Urednica JugPres-a: Ako novinari koji rade u lokalnim medijima ne kažu da se plaše, tužilaštvo neće reagovati

„Ako mi priznamo da se plašimo, to će njih (one koji vrše pritiske) da ohrabri, ali ako ne kažemo da se plašimo, tužilaštvo neće reagovati“, rekla je Stojanović na skupu „Sećate li se lokalnih medija?“ u Beogradu, u organizaciji Asocijacije „Lokal pres“.

Navela je da je situacija na lokalu teža nego na državnom nivou i da lokalni novinari jedino mogu sami sebi da pomognu, jer njihovi problemi nisu vidljivi.

„Jer ako naši problemi nisu vidljivi i ako mi ne pišemo o tome, onda ništa neće da se desi“, kazala je Stojanović, navodeći da u vidljivosti pojedinih slučajeva pritisaka pomažu i novinarska udruženja.

Novinari na lokalu, prema njenim rečima, retko prijavljuju pretnje, jer žive u istoj zajednici sa ljudima koji im prete, sreću ih na ulici, a institucije nisu efikasne.

Govoreći o funkcionisanju Stalne radne grupe za bezbednost novinara, čiji je član, kazala je da novinari i ljudi iz medijskih udruženja godinama pokušavaju da nateraju institucije da rade svoj posao.

„Čak je i spremnost pojedinaca limitirana političkom voljom ljudi koji se nalaze na vlasti u Srbiji“, kazala je Stojanović, navodeći da su među onima koji targetiraju novinare i najviši državni zvaničnici.

Novinarka Podrinskih Isidora Kovačević navela je primer plakata, odnosno „poternica“ sa njenim likom koji su lepljene u Šapcu, kao i da je presuda koja je doneta u tom slučaju mala pobeda za lokalne medije i pokazatelj da postoji pravna zaštita.

Sa druge strane, naglasila je da mladić od 18 godina, koji je jedini osuđen u tom slučaju, nije mogao sve to sam da organizuje.

„Postoje nalogodavci, idejni tvorci, koordinatori… To je jedan ogroman skup ljudi za koje nemamo pojma ko su“, kazala je Kovačević, izražavajući sumnju da će se ikada saznati ko su oni.

Prema njenim rečima, policija i tužilaštvo ne žele da rade na tom slučaju, a postoji sumnja da iza svega stoji vladajuća stranka u Šapcu.

Istraživačica Evropskog univerzitetskog instituta Tijana Blagojev navela je da situacija u lokalnim medijima nije sjajna, ali da moraju da nastave da beleže i informišu o slučajevima napada i pritisaka.

„Ukoliko se zakoni ne sprovode dosledno, ukoliko se ne kažnjavaju oni koji napadaju i vrše pritisak na lokalne medije i ukoliko se ne prestane sa praksom privilegovanja podobnih medija, situacija neće biti bolja, građani će ispaštati i neminovne su medijske ‘pustinje’, gde je nemoguće doći do pouzdanih informacija“, kazala je Blagojev.

Prema istraživanju koje je sprovedeno među 26 članica „Lokal presa“, najčešći pritisak na lokalne medije se vrši kroz neravnopravan tretman, a najviše ga vrše organi izvršne vlasti, vladajuće stranke, ideološki organizovane grupe, ali i vlasnici medija.

Blagojev je dodala da se pritisak vrši i kroz finansiranje lokalnih medija, posebno kroz projektno sufinansiranje, ali i kroz sprečavanje pristupa informacijama od javnog značaja.