorođene mladunčadi. Starije domaće životinje retko pokazuju neke simptome nedostatka ovog minerala..
Sad je dobro poznato da zemljište i voda u izvesnim krajevima naše zemlje oskudevaju u jodu pa se jod mora dodavati da bi se sprečila gušavost kod ljudi ili kod životinja. U drugim krajevima snabdevanje jodom je obilato pa usled toga nema nikakve koristi ako se jod posebno daje.
Krajevi oskudni jodom uopšte se nalaze samo u unutrašnjosti zemlje, a snabdevanje jodom je bogato u većini obalskih krajeva. Ovo se dešava zato što je morska voda bogata jodom. Kapljice morske vode ispare, a prašinu morske soli vetar raznosi u unutrašnjost zemlje.
Pre nego što je otkriven metod za nadoknadu joda, bilo je usled gušavosti teških gubitaka kod novorođene prasadi, jagnjadi, jaradi, teladi i ždrebadi u krajevima oskudnim jodom. Mladunče napadnuto ovom bolešću rađalo se mrtvo ili slabo, a gubici su bili naročito teški kod prasadi i jagnjadi. Takva prasad obično su bez dlake pa se ova bolest kod svinja često zove „prasad bez dlake“. Prasad imaju debelu, natečenu kožu i velike vratove pa izgledaju neobično velika i masna usled naduvenog stanja. Kod jaganjaca i teladi napadnutih gušavošću lako je vidljiva povećana tiroidna žlezda. Kod ždrebadi retko je vidljiva gušavost, pa je obično jedini njen simptom neobična slabost pri dolasku na svet.
Ogledi su potpuno dokazali da se gušavost kod novorođenih domaćih životinja može potpuno suzbiti dodavanjem malih količina joda bremenitim životinjama, bar za vreme druge polovne bremenitosti. Najjednostavniji način davanja joda je obezbeđenje stoke jodiranom solju, za vreme ovog perioda, umesto obične soli. Takva so treba da sadrži 0,007% joda, a treba da se primeni takav proces proizvodnje kojim će se jod stabilizovati kako bi se sprečio njegov gubitak u vazduha. Inače izlaganjem vazduhu, znatna količina joda može da ispari.
U krajevima gde je nedostatak joda vrlo ozbiljan, možda bi bilo pametno da se jodirana so redovno upotrebljava mesto obične soli za svu stoku a ne samo za bremenite životinje. S druge strane, u krajevima gde ne postoji nedostatak joda nije preporučljiva upotreba jodirane soli ili drugih jodnih dodataka. Ogledi su pokazali da je višak joda izrazito štetan za životinje.
Bilal Tajić, dipl. ing. stočarstva
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
