Urednica koja je preporodila Gardijan: Naša uloga je da čitaocima damo nadu

Ketrin Viner je u petak posle podne imala najposećenije izlaganje na ovogodišnjem samitu Globalne mreže urednika (GEN) u Atini, u dvorani Grčke nacionalne opere u Kulturnom centru Fondacije „Stavros Nijakros“, piše Cenzolovka. Govorila je o tome kako je preokrenula sudbinu Gardijana, koji je gubio milione funti godišnje, objasnivši da su do toga dovele promene uređivačke politike, koncentracija na kvalitet i bolja komunikacija sa čitaocima, kao i uverenje da mediji ne treba samo da nabrajaju šta je loše, nego da pruže nadu u bolju budućnost.

Novinarstvo je napadnuto, kolaps građanskog života

„Ovo je vreme u kom novinarstvo napadaju autoritarne vođe, koji zatvaraju novinare ili odbacuju dobro izveštavanje kao ’lažne vesti’, vreme algoritama čiji vlasnici odbacuju odgovornost za štetu koju njihov proizvod izaziva“, rekla je Ketrin Viner na početku svog izlaganja.

Ona je upozorila da je svet postao „zbunjujuće“ mesto koje ugrožavaju klimatska kriza i neumereni kapitalizam koji stvara veliku nejednakost i podele. Ove velike promene destabilizovale su nacionalne političke scene širom sveta, od Bolsonara do Erdogana, od Salvinija i Trampa do Bregzita, dok istovremeno doživljavamo kolaps građanskog života.

„Javni prostor se privatizuje, javnim službama od vitalnog značaja ukidaju se finansije. U Ujedinjenom Kraljevstvu postoji nova hronična kriza beskućništva, kao i u mnogim drugim bogatim zemljama. Gardijan je nedavno otkrio da postoji segregacija dece iz bogatijih i siromašnijih porodica na londonskim igralištima“, rekla je Ketrin Viner.

U takvoj situaciji Ketrin Viner je pošla od pretpostavke da čitaoci i ljudi uopšte žele da pomognu jedni drugima, da dele iskustva, budu deo zajednice, i da imaju kontrolu nad svojim životima.

Kako kaže, mladi i stari u gradovima i selima, oni koji su za Bregzit i oni koji su za ostanak Britanije u EU, osećaju se izdani i nemoćni, a to raspoloženje prisutno je širom Evrope i sveta, i proizvelo je plimu nezadovoljstva koje potresa političku scenu.

Nacionalisti i desničarski populisti nisu dobili na evropskim izborima širom kontinenta, kao što su neki predviđali, ali su ostvarili značajne rezultate. U ovim zbunjujućim vremenima, zalaganje za javni interes postalo je izuzetno važno za medije, navodi Ketrin Viner.

U takvim okolnostima Gardijan je ostao proevropska medijska organizacija, koja prepoznaje značaj prekogranične saradnje.

„Naravno, nikad nismo bili nekritični prema EU, njenim institucijama i političarima… Ali ideja Evrope, njeni ideali i zajedničke kulturne i društvene veze koje delimo – od fundamentalnog su značaja za Gardijan i našu sestrinsku publikaciju Obzerver“, rekla je ona.

Ketrin Viner kaže da je interesovanje za Gardijan u Evropi poraslo u poslednje vreme, i da je saobraćaj na Gardijanovim platformama iz 27 zemalja EU dostigao „rekordne nivoe“, uključujući 4,5 miliona poseta iz Grčke.

Takođe je veliki broj čitalaca iz Evrope odlučio da finansijski podrži ovaj list, tako da „uprkos Bregzitu, Evropa ima veći značaj za Gardijan nego ikad“.

Ketrin Viner kaže da je u Gardijanu čitala članak koji opisuje krize u svetu kada joj je na pamet pala misao da novinari treba da učine više za čitaoce – da im daju nadu. U početku je bila zabrinuta zbog ideje „ozarenog optimizma“.

„Ali dok sam čitala o nadi, shvatila sam da nada nije optimizam. To je neverovatno ozbiljan angažman sa svetom, to je razumevanje sveta, stavljanje sveta u kontekst i verovanje da još uvek imamo moć da ga promenimo nabolje. Nada je antinemoć“, rekla je ona.

Principi i omot od skroba 

Ketrin Viner je pred urednicima iz celog sveta definisala svoje shvatanje uloge koju ima Gardijan:

„Ako ljudi žele da razumeju svet, moramo da im vrlo jasno ponudimo – činjenice kojima mogu da veruju, informacije koje su im potrebne, napisane i uređene brižljivo i precizno. A ako ljudi žele da stvore bolji svet, moramo koristiti našu platformu da negujemo maštu, ideje, nove alternative, uverenje da stvari ne moraju biti onakve kakve su sada.“

U tom cilju, ona je definisala pet novinarskih principa kojima će se Gardijan rukovoditi, od kojih je prvi – ostaviti otvoren prostor za različita mišljenja, mada će se Gardijan, kako je rekla, „uvek držati progresivnih ideja i politika“.

„To znači da ćemo objavljivati nove i sukobljene ideje, argumentovane članke autora iz celog političkog spektra, čak i ako se ne slažemo sa njima. Takođe ćemo imati prostor za nove ideje, pozitivna rešenja za svetske probleme, bez obzira na to da li dolaze iz sveta nauke, zaštite životne sredine, od ekonomista, ili samo od lokalne samouprave“, rekla je Ketrin Viner.

Drugi princip je saradnja sa čitaocima, drugim partnerima i izdavačima. Gardijan je, prema rečima Ketrin Viner, u poslednje tri godine sarađivao sa više od 100 različitih organizacija.

Ona podseća da je Gardijan deo projekta Zabranjene priče, mreže novinara koji štite i završavaju priče koleginica i kolega kojima je prećeno ili koji su ubijani širom sveta.

Gardijanova istraživačka novinarka Džulijet Garsajd imala je naročitu ulogu u nastavljanju rada ubijene malteške novinarke Dafne Karuane Galicije, zajedno sa mnogim drugima.

„Bilo je sjajno videti da su Zabranjene priče prošlog meseca u Varšavi dobile posebno priznanje na dodeli Evropske novinarske nagrade. Zajedno sa našim prijateljima iz Zidojče cajtunga bili smo uključeni u projekte Panamski papiri i Rajski papiri, koji su imali ozbiljne posledice na one koji izbegavaju plaćanje poreza širom sveta“, kaže Ketrin Viner.

Gardijan takođe sarađuje sa čitaocima i marginalizovanim zajednicama. U martu prošle godine, nakon što je 17 učenika i profesora ubijeno u pucnjavi u gimnaziji u Parklendu (Florida, SAD), Gardijan je pozvao učenike koji prave školski časopis da posete kancelariju lista u Njujorku, da uređuju američko izdanje Gardijana na jedan dan i da izveštavaju sa marša učenika protiv oružanog nasilja u Vašingtonu.

Takođe, kako kaže Ketrin Viner, Gardijan je godinama posvećen kvalitetnom novinarstvu na temu životne sredine. Nedavno je promenio pravila pisanja o klimatskim promenama, tako što je počeo da koristi druge termine, kao što je „klimatska uzbuna“ umesto „klimatskih promena“, što im zvuči „previše pasivno i nežno“.

Ljudi koji poriču ovu opasnost nazivaju se upravo tako – poricateljima, a ne skepticima, kako je običaj u nekim drugim medijima.

„Subotnje štampano izdanje Gardijana sada dolazi u omotu napravljenom od skroba od krompira umesto u plastičnoj kesi, i čitaocu vole tu promenu“, kaže Ketrin Viner.

Čitaoci ne žele „brzu hranu“ klikbejta

Njen sledeći princip, kako kaže, jeste da sve što se objavljuje mora biti od značaja za neki od aspekata života čitalaca, bez obzira na to da li se piše o tehnologiji, modi, nauci, sportu ili umetnosti.

„Čitaoci žele hranljivo štivo, ne da se goje brzom hranom klikbejta. Sve što objavimo mora biti značajno“, rekla je Ketrin Viner.

Prema njenim rečima, Gardijan sada objavljuje za trećinu tekstova manje nego pre tri godine, jer se koncentriše na kvalitet umesto na kvantitet.

Odgovarajući na pitanja publike, ona je rekla da je mit da postoje vredne i važne priče za koje ne postoji publika.

„Kad smo počinjali ovaj projekat i pogledali članke koji imaju najmanju čitanost, uopšte nisam bila iznenađena – bile su to nebitne i dosadne priče. Ako postoji važna priča koja ne privlači publiku, naša odgovornost je da joj pronađemo publiku, a to učinite izborom naslova, promocijom, načinom na koji predstavite priču na društvenim mrežama“, rekla je ona.

Sledeći princip je pošteno izveštavanje, što je „od suštinske važnosti za demokratiju“.

„Previše je važnih događaja o kojima se izveštava površno, a oni zaslužuju strpljenje i pažnju, forenzički precizno izveštavanje koje otkriva nepravdu ili daje glas ućutkanima“, rekla je Ketrin Viner navodeći primer Gardijanovog istraživanja o tome kako vladine stroge imigracione mere targetiraju britanske građane karipskog porekla.

Izveštavanje je počelo kao priča o ljudskoj ceni koju je podnela jedna osoba, a s vremenom je otkriveno da je hiljadama crnih Britanaca uskraćena zdravstvena nega, da su izgubili poslove ili čak bili deportovani na Jamajku.

Nakon mnogo meseci ignorisanja od strane vlade, priča je konačno dovela do političkog skandala i ostavke sekretara unutrašnjih poslova. Vlada Ujedinjenog Kraljevstva sa izvinila hiljadama ljudi koji su bili pogođeni i ustanovila model kompenzacije za njih. Izveštavanje je promenilo britansku imigracionu politiku.

Sa principom poštenog izveštavanja povezano je i poverenje čitalaca. Kako kaže Ketrin Viner, Gardijan je pre dva meseca najavio da će stare priče biti obeležene godinom objavljivanja kada se dele na društvenim mrežama, kako bi se ograničilo širenje dezinformacija.

„Uradili smo to jer su političke grupe delile stare priče iz Gardijana kao da su se nedavno desile kako bi promovisale svoje agende“, rekla je ona.

Kako je dodala, na internetu mnogi mediji pokušavaju da pomognu promociju istinitih informacija nasuprot „onlajn lažima i prevarantima koje finansira ’mračni novac’“.

„Ako Gardijan to može, sa svojim slabim resursima i finansijama koje su tek nedavno postale održive, sigurno svetske tehnološke kompanije mogu da preduzmu slične korake u borbi protiv lažnih vesti“, rekla je ona.

Poslednji princip koji Ketrin Viner pominje jeste raznolikost, inkluzivno novinarstvo koje uključuje različite glasove, inače će se izveštavanje udaljiti od ljudskog iskustva čitalaca.

„Propuštaćemo priče i povećaćemo nepoverenje u medije, jer ljudi iz drugačijih sredina iz različite perspektive gledaju na to šta je vest. Novinari treba da su deo zajednica o kojima izveštavaju, ne da ’lebde’ iznad njih“, rekla je ona.

Ketrin Viner je istakla da žene sada drže mnoge pozicije u Gardijanu, koje su ranije držali muškarci, uključujući i nju kao glavnu urednicu. Tim koji izveštava iz sedišta vlade i parlamenta čini 70 odsto žena, a i glavni advokat firme takođe je žena.