U Požegi se danas održava šesti protest protiv lokalne vlasti

Ponovo će zatražiti smenu njenih čelnika, a od državnih organa da reaguju na prijave koje su građani podneli protiv njih.

Na protestu, nazvanom „Požega se umirit’ ne može“, koji organizuje neformalna grupa „Protesti u Požegi“, građanima će biti podeljen treći broj biltena „Glas slobodne Požege“. Požežane će podržati Predrag Koraksić Koraks, čija će izložba karikatura biti priređena od 9 do 19 časova u Klubu mladih, ali i Mijat Lakićević, urednik Novog magazina, dr Zoran Stojiljković, profesor beogradskog FPN i predsednik UGS Nezavisnost, koji će govoriti na tribini u 15 časova. Ohrabrenje stiže i od Dragoljuba Draže Petrovića, glavnog i odgovornog urednika Danasa, Marka Šelića Marčela, pisca i muzičara, i Branislava Grubačkog Gute, osnivača pokreta Novi optimizam, koji će govoriti na protestu 17 časova.

Nakon što je požeška vlast, koju čine naprednjaci, radikali i socijalisti, 2. februara ove godine, odlučila da za 12 miliona dinara kupi parcelu od četiri ara i nelegalnu i nezavršenu kuću od oko 400 kvadrata, čiji su vlasnici muž i dever Zorice Mitrović (SNS), predsednice SO Požega, građani su se spontano okupljali na Trgu slobode, a prvi protest je organizovan 11. februara.

Zbog protesta, vlasnici nelegalnog objekta su odustali od prodaje, ali lokalna vlast, iako je navedenih 12 miliona dinara preusmerila u druge projekte, još uvek nije povukla skupštinsku odluku o spornoj kupovini. Umesto da nelegalni objekat sruši, čelnici lokalne vlasti su pokušavali na razne načine da ga legalizuju, ali su ih u tome sprečili građani podnošenjem prigovora na urbanistički plan, kojim bi to bilo moguće. I Školski odbor OŠ „Emilija Ostojić“ odoleo je pritisku opštinske vlasti da se ta škola odrekne dela svog zemljišta na kome se taj objekat nalazi.

Predsednik opštine Milan Božić (SNS) ranije je govorio za Danas da u toj transakciji „nema sukoba interesa“ i da je „sve u skladu sa zakonom“, osim činjenice da je jedan od vlasnika tog objekta muž Zorice Mitrović, predsednice SO Požega. Oboje su tvrdili da je kupovina tog objekta neophodna kako bi se omogućio prilaz vatrogasnim vozilima sportskoj dvorani, čime bi ona posle 20 godina od izgradnje dobila upotrebnu dozvolu.

Navodeći da opština neće odustati od namere da taj objekat kupi i da time reši problem sa upotrebnom dozvolom gradske hale, Božić je takođe za Danas poručio da on i njegovi saradnici neće podneti ostavke, jer ih na to ne može prisiliti, kako se izrazio, „grupa od 30 do 40 demonstranata“. Iako je tvrdio da je objekat legalan, pa onda da nije i da je u procesu legalizacije, njegove tvrdnje su demantovane zvaničnom informacijom iz opštinske uprave u kojoj je navedeno da „objekat nije legalizovan, već je samo podnet zahtev, bez potrebne dokumentacije“.

Zbog javnih kritika iznetih na protestima, Božić i Mitrovićeva su podneli nekoliko prijava za uvredu protiv Đorđa Stevanovića, Aleksandra Divovića i drugih članova grupe „Protesti u Požegi“, koji su bezuspešno podsećali na to da je sloboda govora zagarantovana ustavom i međunarodnim konvencijama. S druge strane, Mitrovićeva se nije ustezala da za skupštinskom govornicom ponovi uvrede na račun demonstranata, nazivajući ih „ološem“, „soroševcima“, „lopovčinama“, „neradnicima zamotanim u lopovsku demokratiju“ , objasnivši da ona, kao predsednica lokalnog parlamenta, ima pravo na sopstveni stav. Stevanoviću je stiglo i anonimno pismo sa pretnjama i njemu i članovima njegove porodice, a predsednik opštine je to osudio i naveo da niko iz lokalne vlasti ne stoji iza tih pretnji.

Bez obzira na razne pritiske, pretnje, ucene i tužbe, bez podrške lokalnih medija, građani su se organizovali i iskazuju upornost i hrabrost, ukazuju na korupciju u vlasti, zahtevaju da se poštuju njihova prava i da državni organi reaguju na prijave koje su podneli protiv čelnika požeške vlasti.

„Požeško proleće“ je probudilo nadu i drugima u Srbiji da su promene moguće i otuda podrška mnogih udruženja građana iz Kraljeva, Pećinaca, Ivanjice, Arilja, ali i pojedinaca. Književnik Marko Vidojković, koji je bio gost na prošlom protestu, prepoznao je u „požeškom proleću“ recept za rušenje naprednjačke vlasti u celoj Srbiji, a Ljiljana Petrović, Požežanka, kostimografkinja i profesorka na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odbila je da primi ovogodišnju najvišu opštinsku nagradu, što je javnost pozdravila sa oduševljenjem.

I ove subote Požežani će mirno i dostojanstveno protestovati i ponovo tražiti da se poštuje zakon i prava građana.

– Očekujemo da državni organi procesuiraju krivične prijave koje smo podneli policiji, Osnovnom i Višem tužilaštvu, Odseku za borbu protiv organizovanog kriminala protiv čelnika požeške vlasti, koji su zavukli ruku u džepove građana. Tražimo i to da SO Požega povuče odluku o kupovini nelegalnog objekta, po istoj proceduri po kojoj je usvojena početkom februara. Pozvaćemo Aleksandra Vučića, predsednika SNS i šefa države, da ispuni svoje predizborno obećanje o tome da će očistiti redove svoje stranke od korumpiranih ljudi, onih koji se bahato ponašaju i nezakonito troše novac svih građana, poručio je Đorđe Stevanović, jedan od članova grupe „Protesti u Požegi“.

Milica Đorđević, diplomirana fotografkinja i profesorka likovne kulture, takođe članica te grupe, očekuje da se građani Požege još više aktiviraju u borbi za svoja prava.

– Pojavila se nova i divna energija ljudi, među kojima je veoma mnogo mladih, koji su se organizovali i traže promene, koje će se desiti ove ili naredne godine, što na kraju nije bitno, već je važno to što su građani reagovali, poručila je Milica Đorđević.

– Koncentracija moći u Srbiji je trenutno takva da bi promene morale da se pokrenu iz unutrašnjosti i da se izokola ogoli sva nakaradnost kadrova SNS. Stanje je takvo da nije moguća bilo kakva vrsta demokratskog dijaloga. Oseća se pasivna represija i agresija od samog vrha vlasti i najviših funkcionera ove zemlje. Nezadovoljstvo građana tinja, ali ga vlast kanališe da ne eksplodira i pitanje je koliko će da traje takva „klackalica“. Ipak, Požega jeste recept za promene, jer se iste stvari dešavaju širom Srbije i voleo bih da se Požega, jednog dana, spominje kao grad koji je krenuo u raskrinkavanje manipulatorskog sistema, kazao je za Danas Aleksandar Divović.

Nezakonito objavljivanje podataka

Progoneći političke neistomišljenike, lokalna vlast je učestvovala u nezakonitom objavljivanju ličnih podataka o građanima koji protestuju, a koji koriste usluge Centra za socijalni rad u Požegi. Njihove molbe i zahtevi koje su upućivali toj ustanovi, ali i drugi dokumenti, objavljeni su na Fejsbuk stranici „Glas Požege“ za koju grupa „Protesti u Požegi“ navodi da je „anonimno uređuju osobe bliske lokalnoj vlasti“. Na osnovu prepiske elektronskom poštom, poverljivi podaci iz Centra su, kako navodi ta grupa, dostavljani administratorima po nalogu Milana Božića i Zorice Mitrović. Zbog toga je Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pokrenuo postupak nadzora.

Koraks: Inicijalna kapisla za promene

– Požeški protest je odlična inicijativa, koju podržavam i podseća me na proteste koji su započeli 1996. godine. To je inicijalna kapisla koja bi mogla da pokrene promene u Srbiji i važno je da se taj protest, ali i protest u Nišu, nastavi. Važno je i to da ljudi u drugim gradovima protestuju, jer imaju razloga za to. Požežanima poručujem da istraju i da se izbore za svoje zahteve, od kojih su neki ispunjeni, poručio je Koraks.

Marčelo: Lokalna vlast prevršila meru

– E, ovo je stvarno preko svake mere. Zato se protesti nastavljaju, a građanima Požege u subotu ćemo se pridružiti, kao podrška, ekipa i ja. Ako ovakve stvari mogu da prođu tek tako, ako ovo dopustimo, onda stvarno nismo građani, nego flora i fauna jedne džungle, napisao je Marčelo na svojoj FB stranici.

Lakićević: Da funkcionišu

– U pitanju je neobičan lokalni pokret koji je ljude okupio zbog očiglednog pokušaja vlasti da radi protivzakonito. Požeški protest pokazuje da građani nisu apatični, već su apatične partije, mislim na nedavne beogradske izbore, jer nisu u stanju da prikriveno nezadovoljstvo građana i njihovu energiju upotrebe i kanališu. Od protesta u Požegi ljudi ne očekuju revoluciju, njime se ne ruše institucije, već se traži suprotno – da državne institucije i lokalna samouprava funkcionišu u skladu sa zakonima i da zakoni važe za sve, kaže Mijat Lakićević, urednik u Novom magazinu.