Uprava za izvršenje krivičnih sankcija o slučaju ubijenog zatvorenika: Protiv sedmoro zaposlenih se vode postupci

„U skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija kad stupi smrt osuđenog lica, zavod o tome odmah obaveštava policiju i nadležno tužilaštvo“, navode iz Zavoda.

Kako se ističe, tužilaštvo je državni organ koji jedini može da naloži obdukciju tela, što je i urađeno.

„Uprava nema saznanja koliko je trajala obdukcija niti može da ima uvid u njene rezultate koje dobija tužilaštvo. Zavod je dostavio sva svoja saznanja tužilaštvu da su četvorica prekršajno kažnjenih lica nanela povrede licu B. S. od kojih su trojica uhapšena zbog sumnje da su izvršili krivično delo teško ubistvo“, navode iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Ne čekajući ishod istrage koju vode policija i tužilaštvo, niti trenutak kada će javnost biti obaveštena o rezultatima istrage, Uprava je odmah posle ovog događaja u februaru pokrenula disciplinske postupke protiv sedmoro zaposlenih zbog sumnje da su počinili težu povredu radne dužnosti prema Zakonu o državnim službenicima.

„Postupci se vode protiv pet pripadnika Službe za obezbeđenje i dvoje zaposlenih u Službi za zdravstvenu zaštitu. Cilj nam je da efikasnom unutrašnjom kontrolom utvrdimo sve činjenice i odgovornost zaposlenih. Podsećamo da je odmah u februaru smenjen i upravnik ovog zatvora„, navode u pisanom odgovoru.

Napominju i da je za javnost bitno da zna da su Zaštitnik građana, odnosno predstavnici Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) dolazili u ovaj zatvor u nenajavljene posete i to – 2018. godine, 2021. godine i 2. februara ove godine, dva dana pre nego što je zatvorenik preminuo.

„Na osnovu izveštaja dostavljenih Upravi, tokom svih ovih poseta predstavnici NPM su razgovarali sa osuđenicima i nisu primili od njih nijedan navod o zlostavljanju ili torturi – kako 2. februara tako i tokom gore pomenutih poseta u kojima su u nekima od njih bili i predstavnici Komiteta za ljudska prava (YUCOM), nevladine organizacije Beogradski centar za ljudska prava i forenzički stručnjaci“, navode iz uprave.

Podsećaju i da je u martu prošle godine srpske zatvore obišao i Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka (CPT) koji je u svom izveštaju naveo da je „velika većina pritvorenika sa kojima je delegacija razgovarala pozitivno govorila o načinu na koji se prema njima postupalo od strane pritvorskog osoblja, posebno kad je u pitanju Okružni zatvor u Beogradu“ koji je i najveća pritvorska jedinica u zemlji.

„Bezbednost osoba u kazneno-popravnim ustanovama u Srbiji zauzima visoko prioritetno mesto u radu svih službi. U tom pogledu kazneno-popravne ustanove u Srbiji, prema izveštajima Saveta Evrope, godinama unazad mogu da se svrstaju u red sigurnih i bezbednih zatvora pogotovo imajući u vidu visoku fluktuacija ljudi u zavodima“, napominju u odgovoru.

Kako izgleda procedura kada ipak dođe do zlostavljanja?

„Uprava je uz podršku Saveta Evrope i Misije OEBS-a izradila tri publikacije u cilju prevencije, istrage i dokumentovanja slučajeva torture u zavodima. Prva publikacija su Smernice o postupanju zaposlenih u slučaju navoda o zlostavljanju, kojima su regulisane procedure u zavodu u slučaju prijave navoda o torturi i obaveze pokretanja postupka po službenoj dužnosti ukoliko postoje indicije koje ukazuju na eventualno zlostavljanje“, navode iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Priručnik za zdravstvene radnike u zavodima i obuhvata protokole, od prvog pregleda nakon prijema do pregleda pred otpust iz zavoda, u cilju ujednačavanja postupanja u zavodima i sadrži obrasce za vođenje zdravstvenog kartona i evidencije, između ostalog i evidencije povreda.

Sve povrede se registruju, fotografišu i evidentiraju od strane lekara zavoda u tri dokumenta: zdravstvenom kartonu, listu telesnog dijagrama i posebnom registru.

„Cilj Smernica je da se istražiti svaki slučaj koji ukazuje na eventualno zlostavljanje. Smernicama o postupanju zaposlenih u slučaju navoda o zlostavljanju regulisana je procedura koja se primenjuje u zavodu u slučajevima navoda o zlostavljanju. Smernice se odnose na ispitivanje uverljivih navoda o zlostavljanju, koje može da uputi bilo ko: osuđenik, advokat, lekar, posetilac, ali i na situaciju kada niko nije izneo navode o zlostavljanju, već postoje indicije koje ukazuju da je došlo do fizičke ili psihičke torture“, pojašnjavaju u odgovoru za Danas.

Zaposleni koji sazna za navode o zlostavljanju ili uoči znakove koji na to ukazuju, dužan je da to odmah prijavi vođi smene i načelniku službe u kojoj radi.

„Ovo je mehanizam koji obezbeđuje jedan vid kontrole da se slučaj na samom početku ne prikrije. Lekar prijavu podnosi direktno upravniku zavoda. Prijava se podnosi usmeno, a službena beleška se sačinjava do kraja smene. U njoj zaposleni navodi osnovne podatke o načinu na koji je saznao za događaj, kao i podatke o samom događaju, žrtvi, svedocima, navodnom učiniocu, materijalne dokaze ako ih ima i drugo“, objašnjavaju.

Načelnik službe koji je obavešten i vođa smene, obaveštavaju upravnika zavoda.

Ukoliko su navodi uverljivi samo na osnovu prikupljenih dokaza u tom trenutku, upravnik obaveštava tužilaštvo.

„Upravnik zavoda odmah upućuje eventualnu žrtvu na lekarski pregled, što je i predviđeno Pravilnikom o kućnom redu i određuje zaposlenog, koji ne sme biti povezan sa događejem, koji će ispitati slučaj u roku od 72 časa od kada je podneta usmena prijava i dostaviti izveštaj upravniku o utvrđenom činjeničnom stanju sa prikupljenim dokazima, na osnovu kojih se pokreće disciplinski postupak i obaveštava nadležno tužilaštvo“, navode iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Napominju i da se jednako ispituju navodi o zlostavljanju koje je izvršio zaposleni, kao i navodno zlostavljanje od drugih zatvorenika, s tim što se u ovom drugom slučaju mora ispitati i da li je službeno lice preduzelo sve potrebne mere da do zlostavljanja ne dođe.

„Uprava je u saradnji sa Kancelarijom Saveta Evrope u Beogradu i Misijom OEBS-a u Srbiji organizovala obuke za primenu navedenih Smernica i Priručnika za upravnike zavoda, lekare, načelnike službi za tretman i obezbeđenje, u cilju obezbeđivanja multidisciplinarnog pristupa u pogledu prevencije torture u zavodima, dokumentovanja povreda i prijavljivanja eventualnih slučajeva tužilaštvu“, zaključuju iz institucije.

Prevencija i dosadašnje iskustvo

Između 20.000 do 22.000 ljudi na godišnjem nivou biva primljeno, odnosno otpušteno iz zavoda, podsećaju za Danas.

Kad je u pitanju statistika koja se odnosi na ubistva u zavodima, u periodu od 2020. godine do 2023. godine nije se desila nijedno ubistvo.

„Kod ovakvih situacija, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija upućuje na teren službenike Odeljenja za inspekciju koji obavljaju vanredni nadzor. Gde god je utvrđena disciplinska odgovornost i teža povreda radnih dužnosti u skladu sa Zakonom o državnim službenicima dolazi do primene zakonom predviđenih disciplinskih kazni“, navode iz ove institucije.

Ističu i da sistem izvršenja krivičnih sankcija čine ljudi koji profesionalno i posvećeno obavljaju svoj posao na osnovu jasnih smernica i procedura svih službi od kojih je svaka upućena jedna na drugu, a kod ovog slučaja postoji osnovana sumnja da su zaposleni učinili propuste.

„Verujemo da je ovaj tragičan događaj uneo uznemirenje i nepoverenje javnosti u naš rad i zato iskreno žalimo, pogotovo jer godinama unazad radimo na edukaciji koja se odnosi na sprečavanje zlostavljanja. Kontinuirano se organizuju obuke i usavršavanja zaposlenih u svim službama u saradnji sa međunarodnim organizacijama – Savetom Evrope i OEBS-om. Izrađeni su svi potrebni priručnici i smernice o postupanjima u svim relevantnim situacijama uz stavljanje humanog izvršenja kazne na prvo mesto. Zato ne želimo da javnost stekne utisak da je ovaj izolovan slučaj model kako naš sistem funkcioniše jer to nije ni približno istini“, navodi se u pisanom odgovoru.

U cilju prevencije torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, Centar za obuku i stručno osposobljavanje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija kontinuirano sprovodi osnovnu i specijalističku obuku u skladu sa nastavnim planom i programom.

Osnovna obuka se redovno sprovodi za pripravnike i pripadnike svih zvanja u službi za obezbeđenje.

Sastavni deo redovne obuke za pripadnike službe za obezbeđenje, napominju, čini i upoznavanje sa međunarodnim konvencijama, između ostalog i sa Konvencijom protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih i ponižavajućih kazni i postupaka, kao i sa domaćim propisima koji regulišu ovu materiju.

U toku 2023. godine, Centar za obuku i stručno osposobljavanje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija realizovao je osnovnu, dopunsku, stručnu i kontinuiranu obuku za pripadnike službe za obezbeđenje u zavodima.