Znao sam da u budžetu ima malo para, ali da ću da nasledim dug od 11 miliona evra nisam mogao da verujem. Obavestio sam državne organe, Ministarstvo za lokalnu samoupravu, budžetsku inspekciju, tužilaštvo i sudstvo i tražio da se bave time, da utvrde da li su budžetska sredstva korišćena namenski ili nisu. Neće nam ni malo biti lako, obzirom na sve što smo nasledili, ali ne želim na ovaj način da kukam kako je nemoguće nešto da se uradi. Sa nizom mera štednje počećemo od ove gradske uprave. Prvo ćemo da uradimo racionalno smanjenje plata, počevši od mene pa do portira na ulazu.
Ne mogu da dozvolim da dugujemo 11 miliona evra, a da sa prosekom plata od 42.000 dinara budemo na drugom mestu u Srbiji, ističe gradonačelnik Novog Pazara Mirsad Đerlek. Dodajući da je nova vlast nasledila i mnogo infrastrukturnih problema, Đerlek ističe da su za ova četiri meseca uradili ono što je vidljivo, a ne košta mnogo. „Očistili smo grad od velikog smeća, očistili smo reke koje su bile ekološke bombe. Uz dobru i korektnu saradnju sa Vladom Srbije uspeli smo da dobijemo oko milion evra. Pripremamo i jedan informator u kojem će biti svi naši potencijali i sa tim ćemo izaći pred one koji su zainteresovani da investiraju u ovaj grad. Potencijalnim investitorima ponudićemo podsticajne mere i u tome moramo biti brži od drugih lokalnih uprava“, ocenjuje Đerlek.
Po svim merilima privreda u Novom Pazaru je u kolaps, privatizacije su, uglavnom, neuspele, broj nezaposlenih se povećava. Kako će gradska uprava da rešava privredne probleme u Novom Pazaru?
– Mi hoćemo na ozbiljan i iskren način da se uključimo u privatizaciju novopazarskih preduzeća. Nikako nećemo da kopiramo bivšu vlast koja je učestvovala u privatizacijama i montiranim stečajevima. Na primer, „Sandžaktrans“ je prodat za milion evra, a samo autobuska stanica vredi tri miliona evra. Ostale privatizacije i montirani stečajevi su doprineli da se broj nezaposlenih poveća za nekoliko hiljada. Zalažemo se za privatizaciju Ugostiteljskog preduzeća „Lipa“, ali branimo ono što je kulturno-istorijsko nasleđe, ono što je bogatstvo ovog grada, što možemo da iskoristimo u marketinške i turističke svrhe. Ne sprečavamo privatizaciju tog preduzeća kao što neki žele da nam pripišu. Hoćemo da pomognemo i holding kompaniji „Vojin Popović“ da izađe iz dugogodišnje agonije. Ne možemo da počnemo sa mrtve tačke, jer stečajni upravnik ne da informaciju kolika su potraživanja ovog preduzeća. To je jedan od uslova da uđemo u dalje razgovore. U Ministarstvu za ekonomiju i Agenciji za privatizaciju obećali su mi, da posle dobijanja te informacije, možemo da razgovaramo o proglašavanju tog preduzeća javnim dobrom, da kupac bude lokalna samouprava ili ćemo raditi po modelu RK „Beograd“. Na taj način treba da se zadovolje radnici i država, ali i da se taj prirodni potencijal iskoristi i nađe strateški partner.
Kako ocenjujete trenutnu političku situaciju u Novom Pazaru?
– Politička situacija još nije na nivou sa kojim bi mi bili zadovoljni. Iako su međunacionalni odnosi, u ovom trenutku, na zavidnom nivou naš zadatak je da ih i dalje poboljšavamo. Multietičnost i bogatstvo dve kulture koje se vekovima ovde prepliću, želimo da podignemo na još veći nivo i da se predstavimo kao multietnička zajednica koja zna šta hoće, koja želi da se odbrani od onih koji ovde hoće da unesu neki nemir. Političke i podele u IZ su dva bitna faktora za destabilizaciju ovog prostora. Jedan od naših doprinosa političkoj stabilizaciji je ispružena ruka svima koji žele da pomognu ovom gradu bez obzira na političku, nacionalnu ili versku pripadnost. Ovako pružena ruka svima velika je razlika na raniji period kada su politički protivnici terani u mišije rupe. U ovom trenutku, mnogi pitaju da li ima pomirenja između dve bošnjačke partije? Iskreno je reći da se radi o normalizaciji odnosa, ali je još rano da se govori o pomirenju s obzirom na ono što se događalo. Kada je u pitanju koalicija sa Jedinstvenom srpskom listom, svi što gube imaju pravo da se ljute i izmišljaju. Napravili smo većinu od 29 odbornika, ona je izuzetno stabilna i zadovoljan sam kako sve funkcioniše, jer za ova četiri meseca sve odluke doneli smo jednoglasno. Napravili smo većinu sa Jedinstvenom srpskom listom, gde je SRS deo, jer su to autentični predstavnici srpskog naroda. Svi koji ubacuju floskulu o SRS podrivaju međunacionalne odnose ovde i nisu prijatelji ovog grada. Oštro se protivim svima koji, pored bošnjačkih podela, imalo unose nesuglasica u međunacionalne odnose.
Kakva je Vaša saradnja sa lokalnim i beogradskim medijima?
– Na početku mandata rekao sam da ću biti otvoren za sve medije. Ne smemo da volimo medije koji nas hvale, a ignorišemo one koji nas dobronamerno kritikuju. Medija smatram kao kontrolore rada gradske uprave i mog ličnog rada i svima su vrata otvorena. Kada je u pitanju list Danas i dodatak Sandžak Danas, mogu samo da kažem da su izuzetna stvar za Novi Pazar. Posebno se to odnosi na dodatak, jer do tada nismo imali objektivan list koji je pisao bez ičije kontrole i uticaja.
Industrijska zona umesto stečaja TK „Raška“
– Tekstilni kombinat „Raška“ od 31. decembra treba da ode u stečaj. Agencija za privatizaciju ne može da spremi svu dokumentaciju za privatizaciju ovog preduzeća. Da ne bi došlo do stečaja, Ministarstvu ekonomije smo ponudili ideju da napravimo industrijsku zonu i budućim investitorima ponudimo zemljište. Kada sam tražio spisak slobodnih parcela da ih ponudim potencijalnim investitorima, dobio sam petnaestak parcela od dva do pet ari. Sve ostalo je prodato i dato u zakup na 99 godina. Atrakcija za investitore je slobodno zemljište sa rešenom infrastrukturom. Jedino rešenje nam je da se izvrši podržavljenje TK „Raška“, koji ima 16 hektara zemljišta sa pratećim objektima. Na tom prostoru bi moglo da se smesti osam do 16 novih investitora i to bi značilo otvaranje mnogo novih radnih mesta. U Ministarstvu za ekonomiju dobili smo uveravanje da je ministar Dinkić dao zeleno svetlo da se taj projekat pripremi. Vlada Srbije bi to trebalo da razmatra krajem ovog ili početkom sledećeg meseca i da donese zaključak o podržavljavanju Tekstilnog kombinata i davanju na upravljanje lokalnoj samoupravi, kaže Đerlek. Gradonačelnik Novog Pazara poručuje da privreda grada ne može da se bazira samo na tekstilnoj, obućarskoj i drvno-prerađivačkoj industriji, već treba da zadrži metalo prerađivačku. „Zbog toga smo posetili „Prvu petoletku“ i „Crvenu zastavu“. Od ministra odbrane smo zatražili da nam njegovo ministarstvo pomogne da proširimo kapacitete za proizvodnju oružja za bar još pedesetak radnika. Sa predstavnicima Ministarstva ekonomije i sa američkim ambasadorom razgovarali smo da se u toj fabrici slobodan prostor iskoristi za jedan od pogona Fiata iz Kragujevca u kojem bi se proizvodili delovi za te automobile. Sa menadžmentom „Prve petoletke“ u Trsteniku tek treba da razgovaramo o očuvanju ove fabrike i proširenju kapaciteta“, dodaje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
