Urne preminulih u Srbiji ne mogu se iznositi van groblja

Važeći zakon tačno određuje sve scenarije za polaganje kremiranih ostataka, ali nijedan od njih ne predviđa iznošenje urne van groblja.

Nekada je želja jača od zakona pa se nalaze razne obilaznice i rupe u propisima, pa je tako, prema svedočenju pogrebnika za Danas, jedna urna završila čak u Kanadi.

U poređenju sa klasičnom sahranom, interesovanje za kremaciju poslednje decenije u Beogradu je konstantno. U deset beogradskih grobalja u nadležnosti JKP Pogrebne usluge prošle godine se na pet klasičnih dešavala jedna sahrana putem kremacije.

„U toku 2019. godine na grobljima u nadležnosti JKP „Pogrebne usluge“ sahranjeno je 13.199 lica, od čega su 10.342 bile klasične sahrane, a 2.857 kremacije –što predstavlja 21,6 odsto“, navode u Pogrebnim uslugama.

Nakon obavljene kremacije, prema važećem Zakonu o sahranjivanju i grobljima iz 2005. godine, posmrtne ostatke je moguće sahraniti isključivo na tačno utvrđenim površinama uređenim urbanističkim planom ili odlukom opštine — grobljima.

Građani koji žele da odaju počast svojim najbližim, odlaganjem kremiranih ostataka na neki drugi način su u tome onemogućeni zakonom, pa u celoj Srbiji na raspolaganju stoje tri opcije za odlaganje urni, u svakom od tih slučajeva na groblju.

Predviđeno je da se kremirani posmrtni ostaci smeštaju u grobove, grobnice ili kasete. JKP Pogrebne usluge je obezbedilo dovoljan broj rozarijuma na Novom, Centralnom, Zemunskom, Topčiderskom groblju, kao i na grobljima Nova i Stara Bežanija, Orlovača, Lešće i Zbeg.

U Beogradu na Novom groblju pepeo se može prosuti u Vrtu sećanja. To je zelena površina sa ružičnjakom gde se pepeo posipa u zemlju, a imena pokojnika se ispisuju na posebnim memorijalnim stubovima.

„Prema važećim propisima lice koje vrši prenos urne sa kremiranim posmrtnim ostacima je dužno da obezbedi zvaničnu potvrdu o obezbeđenom grobnom mestu na drugoj lokaciji, koju izdaje relevantna institucija, što predstavlja osnov za preuzimanje urne“, rekli su za Danas iz JKP Pogrebne usluge.

Međutim, prema našim saznanjima, upravo je potvrda o zakupljenom grobnom mestu papir koji su neki građani iskoristili kako bi zaobišli propise.

„Jedino u Srbiji je nemoguće preuzeti urnu bez potvrde o grobnom mestu na kome će biti sahranjena. Snalažljiviji su se dosetili, pa sada uzimaju potvrde o grobnim mestima iz sela po Srbiji, pa urne nose kod kuće. To niko ne kontroliše“, posvedočio je za Danas radnik u jednom beogradskom pogrebnom preduzeću.

On je objasnio da je veoma teško kada se kremiraju posmrtni ostaci stranih državljana, pa je potrebno pribaviti potvrdu iz inostranstva.

„Jednan Kanađanin je preminuo i ovde su ga kremirali. Tražili su potvrdu o grobnom mestu, a ko iz Kanade da izvadi potvrdu sa groblja? Onda smo uzeli potvrdu iz sela ovde kod Beograda, preuzeo sam urnu i poslao za Kanadu njegovoj porodici“, objasnio je radnik pogrebnog preduzeća.

U kaznenim odredbama već pomenutog Zakona o sahranjivanju i grobljima predviđene su novčane kazne za pokopavanje posmrtnih ostataka van groblja koje je u upotrebi, i to od 10.000 do 100.000 dinara za organizacije, odnosno od 1.000 do 50.000 za građane.

Iz JKP Pogrebne usluge negiraju mogućnost da se urna sa posmrtnim ostacima pošalje za inostranstvo bez priložene potvrde. Međutim, na pitanje o tome da li se kontroliše da li je urna propisno položena u grobno mesto i u čijoj je to nadležnosti, redakcija Danasa je ostala bez konkretnog odgovora.

Važno je naglasiti da spaljivanje posmrtnih ostataka nije moguće ako je umrla osoba prethodno izjavila da se njeni posmrtni ostaci ne spaljuju, ili u slučaju kada nije nastupila prirodna smrt, a nadležni organ koji vodi krivični postupak nije dao saglasnost.

Kremacija sa svim troškovima više od 1.000 evra

U zavisnosti od želja i mogućnosti, cena kremacije posmrtnih ostataka i sahranjivanje može biti značajan izdatak za porodicu.

Prema podacima infocentra JKP Pogrebne usluge, prosečni troškovi kremacije iznose oko 32.500 dinara, dok je cena klasične sahrane bez pogrebne opreme 38.553 dinara.

Međutim, kada uzmemo u obzir smeštaj preminulog u hladnjači, prostor za ispraćaj, kupovinu urne, čitulje u štampi, muziku za ispraćaj i drugo, počevši od oko 12.000 troškovi se mogu značajno uvećati.

Kada se posmrtni ostaci polažu u posebno za to namenjene kasete, postoje dve mogućnosti. Rozarijum je samostojeća kaseta, koja izgleda kao mala zelena površina, a na raspolaganju je i kolumbarijum kao zidne kasete. Cena smeštanja urne u kolumbarijum startuje sa 70.000, a rozarijum od 100.000 dinara.

Kao u slučaju klasične sahrane, kod kremacije se može ostvariti refundacija dela troškova u iznosu od 41.000 dinara. Uz zahtev za refundiranje se prilažu izvod iz knjige umrlih, broj tekućeg računa i od ove godine obavezno račun. Ako se sredstva refundiraju pravnom licu, potrebna je saglasnost fizičkog lica koje je obavezno da sprovede sahranu.

Krematorijum

Prvi krematorijum u Jugoslaviji, odnosno Beogradu je instaliran na prostoru Novog groblja, a prve kremacije su obavljene 1964. godine.

Krematorijum na Novom groblju radio je do otvaranja novog krematorijuma na groblju Lešće 1981. godine.

„Objekat je planiran na polju ruže vetrova, kako bi se obezbedilo koncentrisanje dima u okviru planiranog prostora. Krematorijum na groblju Lešće čija je lokacija pažljivo izabrana na odgovarajućoj visinskoj koti gradske perferije, redovno vrši kontrolna merenja, pri čemu su rezultati dosadašnjih merenja bili u granicama dozvoljenih emisija“, ističu u Pogrebnim uslugama.