Posledice uragana Laura u Luizijani: Prozori prosto "oduvani" Foto: EPA-EFE/DAN ANDERSONVode tropskog Atlantika i Meksičkog zaliva su veoma tople ove godine, što je jedan od važnih faktora za razvoj i održavanje tropskih ciklona.
Zbog toga ne čudi da je ova sezona uragana veoma aktivna, i da je već donela sedam imenovanih tropskih ciklona koji su stigli do obale kontinentalnog dela SAD pre kraja avgusta, što je rekord otkad postoje podaci (od 1851. godine).
Prethodni rekord je bio šest imenovanih tropskih ciklona koji su stigli do obala SAD do kraja avgusta, 1886. i 1916. godine.
Ovih dana imamo još jednu specifičnost nad tropskim Atlantikom, a to je da su dva uragana, Marko i Laura, prešla preko Meksičkog zaliva i stigla do obale SAD za nešto više od 48 sati.
Svega nekoliko puta u nizu podataka dugom više od 150 godina desilo se da u ovako kratkom intervalu vremena dva tropska ciklona/uragana stignu do obale SAD.
Oba tropska ciklona su pogodila saveznu državu Luizijanu, u razmaku od 55 sati, što je rekordno kratak period za ovu državu.
Prethodni rekord je bio pet dana između dva uzastopna ciklona na obalama Luizijane, piše Miloš Milić za portal Klima101.rs.
Marko
Marko je potom nastavio severno, ka Meksičkom zalivu, gde je 23. avgusta dostigao brzinu vetra za kategoriju 1 prema Safir-Simpsonovoj skali za uragane. U tom trenutku, prosečna brzina vetra je dostizala 120 km/h.
Dalje na putu ka obali SAD, zbog nepovoljnog profila vetra za održavanje i jačanje tropskog ciklona, Marko je izgubio na snazi, i do obale Luizijane je stigao 24. avgusta u toku popodneva po lokalnom vremenu kao slab tropski ciklon. Marko je uslovio obilne padavine i poplave u delovima Centralne Amerike, Kube, kao i delovima južnih saveznih država SAD.
Laura
Laura je potom prešla preko Kariba i stigla do Meksičkog zaliva, gde su je sačekali idealni uslovi za jačanje: veoma toplo more i odsustvo smicanja vetra, odnosno povoljan profil vetra s visinom.
Tako je 25. avgusta NHC prvi put označio Lauru kao uragan kategorije 1, nakon čega je iz sata u sat sledilo jačanje uragana, pa je 26. avgusta ona dostigla status jakog uragana, kategorije 4 (od maksimalnih 5). Brzina vetra je porasla za 80 km/h za 24 sata.
Nacionalni centar za uragane je na vreme izdao upozorenje za hitnu evakuaciju obale i priobalja, usled opasnosti od orkanskih vetrova, obilnih padavina i poplava, kao i velikog porasta nivoa mora, s mogućnošću da voda s mora prodre i više od 45 km u kopno, kao i da visina vode premaši dva metra.
Neposredno pred obalom Luizijane, 27. avgusta, Laura dostiže vrhunac organizovanosti i snage, s brzinom vetra od 240 km/h. Laura je stigla do obale Luizijane 27. avgusta u jedan sat ujutru po lokalnom vremenu, i dalje će nastaviti put preko kontinentalnog dela SAD i severnog Atlantika kao vantropski ciklon.
Od uragana koji su pogodili Luizijanu, Laura deli prvo mesto po jačini s uraganom Poslednje ostrvo (Last Island) iz 1856. godine, oba uragana su uslovila vetrove od 240 km/h.
Svega devet uragana u istoriji podataka dugoj preko 150 godina je pogodilo obalu SAD brzinom vetra ≥240 km/h.
Laura je na svom putu najpre grupi ostrva Mali Antili donela obilne padavine, poplave i prekid snabdevanja strujom usled jakog vetra.
Uragan je još intenzivnije pogodio delove Portorika, Dominikanske Republike, Haitija, Kube i Jamajke, u vidu obilnih padavina i poplava, prekinuo je snabdevanja pijaćom vodom, a jaki vetar onemogućio je i snabdevanje strujom i pričinio materijalnu štetu.
Južnim saveznim državama SAD, naročito u Luizijani i Teksasu koji su najviše pogođeni, uragan je doneo veliki porast nivoa mora, obilne padavine i poplave čineći ogromnu materijalnu štetu i prekid u snabdevanju strujom.
Brzine vetra nešto preko 200 km/h su zabeležene na stanicama blizu obale u Luizijani, a orkanski vetrovi, pljuskovi i poplave zahvatili su i širu oblast Meksičkog zaliva.
Uragani predstavljaju sve veći problem za SAD izazivajući veliku štetu u priobalnim gradovima. Prema podacima Američke administracije za okean i atmosferu (NOAA), SAD je u poslednje tri godine pogodilo sedam uragana koji su izazvali štetu veću od milijardu dolara, a ukupna šteta od ovih katastrofa u istom vremenskom periodu viša je od 335 milijardi dolara.
Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
