Upotreba rodno osetljivog jezika u udžbenicima obavezna od 2024: Zašto su izdavači već počeli da brišu ženski rod?

Odgovori ova dva tela su suprotstavljeni – Odbor smatra da rodno osetljivom jeziku nije mesto u obrazovnim knjigama, dok poverenica skreće pažnju na obavezu poštovanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji zahteva rodno senzitivnu upotrebu jezika.

Pa ipak ZUOV odlučuje da izdavačkim kućama prosledi samo dopis Odbora, a ne i onaj koji su dobili od poverenice, te izdavači sada, kako su nam i potvrdili iz Kleta i Data Statusa, delimično brišu ženski rod iz udžbenika, koje spremaju za stručnu ocenu, shvatajući to kao nalog koji treba da slede.

Upotreba rodno osetljivog jezika u udžbenicima obavezna je ne samo prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, nego i Zakonu protiv diskriminacije, kao i Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost, te Univerzalnoj deklaraciji UN o ljudskim pravima.

Stoga je nejasno zašto se ZUOV uopšte obraćao Odboru za standardizaciju, potom i Povereniku, i zašto nije oba dopisa prosledio izdavačima, nego samo ovaj koji je u suprotnosti sa zakonom.

Direktor ZUOV-a Zlatko Grušanović kaže za Danas da su se Povereniku obratili u sklopu “zakonitog poslovanja ZUOV-a” i zbog raznih tumačenja u vezi sa poslovima koje im je poverilo Ministarstvo prosvete, a kako bi te poslove bolje obavljali.

Izdavačkim kućama, s druge strane, prosledili su dopis Odbora “samo kao obaveštenje šta o tome misli nauka o jeziku”.

Grušanović dodaje da su i pre toga prosledili izdavačima mišljenje Odbora “povodom druge teme koja se ticala nauke o jeziku”.

Kako je poznato, to je bila tema podele južnoslovenskih jezika, o čemu se Odbor izjasnio, izdavačke kuće postupile prema njegovoj preporuci i onda smo dobili pritužbu Hrvatskog nacionalnog vijeća za diskriminaciju. Usledila je reakcija Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pa su izdavači morali da ispravljaju greške.

To je trebalo da bude dovoljan razlog da se stavovi Odbora za standardizaciju ubuduće uzimaju s rezervom, pogotovo ako znamo da među članovima ovog tela nema sociolingvista, već samo preskriptivista.

Naime, pitanje podele slovenskih jezika je sociolingvističko pitanje, dok je rodno osetljiv jezik predmet interdisciplinarnog polja roda i jezika i niko iz Odbora se nije bavio tom problematikom van strukturalističkih teorijskih okvira.

Iako delimično svestan te činjenice, Grušanović ipak smatra da je Odbor za standardizaciju, uz Maticu srpsku, “najrelevantnija institucija za srpski jezik”.

– Ne znamo da li se Odbor bavio istraživanjima roda (pretpostavljamo da nije jer to nije deo njegovog profesionalnog radijusa), ali je najbolje da se ovakvo pitanje uputi njima – kaže Grušanović za naš list.

Mada je apsurdno tvrditi da za neki problem treba pitati onog ko se tim problemom nije bavio, Odbor za standardizaciju jeste jedino telo koje se zvanično smatra odgovornim za jezička pitanja.

Tačnije, Odbor je jedino telo koje ima institucionalnu moć, a za pitanja roda i jezika postoje organizacije poput Ženskih studija i istraživanja u Novom Sadu ili Centra za ženske studije u Beogradu. Postoje i profesorke i profesori na Filološkom i drugim fakultetima koji su se adekvatno bavili ovim temama i koje je i Odbor mogao da konsultuje. Ali nije.

U dopisu Odbora i Matice koji je ZUOV poslao izdavačkim kućama navodi se da je “nužno upotrebljavati samo oblik u muškom rodu jer upotreba muškog roda ne znači diskriminaciju”.

Prema tome, nisu uputne rečenice “Pitaj nastavnicu da ti objasni” ili “Pitaj nastavnika ili nastavnicu da ti objasni”, nego isključivo “Pitaj nastavnika da ti objasni”, kao ni “Da li si nekad video/videla”, što je već godinama praksa, nego samo “Da li si nekad video”.

Ovo znači da Odbor i Matica, osim što zanemaruju Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ignorišu i pola veka razvoja savremenih naučnih teorija i istraživanja upravo o tome na koji način je moguće diskriminisati nekoga putem jezika ili, na primer, o kognitivnim efektima muškog gramatičkog roda.

Iz Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, s druge strane, podsećaju za Danas da je standardizacija jezika stvar dogovora onih koji imaju moć nad jezikom, a manje deo prirode jezika, te da je “potrebno vreme tokom kojeg se ustaljuje neka pojava u službenoj i javnoj upotrebi, ali je u određenom kontekstu mnogo više potrebna politička podrška u govornoj zajednici kako bi se taj proces ubrzao i okončao”.

Iz tog razloga, navodi se u dopisu Poverenika, uspostavljeni su normativni okviri, ne samo kroz odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti, nego i kroz Akcioni plan za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost, koji uključuje i eliminisanje rodnih stereotipa i diskriminatroskog jezika iz nastavnih sadržaja.

Poverenica podseća da jedino Ustavni sud može staviti van snage određene odredbe zakona, propisa ili drugog opšteg akta.

“Činjenica da je podneta inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe koja se odnosi na rodno osetljiv jezik ne umanjuje, niti dovodi u pitanje primenu usvojenog zakona”, navodi se dopisu i dodaje da se “ovde ne može postavljati pitanje primene zakona ili parcijalne primene zakona samo u delu koji se dopada pojedinim licima, organima ili organizacijama”.

U dopisu Poverenika se ističe da će “Zakon o rodnoj ravnopravnosti biti prekršen ukoliko od maja 2024. godine udžbenici ne sadrže rodno osetljiv jezik”.

Izdavačke kuće Klet i Data Status potvrdile su da su od ZUOV-a dobile samo dopis Odbora za standardizaciju, koji su shvatili kao preporuku ili čak kao nalog, jer je ZUOV naveo da će u postupku davanja stručne ocene udžbenika uzimati u obzir mišljenje Odbora.

– S obzirom da je Zakonom o rodnoj ravnopravnosti propisano drugačije, mi smo autorima ostavili slobodu da sami odluče kako će se i u kojim slučajevima obraćati učenicima – navode iz Kleta za naš list.

Šta je u koliziji sa jezičkom normom

Naša dosadašnja komunikacija s Odborom za standardizaciju srpskog jezika uglavnom je bila korektna, ali nije bilo sreće sa pitanjima o rodno osetljivom jeziku. Na našu molbu da objasne zašto se ovde radi o “nasilju nad jezikom”, zašto bi širenje leksike “poremetilo strukturu jezika”, kako tvrde, te koje to imenice ženskog roda nisu izvedene prema principima tvorbe, predsednik Odbora Sreto Tanasić je rekao da nije u mogućnosti da odgovori, dok član Odbora Miloš Kovačević smatra da su pitanja “banalna”. Tako ostaje nejasno zašto je rodno osetljiv jezik “u koliziji sa normom standardog srpskog jezika”, kako piše u dopisu Odbora koji je poslat Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS). U istom dokumentu se navodi kako Odbor odbija svaku “tvrdnju da je srpski standardni jezik diskriminatoran”, što je veoma neprecizna formulacija jer niko ne tvrdi da je bilo koji jezik sam po sebi diskriminatoran. Ovde je reč o mogućnosti da nekoga diskriminišemo putem jezika, dakle o upotrebi jezika i nameri govornika koja se ostvaruje izabranim jezičkim sredstvima.

Među ministarkinim nogama

Na okruglom stolu u Matici srpskoj pre dve godine naširoko je kritikovan Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a potom o tome štampan i Zbornik Matice srpske “Položaj srpskog jezika”. Jedan od autora je lingvista i takođe član Odbora Dragoljub Petrović, koji u delu u kojem govori o “oštećenim predstavnicima ljudske vrste” kao što su “sitni NVO-glodari” i “LGBTNZ-demokrate”, kaže: “I tu su „nauku“, i kod nas, najbrže usvojile žene koje se feminizmom bave „u vidu zanata“ (tj. one koje su zaboravile da bi, ponekad makar, mogle biti i žene), upisale se u ministarke, pripremile zakon za ruženje i normalnih Srpkinja i srpskog Parlamenta. I srpskoga jezika. I potpisale dekret o ustanovljenju „jezičke kovačnice“ iz koje će, kad im se god to prohte, među nogama moći izneti ono što im je na primarnoj prirodnoj deobi bilo uskraćeno (a nova feministička pamet uredila da se bez toga ne može živeti).”

Dragoljub Petrović je poznat po seksističkim stavovima koje iznosi u medijima, zbog čega je dobio i opomenu poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Iako ekstreman u pisanju, uklapa se u dominantan narativ pomenutog Zbornika. Treba istaći da Odbor za standardizaciju smatra sebe jedino kompetentnim telom za jezička pitanja, pa i o onim vezanim za rod, a tako ih percipiraju i ZUOV i NPS.